المر ۚ تِلْكَ آيَاتُ الْكِتَابِ ۗ وَالَّذِي أُنزِلَ إِلَيْكَ مِن رَّبِّكَ الْحَقُّ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يُؤْمِنُونَ (1)
Елиф-лам-мим-ра. Ово су речи Књиге! А оно што ти се објављује од твога Господара је истина, али већина људи не верује |
اللَّهُ الَّذِي رَفَعَ السَّمَاوَاتِ بِغَيْرِ عَمَدٍ تَرَوْنَهَا ۖ ثُمَّ اسْتَوَىٰ عَلَى الْعَرْشِ ۖ وَسَخَّرَ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ ۖ كُلٌّ يَجْرِي لِأَجَلٍ مُّسَمًّى ۚ يُدَبِّرُ الْأَمْرَ يُفَصِّلُ الْآيَاتِ لَعَلَّكُم بِلِقَاءِ رَبِّكُمْ تُوقِنُونَ (2)
Аллах је небеса, видите их, подигао без стубова, и онда се узвисио над Престољем, и потчинио Сунце и Месец; свако се креће до одређеног рока. Он свиме управља и потанко излаже доказе како бисте у сусрет са својим Господаром били чврсто уверени |
وَهُوَ الَّذِي مَدَّ الْأَرْضَ وَجَعَلَ فِيهَا رَوَاسِيَ وَأَنْهَارًا ۖ وَمِن كُلِّ الثَّمَرَاتِ جَعَلَ فِيهَا زَوْجَيْنِ اثْنَيْنِ ۖ يُغْشِي اللَّيْلَ النَّهَارَ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِّقَوْمٍ يَتَفَكَّرُونَ (3)
И Он је Тај Који је распростро Земљу и на њој створио стабилне планине и реке и од сваког плода дао по пар, мушко и женско; Он дан застире ноћу. У томе, заиста, има доказа за људе који размишљају |
وَفِي الْأَرْضِ قِطَعٌ مُّتَجَاوِرَاتٌ وَجَنَّاتٌ مِّنْ أَعْنَابٍ وَزَرْعٌ وَنَخِيلٌ صِنْوَانٌ وَغَيْرُ صِنْوَانٍ يُسْقَىٰ بِمَاءٍ وَاحِدٍ وَنُفَضِّلُ بَعْضَهَا عَلَىٰ بَعْضٍ فِي الْأُكُلِ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِّقَوْمٍ يَعْقِلُونَ (4)
На Земљи има предела који се граниче једни са другима, и башта са грожђем, и њива, и палми; са више изданака и само са једним, и једном те истом водом се напајају; ипак плод неких чинимо укуснијим од других. У томе, заиста, има доказа за људе који разумеју |
۞ وَإِن تَعْجَبْ فَعَجَبٌ قَوْلُهُمْ أَإِذَا كُنَّا تُرَابًا أَإِنَّا لَفِي خَلْقٍ جَدِيدٍ ۗ أُولَٰئِكَ الَّذِينَ كَفَرُوا بِرَبِّهِمْ ۖ وَأُولَٰئِكَ الْأَغْلَالُ فِي أَعْنَاقِهِمْ ۖ وَأُولَٰئِكَ أَصْحَابُ النَّارِ ۖ هُمْ فِيهَا خَالِدُونَ (5)
А ако се чудиш, па - чудо су њихове речи: „Зар ћемо кад будемо прах, заиста поново да будемо створени?“ То су они који не верују у свога Господара. То су они на чијим вратовима ће да буду окови. То су становници Ватре; у њој ће да остану вечно |
وَيَسْتَعْجِلُونَكَ بِالسَّيِّئَةِ قَبْلَ الْحَسَنَةِ وَقَدْ خَلَتْ مِن قَبْلِهِمُ الْمَثُلَاتُ ۗ وَإِنَّ رَبَّكَ لَذُو مَغْفِرَةٍ لِّلنَّاسِ عَلَىٰ ظُلْمِهِمْ ۖ وَإِنَّ رَبَّكَ لَشَدِيدُ الْعِقَابِ (6)
Они те пожурују са Аллаховом казном, пре него са Аллаховим милосрђем, а било је казни и пре њих. Твој Господар људима прашта и упркос њиховом насиљу, али твој Господар, заиста, и жестоко кажњава |
وَيَقُولُ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْلَا أُنزِلَ عَلَيْهِ آيَةٌ مِّن رَّبِّهِ ۗ إِنَّمَا أَنتَ مُنذِرٌ ۖ وَلِكُلِّ قَوْمٍ هَادٍ (7)
А они који не верују говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти си, међутим, само онај који упозорава, а сваки народ је имао онога који га је на Прави пут усмеравао |
اللَّهُ يَعْلَمُ مَا تَحْمِلُ كُلُّ أُنثَىٰ وَمَا تَغِيضُ الْأَرْحَامُ وَمَا تَزْدَادُ ۖ وَكُلُّ شَيْءٍ عِندَهُ بِمِقْدَارٍ (8)
Аллах зна шта носи свако женско и шта материце краће носе, а шта дуже; код Њега све има меру |
عَالِمُ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ الْكَبِيرُ الْمُتَعَالِ (9)
Он је Зналац и оног што је недокучиво чулима и оног што је појавно, Он је Величанствени и Узвишени |
سَوَاءٌ مِّنكُم مَّنْ أَسَرَّ الْقَوْلَ وَمَن جَهَرَ بِهِ وَمَنْ هُوَ مُسْتَخْفٍ بِاللَّيْلِ وَسَارِبٌ بِالنَّهَارِ (10)
За Њега је једнак онај од вас који тихо говори и онај који то гласно чини, онај који се ноћу скрива и онај који по дану хода |
لَهُ مُعَقِّبَاتٌ مِّن بَيْنِ يَدَيْهِ وَمِنْ خَلْفِهِ يَحْفَظُونَهُ مِنْ أَمْرِ اللَّهِ ۗ إِنَّ اللَّهَ لَا يُغَيِّرُ مَا بِقَوْمٍ حَتَّىٰ يُغَيِّرُوا مَا بِأَنفُسِهِمْ ۗ وَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ بِقَوْمٍ سُوءًا فَلَا مَرَدَّ لَهُ ۚ وَمَا لَهُم مِّن دُونِهِ مِن وَالٍ (11)
И уз сваког од вас су анђели, који се смењују испред њега и иза њега - по Аллаховом наређењу надзиру над њим. Сигурно је да Аллах неће да измени стање у којем се налази одређени народ све док се тај народ не промени. А кад Аллах одреди неком народу нешто што је лоше, нико то не може да спречи; без Њега им нема заштитника |
هُوَ الَّذِي يُرِيكُمُ الْبَرْقَ خَوْفًا وَطَمَعًا وَيُنشِئُ السَّحَابَ الثِّقَالَ (12)
Он је Тај Који вам показује муњу, да се уплашите и понадате, и Он даје да изнова настају тешки облаци |
وَيُسَبِّحُ الرَّعْدُ بِحَمْدِهِ وَالْمَلَائِكَةُ مِنْ خِيفَتِهِ وَيُرْسِلُ الصَّوَاعِقَ فَيُصِيبُ بِهَا مَن يَشَاءُ وَهُمْ يُجَادِلُونَ فِي اللَّهِ وَهُوَ شَدِيدُ الْمِحَالِ (13)
И грмљавина Њега велича и хвали, а и анђели, из страхопоштовања према Њему; Он шаље громове и њима погађа кога хоће, а они, и поред тога, расправљају о Аллаху, а Он жестоко кажњава |
لَهُ دَعْوَةُ الْحَقِّ ۖ وَالَّذِينَ يَدْعُونَ مِن دُونِهِ لَا يَسْتَجِيبُونَ لَهُم بِشَيْءٍ إِلَّا كَبَاسِطِ كَفَّيْهِ إِلَى الْمَاءِ لِيَبْلُغَ فَاهُ وَمَا هُوَ بِبَالِغِهِ ۚ وَمَا دُعَاءُ الْكَافِرِينَ إِلَّا فِي ضَلَالٍ (14)
Само Њему може истински да се моли. А они којима се поред Њега моле - неће да им се одазову, као што ни вода неће да стигне у уста ономе који према њој само своје дланове пружи; молба неверника засигурно је бескорисна |
وَلِلَّهِ يَسْجُدُ مَن فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ طَوْعًا وَكَرْهًا وَظِلَالُهُم بِالْغُدُوِّ وَالْآصَالِ ۩ (15)
Аллаху се клања све што је на небесима и на Земљи, добровољно или зато што морају, а и њихове сенке - ујутро и на крају дана |
قُلْ مَن رَّبُّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ قُلِ اللَّهُ ۚ قُلْ أَفَاتَّخَذْتُم مِّن دُونِهِ أَوْلِيَاءَ لَا يَمْلِكُونَ لِأَنفُسِهِمْ نَفْعًا وَلَا ضَرًّا ۚ قُلْ هَلْ يَسْتَوِي الْأَعْمَىٰ وَالْبَصِيرُ أَمْ هَلْ تَسْتَوِي الظُّلُمَاتُ وَالنُّورُ ۗ أَمْ جَعَلُوا لِلَّهِ شُرَكَاءَ خَلَقُوا كَخَلْقِهِ فَتَشَابَهَ الْخَلْقُ عَلَيْهِمْ ۚ قُلِ اللَّهُ خَالِقُ كُلِّ شَيْءٍ وَهُوَ الْوَاحِدُ الْقَهَّارُ (16)
Реци: „Ко је Господар небеса и Земље?“ - И одговори: „Аллах!“ Реци: „Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист да прибаве нити од себе какву штету да отклоне?“ Реци: „Зар су једнаки слепац и онај који види, или, зар су исто тмине и светло? Зар су Аллаху придружили божанства која стварају као што Он ствара, па им се стварање чини сличним?!“ Реци: „Аллах је Створитељ свега и Он је, Једини, Потчинитељ свега.“ |
أَنزَلَ مِنَ السَّمَاءِ مَاءً فَسَالَتْ أَوْدِيَةٌ بِقَدَرِهَا فَاحْتَمَلَ السَّيْلُ زَبَدًا رَّابِيًا ۚ وَمِمَّا يُوقِدُونَ عَلَيْهِ فِي النَّارِ ابْتِغَاءَ حِلْيَةٍ أَوْ مَتَاعٍ زَبَدٌ مِّثْلُهُ ۚ كَذَٰلِكَ يَضْرِبُ اللَّهُ الْحَقَّ وَالْبَاطِلَ ۚ فَأَمَّا الزَّبَدُ فَيَذْهَبُ جُفَاءً ۖ وَأَمَّا مَا يَنفَعُ النَّاسَ فَيَمْكُثُ فِي الْأَرْضِ ۚ كَذَٰلِكَ يَضْرِبُ اللَّهُ الْأَمْثَالَ (17)
Он воду са неба спусти, па сваком удолином потече онолико колико може да прихвати и бујица носи пену која нараста. И оно што људи топе на ватри у жељи да добију накит или оруђе има, такође, отпад сличан пени. Тако Аллах наводи пример за истину и неистину: пена се распршује, док оно што користи људима остаје на Земљи. Тако, ето, Аллах наводи примере |
لِلَّذِينَ اسْتَجَابُوا لِرَبِّهِمُ الْحُسْنَىٰ ۚ وَالَّذِينَ لَمْ يَسْتَجِيبُوا لَهُ لَوْ أَنَّ لَهُم مَّا فِي الْأَرْضِ جَمِيعًا وَمِثْلَهُ مَعَهُ لَافْتَدَوْا بِهِ ۚ أُولَٰئِكَ لَهُمْ سُوءُ الْحِسَابِ وَمَأْوَاهُمْ جَهَنَّمُ ۖ وَبِئْسَ الْمِهَادُ (18)
Онима који се одазову своме Господару - припада најлепша награда; а они који Му се не одазову - кад би све што је на Земљи било њихово, и још толико, радо би се тиме откупили. Њих чека ужас полагања рачуна, пребивалиште њихово биће Пакао, а грозно ли је он боравиште |
۞ أَفَمَن يَعْلَمُ أَنَّمَا أُنزِلَ إِلَيْكَ مِن رَّبِّكَ الْحَقُّ كَمَنْ هُوَ أَعْمَىٰ ۚ إِنَّمَا يَتَذَكَّرُ أُولُو الْأَلْبَابِ (19)
Зар је онај који зна да је истина оно што ти се објављује од твога Господара као онај који је слеп?! А поуку примају само они који имају разум |
الَّذِينَ يُوفُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَلَا يَنقُضُونَ الْمِيثَاقَ (20)
Они који обавезу према Богу испуњавају и не крше обећање |
وَالَّذِينَ يَصِلُونَ مَا أَمَرَ اللَّهُ بِهِ أَن يُوصَلَ وَيَخْشَوْنَ رَبَّهُمْ وَيَخَافُونَ سُوءَ الْحِسَابِ (21)
И они који одржавају оно што је Аллах наредио да се одржава и свога Господара се боје и плаше се ужасног обрачуна |
وَالَّذِينَ صَبَرُوا ابْتِغَاءَ وَجْهِ رَبِّهِمْ وَأَقَامُوا الصَّلَاةَ وَأَنفَقُوا مِمَّا رَزَقْنَاهُمْ سِرًّا وَعَلَانِيَةً وَيَدْرَءُونَ بِالْحَسَنَةِ السَّيِّئَةَ أُولَٰئِكَ لَهُمْ عُقْبَى الدَّارِ (22)
И они који трпе у жељи за лицем свога Господара, и они који обављају молитву, и који од онога што им дајемо удељују и тајно и јавно, и који узвраћају добрим на зло - њима ће да припадне леп исход овога света, њих чека најлепше пребивалиште |
جَنَّاتُ عَدْنٍ يَدْخُلُونَهَا وَمَن صَلَحَ مِنْ آبَائِهِمْ وَأَزْوَاجِهِمْ وَذُرِّيَّاتِهِمْ ۖ وَالْمَلَائِكَةُ يَدْخُلُونَ عَلَيْهِم مِّن كُلِّ بَابٍ (23)
Еденски вртови у којима ће да уђу и они и њихови родитељи и њихове жене и њихов пород - они који су били честити - анђели ће да им улазе на свака врата |
سَلَامٌ عَلَيْكُم بِمَا صَبَرْتُمْ ۚ فَنِعْمَ عُقْبَى الدَّارِ (24)
Мир Божји нека је над вама, зато што сте трпели, а дивно ли је ваше коначно боравиште |
وَالَّذِينَ يَنقُضُونَ عَهْدَ اللَّهِ مِن بَعْدِ مِيثَاقِهِ وَيَقْطَعُونَ مَا أَمَرَ اللَّهُ بِهِ أَن يُوصَلَ وَيُفْسِدُونَ فِي الْأَرْضِ ۙ أُولَٰئِكَ لَهُمُ اللَّعْنَةُ وَلَهُمْ سُوءُ الدَّارِ (25)
А они који крше обећање према Аллаху, након што су се на то чврсто обавезали, и кидају оно што је Аллах наредио да се одржава, и чине неред на Земљи - њих чека проклетство и ужасно боравиште |
اللَّهُ يَبْسُطُ الرِّزْقَ لِمَن يَشَاءُ وَيَقْدِرُ ۚ وَفَرِحُوا بِالْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَمَا الْحَيَاةُ الدُّنْيَا فِي الْآخِرَةِ إِلَّا مَتَاعٌ (26)
Коме жели, Аллах даје опскрбу у изобиљу, и ускраћује. Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према оном свету само је пролазно уживање |
وَيَقُولُ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْلَا أُنزِلَ عَلَيْهِ آيَةٌ مِّن رَّبِّهِ ۗ قُلْ إِنَّ اللَّهَ يُضِلُّ مَن يَشَاءُ وَيَهْدِي إِلَيْهِ مَنْ أَنَابَ (27)
Они који не верују говоре: „Зашто му од његовог Господара није спуштен какав знак?“ Реци: „Аллах одводи на странпутицу онога кога Он жели, а ка Себи упућује онога ко Му се покајнички обраћа.“ |
الَّذِينَ آمَنُوا وَتَطْمَئِنُّ قُلُوبُهُم بِذِكْرِ اللَّهِ ۗ أَلَا بِذِكْرِ اللَّهِ تَطْمَئِنُّ الْقُلُوبُ (28)
Оне који верују и чија се срца, кад се Аллах спомене, смирују - а срца се, заиста, смирују кад се Аллах спомене |
الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ طُوبَىٰ لَهُمْ وَحُسْنُ مَآبٍ (29)
Онима који верују и чине добра дела - благо њима, њих чека дивно пребивалиште |
كَذَٰلِكَ أَرْسَلْنَاكَ فِي أُمَّةٍ قَدْ خَلَتْ مِن قَبْلِهَا أُمَمٌ لِّتَتْلُوَ عَلَيْهِمُ الَّذِي أَوْحَيْنَا إِلَيْكَ وَهُمْ يَكْفُرُونَ بِالرَّحْمَٰنِ ۚ قُلْ هُوَ رَبِّي لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَإِلَيْهِ مَتَابِ (30)
И тако смо те послали народу пре којег су били и нестали други народи, да им казујеш оно што ти објављујемо, а они у Свемилосног не верују. Реци: „Он је мој Господар, нема бога осим Њега, на Њега се ослањам и Њему се кајем.“ |
وَلَوْ أَنَّ قُرْآنًا سُيِّرَتْ بِهِ الْجِبَالُ أَوْ قُطِّعَتْ بِهِ الْأَرْضُ أَوْ كُلِّمَ بِهِ الْمَوْتَىٰ ۗ بَل لِّلَّهِ الْأَمْرُ جَمِيعًا ۗ أَفَلَمْ يَيْأَسِ الَّذِينَ آمَنُوا أَن لَّوْ يَشَاءُ اللَّهُ لَهَدَى النَّاسَ جَمِيعًا ۗ وَلَا يَزَالُ الَّذِينَ كَفَرُوا تُصِيبُهُم بِمَا صَنَعُوا قَارِعَةٌ أَوْ تَحُلُّ قَرِيبًا مِّن دَارِهِمْ حَتَّىٰ يَأْتِيَ وَعْدُ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يُخْلِفُ الْمِيعَادَ (31)
Кад би се каквом књигом покренула брда или искомадала земља или дозвали мртви, био би то Кур'ан! Аллаху све припада! А зар не знају верници да кад би Аллах само хтео, све људе упутио? А невернике ће несрећа непрестано да погађа или ће у близини њиховог места да се дешава, због онога што раде - све док се Аллахово обећање не оствари. Аллах, заиста, не крши обећање |
وَلَقَدِ اسْتُهْزِئَ بِرُسُلٍ مِّن قَبْلِكَ فَأَمْلَيْتُ لِلَّذِينَ كَفَرُوا ثُمَّ أَخَذْتُهُمْ ۖ فَكَيْفَ كَانَ عِقَابِ (32)
И пре тебе су посланици били исмејавани, па сам Ја онима који нису веровали остављао времена, и после сам их кажњавао, а каква је само била Моја казна |
أَفَمَنْ هُوَ قَائِمٌ عَلَىٰ كُلِّ نَفْسٍ بِمَا كَسَبَتْ ۗ وَجَعَلُوا لِلَّهِ شُرَكَاءَ قُلْ سَمُّوهُمْ ۚ أَمْ تُنَبِّئُونَهُ بِمَا لَا يَعْلَمُ فِي الْأَرْضِ أَم بِظَاهِرٍ مِّنَ الْقَوْلِ ۗ بَلْ زُيِّنَ لِلَّذِينَ كَفَرُوا مَكْرُهُمْ وَصُدُّوا عَنِ السَّبِيلِ ۗ وَمَن يُضْلِلِ اللَّهُ فَمَا لَهُ مِنْ هَادٍ (33)
Па зар је Онај Који над сваким надзире, шта год да уради, као онај ко то није у стању да уради?! И узели су друга божанства поред Аллаха. Реци: 'Именујте их!' Зар да Га ви обавештавате о нечему што се на Земљи налази - што он зна да постоји, или их ви тако називате по своме нахођењу?! Онима који не верују чини се лепим сплеткарење њихово, и они су са правог пута залутали. А онај кога Аллах на странпутицу окрене неће наћи никога да га на Прави пут упути |
لَّهُمْ عَذَابٌ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ۖ وَلَعَذَابُ الْآخِرَةِ أَشَقُّ ۖ وَمَا لَهُم مِّنَ اللَّهِ مِن وَاقٍ (34)
Они ће да пате у животу на овом свету, али ће патња на оном свету сигурно да буде тежа; нико неће да их одбрани од Аллаха |
۞ مَّثَلُ الْجَنَّةِ الَّتِي وُعِدَ الْمُتَّقُونَ ۖ تَجْرِي مِن تَحْتِهَا الْأَنْهَارُ ۖ أُكُلُهَا دَائِمٌ وَظِلُّهَا ۚ تِلْكَ عُقْبَى الَّذِينَ اتَّقَوا ۖ وَّعُقْبَى الْكَافِرِينَ النَّارُ (35)
Пример Раја обећан онима који се буду бојали Аллаха је: вртови са рекама, кроз њега теку реке, његови плодови и хладовина су трајни; то ће, на крају, да припадне онима који се боје Аллаха и клоне греха, а одредиште неверника је Пакао |
وَالَّذِينَ آتَيْنَاهُمُ الْكِتَابَ يَفْرَحُونَ بِمَا أُنزِلَ إِلَيْكَ ۖ وَمِنَ الْأَحْزَابِ مَن يُنكِرُ بَعْضَهُ ۚ قُلْ إِنَّمَا أُمِرْتُ أَنْ أَعْبُدَ اللَّهَ وَلَا أُشْرِكَ بِهِ ۚ إِلَيْهِ أَدْعُو وَإِلَيْهِ مَآبِ (36)
Они којима смо дали Књигу радују се свему што ти објављујемо, али неке групе међу њима поричу нешто од тога. Реци: „Мени је наређено да само Аллаха обожавам и да Њему никога у обожавању не придружујем; Њему ја позивам и Њему се враћам.“ |
وَكَذَٰلِكَ أَنزَلْنَاهُ حُكْمًا عَرَبِيًّا ۚ وَلَئِنِ اتَّبَعْتَ أَهْوَاءَهُم بَعْدَمَا جَاءَكَ مِنَ الْعِلْمِ مَا لَكَ مِنَ اللَّهِ مِن وَلِيٍّ وَلَا وَاقٍ (37)
И Ми га тако објављујемо усавршеног на арапском језику. А ако би се ти повео за њиховим прохтевима, након што ти је дошло знање, ти не би имао никога ко би те заштитио нити одбранио од Аллаха |
وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا رُسُلًا مِّن قَبْلِكَ وَجَعَلْنَا لَهُمْ أَزْوَاجًا وَذُرِّيَّةً ۚ وَمَا كَانَ لِرَسُولٍ أَن يَأْتِيَ بِآيَةٍ إِلَّا بِإِذْنِ اللَّهِ ۗ لِكُلِّ أَجَلٍ كِتَابٌ (38)
И пре тебе смо слали посланике, и давали смо им да имају супруге и потомке. И ниједан посланик није могао да иступи са неким чудом, осим са Аллаховом дозволом. Свако доба имало је Књигу |
يَمْحُو اللَّهُ مَا يَشَاءُ وَيُثْبِتُ ۖ وَعِندَهُ أُمُّ الْكِتَابِ (39)
Аллах уклања шта хоће, а оставља шта хоће; код Њега је главна Књига |
وَإِن مَّا نُرِيَنَّكَ بَعْضَ الَّذِي نَعِدُهُمْ أَوْ نَتَوَفَّيَنَّكَ فَإِنَّمَا عَلَيْكَ الْبَلَاغُ وَعَلَيْنَا الْحِسَابُ (40)
Било да ти покажемо део онога чиме им претимо, било да ти одузмемо живот, твоје је да обзнањујеш, а Наше да сводимо рачуне |
أَوَلَمْ يَرَوْا أَنَّا نَأْتِي الْأَرْضَ نَنقُصُهَا مِنْ أَطْرَافِهَا ۚ وَاللَّهُ يَحْكُمُ لَا مُعَقِّبَ لِحُكْمِهِ ۚ وَهُوَ سَرِيعُ الْحِسَابِ (41)
Зар они не виде да Ми сужавамо Земљу умањујући њене крајеве?! А Аллах суди и нико не може побити Његову пресуду, и Он брзо своди рачун |
وَقَدْ مَكَرَ الَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ فَلِلَّهِ الْمَكْرُ جَمِيعًا ۖ يَعْلَمُ مَا تَكْسِبُ كُلُّ نَفْسٍ ۗ وَسَيَعْلَمُ الْكُفَّارُ لِمَنْ عُقْبَى الدَّارِ (42)
Сплетке су плели и они пре њих, само, Аллах је Господар свих сплетки, и Он зна шта свако заслужује. А неверници ће сигурно да сазнају коме ће леп исход да припадне на крају |
وَيَقُولُ الَّذِينَ كَفَرُوا لَسْتَ مُرْسَلًا ۚ قُلْ كَفَىٰ بِاللَّهِ شَهِيدًا بَيْنِي وَبَيْنَكُمْ وَمَنْ عِندَهُ عِلْمُ الْكِتَابِ (43)
Они који не верују говоре: „Ти ниси посланик.“ Реци: „Мени и вама Аллах ће да буде довољан као сведок, и они који знање из Књиге имају.“ |
