ص ۚ وَالْقُرْآنِ ذِي الذِّكْرِ (1)
Сад. Тако Ми Кур’ана славног |
بَلِ الَّذِينَ كَفَرُوا فِي عِزَّةٍ وَشِقَاقٍ (2)
заиста су они који не верују инаџије и у расколу |
كَمْ أَهْلَكْنَا مِن قَبْلِهِم مِّن قَرْنٍ فَنَادَوا وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٍ (3)
Колико смо Ми уништили народа пре њих. И они су за помоћ вапили, али је било касно |
وَعَجِبُوا أَن جَاءَهُم مُّنذِرٌ مِّنْهُمْ ۖ وَقَالَ الْكَافِرُونَ هَٰذَا سَاحِرٌ كَذَّابٌ (4)
Они се чуде што им је дошао један од њих да их упозорава, и говоре неверници: „Ово је чаробњак, лажов |
أَجَعَلَ الْآلِهَةَ إِلَٰهًا وَاحِدًا ۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيْءٌ عُجَابٌ (5)
Зар он да богове сведе на једног Бога?! То је, заиста, нешто веома чудно!“ |
وَانطَلَقَ الْمَلَأُ مِنْهُمْ أَنِ امْشُوا وَاصْبِرُوا عَلَىٰ آلِهَتِكُمْ ۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيْءٌ يُرَادُ (6)
И они угледни међу њима наставише: „Идите и устрајте уз своја божанства! Уистину, овим се нешто велико жели |
مَا سَمِعْنَا بِهَٰذَا فِي الْمِلَّةِ الْآخِرَةِ إِنْ هَٰذَا إِلَّا اخْتِلَاقٌ (7)
За ово нисмо чули у вери предака наших, ово није ништа друго до измишљотина |
أَأُنزِلَ عَلَيْهِ الذِّكْرُ مِن بَيْنِنَا ۚ بَلْ هُمْ فِي شَكٍّ مِّن ذِكْرِي ۖ بَل لَّمَّا يَذُوقُوا عَذَابِ (8)
зашто баш њему, између нас, да буде послата Опомена?!“ Али, они сумњају у Моју Опомену зато што нису искусили Моју казну |
أَمْ عِندَهُمْ خَزَائِنُ رَحْمَةِ رَبِّكَ الْعَزِيزِ الْوَهَّابِ (9)
Зар су код њих ризнице милости Господара твог, Силног и Дарежљивог |
أَمْ لَهُم مُّلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا ۖ فَلْيَرْتَقُوا فِي الْأَسْبَابِ (10)
Или, они можда имају власт на небесима и на Земљи и над оним што је између њих?! - Нека се, онда, попну уз лестве |
جُندٌ مَّا هُنَالِكَ مَهْزُومٌ مِّنَ الْأَحْزَابِ (11)
Они представљају незнатну уротничку војску која ће тамо бити поражена |
كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ وَعَادٌ وَفِرْعَوْنُ ذُو الْأَوْتَادِ (12)
И пре њих су народ Нојев, и Ад, и фараон, који је имао моћну војску, порицали |
وَثَمُودُ وَقَوْمُ لُوطٍ وَأَصْحَابُ الْأَيْكَةِ ۚ أُولَٰئِكَ الْأَحْزَابُ (13)
и Семуд, и Лотов народ, и становници Ејке – они су се против посланика уротили |
إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ الرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ (14)
Сви су они утеривали посланике у лаж и заслужили су Моју казну |
وَمَا يَنظُرُ هَٰؤُلَاءِ إِلَّا صَيْحَةً وَاحِدَةً مَّا لَهَا مِن فَوَاقٍ (15)
А и ови не чекају до један звук рога који неће бити потребно поновити |
وَقَالُوا رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبْلَ يَوْمِ الْحِسَابِ (16)
И говоре: „Господару наш, пожури и казни нас, пре Дана у којем ће рачун да се полаже!“ |
اصْبِرْ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَاذْكُرْ عَبْدَنَا دَاوُودَ ذَا الْأَيْدِ ۖ إِنَّهُ أَوَّابٌ (17)
Ти отрпи оно што они говоре и сети се Наше слуге Давида, чврстог у вери, који се увек Аллаху покајнички обраћао |
إِنَّا سَخَّرْنَا الْجِبَالَ مَعَهُ يُسَبِّحْنَ بِالْعَشِيِّ وَالْإِشْرَاقِ (18)
Ми смо потчинили брда да заједно са њим увече и у зору славе и величају Аллаха |
وَالطَّيْرَ مَحْشُورَةً ۖ كُلٌّ لَّهُ أَوَّابٌ (19)
а и окупљене птице - сви су они са њим покорно понављали |
وَشَدَدْنَا مُلْكَهُ وَآتَيْنَاهُ الْحِكْمَةَ وَفَصْلَ الْخِطَابِ (20)
И учврстили смо његово царство и дали му мудрост и способност да расуђује |
۞ وَهَلْ أَتَاكَ نَبَأُ الْخَصْمِ إِذْ تَسَوَّرُوا الْمِحْرَابَ (21)
А да ли је до тебе дошла вест о парничарима када су преко зида храма прешли |
إِذْ دَخَلُوا عَلَىٰ دَاوُودَ فَفَزِعَ مِنْهُمْ ۖ قَالُوا لَا تَخَفْ ۖ خَصْمَانِ بَغَىٰ بَعْضُنَا عَلَىٰ بَعْضٍ فَاحْكُم بَيْنَنَا بِالْحَقِّ وَلَا تُشْطِطْ وَاهْدِنَا إِلَىٰ سَوَاءِ الصِّرَاطِ (22)
кад су код Давида ушли, па се он од њих уплашио. „Не бој се“, рекли су, „ми смо двојица парничара, један другом смо учинили неправду, па нам пресуди по правди; не буди пристрасан, и на најбоље нас решење упути |
إِنَّ هَٰذَا أَخِي لَهُ تِسْعٌ وَتِسْعُونَ نَعْجَةً وَلِيَ نَعْجَةٌ وَاحِدَةٌ فَقَالَ أَكْفِلْنِيهَا وَعَزَّنِي فِي الْخِطَابِ (23)
Овај мој пријатељ има деведесет и девет оваца, а ја само једну, и он ми рече: 'Дај ти њу мени!' - И у говору ме победи.“ |
قَالَ لَقَدْ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعْجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِ ۖ وَإِنَّ كَثِيرًا مِّنَ الْخُلَطَاءِ لَيَبْغِي بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ إِلَّا الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَقَلِيلٌ مَّا هُمْ ۗ وَظَنَّ دَاوُودُ أَنَّمَا فَتَنَّاهُ فَاسْتَغْفَرَ رَبَّهُ وَخَرَّ رَاكِعًا وَأَنَابَ ۩ (24)
„Учинио ти је неправду!“ Рече Давид, „тиме што је тражио да твоју овцу дода својим овцама; многи ортаци чине неправду једни другима, такви нису једино они који верују и раде добра дела; а таквих је мало.“ И Давид се увери да смо Ми баш њега ставили на искушење, па опрост замоли од свога Господара, и паде лицем на тло и покаја се |
فَغَفَرْنَا لَهُ ذَٰلِكَ ۖ وَإِنَّ لَهُ عِندَنَا لَزُلْفَىٰ وَحُسْنَ مَآبٍ (25)
И Ми смо му то опростили, и он је, заиста, Нама близак и чека га дивно пребивалиште |
يَا دَاوُودُ إِنَّا جَعَلْنَاكَ خَلِيفَةً فِي الْأَرْضِ فَاحْكُم بَيْنَ النَّاسِ بِالْحَقِّ وَلَا تَتَّبِعِ الْهَوَىٰ فَيُضِلَّكَ عَن سَبِيلِ اللَّهِ ۚ إِنَّ الَّذِينَ يَضِلُّونَ عَن سَبِيلِ اللَّهِ لَهُمْ عَذَابٌ شَدِيدٌ بِمَا نَسُوا يَوْمَ الْحِسَابِ (26)
О Давиде, Ми смо те учинили намесником на Земљи, зато суди људима по правди и не поводи се за страшћу да те не одведе са Аллаховог пута; оне који скрећу са Аллаховог пута чека тешка патња зато што су заборављали Дан обрачуна |
وَمَا خَلَقْنَا السَّمَاءَ وَالْأَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَا بَاطِلًا ۚ ذَٰلِكَ ظَنُّ الَّذِينَ كَفَرُوا ۚ فَوَيْلٌ لِّلَّذِينَ كَفَرُوا مِنَ النَّارِ (27)
Ми нисмо узалуд створили небо и Земљу и оно што је између њих; тако мисле неверници, па тешко неверницима кад буду у Ватри |
أَمْ نَجْعَلُ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ كَالْمُفْسِدِينَ فِي الْأَرْضِ أَمْ نَجْعَلُ الْمُتَّقِينَ كَالْفُجَّارِ (28)
Зар ћемо да поступимо са онима који верују и раде добро као са онима који праве неред на Земљи, и зар ћемо да поступимо са онима који се клоне греха исто као и са грешницима |
كِتَابٌ أَنزَلْنَاهُ إِلَيْكَ مُبَارَكٌ لِّيَدَّبَّرُوا آيَاتِهِ وَلِيَتَذَكَّرَ أُولُو الْأَلْبَابِ (29)
Књига коју ти објављујемо је благословљена, да би они о њеним речима размислили и да би они који су обдарени разумом примили поуку |
وَوَهَبْنَا لِدَاوُودَ سُلَيْمَانَ ۚ نِعْمَ الْعَبْدُ ۖ إِنَّهُ أَوَّابٌ (30)
Ми смо Давиду поклонили Соломона; диван је он био Божји слуга, и стално се Аллаху покајнички обраћао |
إِذْ عُرِضَ عَلَيْهِ بِالْعَشِيِّ الصَّافِنَاتُ الْجِيَادُ (31)
Кад су једне вечери пред њим били изведени пунокрвни коњи који су на три ноге стајали, а четвртом једва земљу дотицали |
فَقَالَ إِنِّي أَحْبَبْتُ حُبَّ الْخَيْرِ عَن ذِكْرِ رَبِّي حَتَّىٰ تَوَارَتْ بِالْحِجَابِ (32)
он рече: „Уместо да мислим на свога Господара, ја показујем љубав према иметку!“ И они се изгубише из вида |
رُدُّوهَا عَلَيَّ ۖ فَطَفِقَ مَسْحًا بِالسُّوقِ وَالْأَعْنَاقِ (33)
“Вратите ми их!” И он их поче ударати сабљом по ногама и вратовима |
وَلَقَدْ فَتَنَّا سُلَيْمَانَ وَأَلْقَيْنَا عَلَىٰ كُرْسِيِّهِ جَسَدًا ثُمَّ أَنَابَ (34)
Ми смо Соломона довели у искушење и његово болесно тело смо на престоље задржали, али се после повратио |
قَالَ رَبِّ اغْفِرْ لِي وَهَبْ لِي مُلْكًا لَّا يَنبَغِي لِأَحَدٍ مِّن بَعْدِي ۖ إِنَّكَ أَنتَ الْوَهَّابُ (35)
Мој Господару - рекао је - опрости ми и даруј ми власт какву нико осим мене неће да има! Ти уистину богато дарујеш!” |
فَسَخَّرْنَا لَهُ الرِّيحَ تَجْرِي بِأَمْرِهِ رُخَاءً حَيْثُ أَصَابَ (36)
И Ми смо му покорили ветар, који је према његовој заповеди благо дувао онамо куда је он хтео |
وَالشَّيَاطِينَ كُلَّ بَنَّاءٍ وَغَوَّاصٍ (37)
и ђаволе, све градитељи и рониоци |
وَآخَرِينَ مُقَرَّنِينَ فِي الْأَصْفَادِ (38)
и други повезани у окове |
هَٰذَا عَطَاؤُنَا فَامْنُنْ أَوْ أَمْسِكْ بِغَيْرِ حِسَابٍ (39)
Ово је Наш дар, па ти даруј или ускрати, нећеш због тога да одговараш |
وَإِنَّ لَهُ عِندَنَا لَزُلْفَىٰ وَحُسْنَ مَآبٍ (40)
Он је, заиста, Нама близак и чека га предивно пребивалиште |
وَاذْكُرْ عَبْدَنَا أَيُّوبَ إِذْ نَادَىٰ رَبَّهُ أَنِّي مَسَّنِيَ الشَّيْطَانُ بِنُصْبٍ وَعَذَابٍ (41)
И сети се Наше слуге Јова, када је завапио своме Господару: „Ђаво ме на зло навраћа и мисли лажне ми улива!” |
ارْكُضْ بِرِجْلِكَ ۖ هَٰذَا مُغْتَسَلٌ بَارِدٌ وَشَرَابٌ (42)
Удари ногом о земљу ето хладне воде за купање и пиће |
وَوَهَبْنَا لَهُ أَهْلَهُ وَمِثْلَهُم مَّعَهُمْ رَحْمَةً مِّنَّا وَذِكْرَىٰ لِأُولِي الْأَلْبَابِ (43)
И Ми смо му, из Наше милости, даровали породицу и још толико уз њих, да буде поука за оне који имају памети |
وَخُذْ بِيَدِكَ ضِغْثًا فَاضْرِب بِّهِ وَلَا تَحْنَثْ ۗ إِنَّا وَجَدْنَاهُ صَابِرًا ۚ نِّعْمَ الْعَبْدُ ۖ إِنَّهُ أَوَّابٌ (44)
„И узми својом руком сноп и њиме удари, само заклетву не прекрши.“ Ми смо, заиста, нашли да је он стрпљив; диван је он слуга био и много се кајао |
وَاذْكُرْ عِبَادَنَا إِبْرَاهِيمَ وَإِسْحَاقَ وَيَعْقُوبَ أُولِي الْأَيْدِي وَالْأَبْصَارِ (45)
И сети се наших слуга: Аврама и Исака и Јакова, сви у вери чврсти и постојани |
إِنَّا أَخْلَصْنَاهُم بِخَالِصَةٍ ذِكْرَى الدَّارِ (46)
Ми их посебно обдарисмо једном врлином: да им је увек био на уму онај свет |
وَإِنَّهُمْ عِندَنَا لَمِنَ الْمُصْطَفَيْنَ الْأَخْيَارِ (47)
и они су, заиста, код Нас од оних одабраних добрих људи |
وَاذْكُرْ إِسْمَاعِيلَ وَالْيَسَعَ وَذَا الْكِفْلِ ۖ وَكُلٌّ مِّنَ الْأَخْيَارِ (48)
И сети се Јишмаела и Јелисеја и Илије и Језекиља, сви су они били честити |
هَٰذَا ذِكْرٌ ۚ وَإِنَّ لِلْمُتَّقِينَ لَحُسْنَ مَآبٍ (49)
Ово је леп спомен! А оне који се греха буду клонили чека дивно пребивалиште |
جَنَّاتِ عَدْنٍ مُّفَتَّحَةً لَّهُمُ الْأَبْوَابُ (50)
вртови Една, чије ће капије да буду отворене за њих |
مُتَّكِئِينَ فِيهَا يَدْعُونَ فِيهَا بِفَاكِهَةٍ كَثِيرَةٍ وَشَرَابٍ (51)
у којима ће се одмарати и разноврсно воће и пиће тражити |
۞ وَعِندَهُمْ قَاصِرَاتُ الطَّرْفِ أَتْرَابٌ (52)
Поред њих биће рајске лепотице, истих година, које ће пред собом да гледају |
هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِيَوْمِ الْحِسَابِ (53)
То је оно што вам се обећава за Дан у коме ће се рачун полагати |
إِنَّ هَٰذَا لَرِزْقُنَا مَا لَهُ مِن نَّفَادٍ (54)
то ће, заиста, да буде Наша благодат, која никада неће да престане |
هَٰذَا ۚ وَإِنَّ لِلطَّاغِينَ لَشَرَّ مَآبٍ (55)
Ето тако! А оне који буду зло чинили чека најгоре пребивалиште |
جَهَنَّمَ يَصْلَوْنَهَا فَبِئْسَ الْمِهَادُ (56)
Пакао, у којем ће да горе; а грозне ли постеље |
هَٰذَا فَلْيَذُوقُوهُ حَمِيمٌ وَغَسَّاقٌ (57)
Ето толико! Па нека окушају воду кључалу и капљевину смрдљиву |
وَآخَرُ مِن شَكْلِهِ أَزْوَاجٌ (58)
и друге муке сличне овима, многоструке |
هَٰذَا فَوْجٌ مُّقْتَحِمٌ مَّعَكُمْ ۖ لَا مَرْحَبًا بِهِمْ ۚ إِنَّهُمْ صَالُو النَّارِ (59)
Та гомила заједно са вама, гурајући се, ће да уђе у Пакао! "Не било им пространо! У Ватри ће они, заиста, да горе |
قَالُوا بَلْ أَنتُمْ لَا مَرْحَبًا بِكُمْ ۖ أَنتُمْ قَدَّمْتُمُوهُ لَنَا ۖ فَبِئْسَ الْقَرَارُ (60)
„Вама не било пространо!“ Рећи ће они, „ви сте нам ово припремили, а грозног ли боравишта!“ |
قَالُوا رَبَّنَا مَن قَدَّمَ لَنَا هَٰذَا فَزِدْهُ عَذَابًا ضِعْفًا فِي النَّارِ (61)
„Господару наш“, рећи ће, „удвостручи патњу у Ватри онима који су нам ово приредили!“ |
وَقَالُوا مَا لَنَا لَا نَرَىٰ رِجَالًا كُنَّا نَعُدُّهُم مِّنَ الْأَشْرَارِ (62)
И говориће: „Зашто не видимо људе које смо у зле убрајали |
أَتَّخَذْنَاهُمْ سِخْرِيًّا أَمْ زَاغَتْ عَنْهُمُ الْأَبْصَارُ (63)
и које смо исмејавали? Да нам се нису изгубили из вида?“ |
إِنَّ ذَٰلِكَ لَحَقٌّ تَخَاصُمُ أَهْلِ النَّارِ (64)
Истина је, сигурно, да ће становници Пакла међу собом да се расправљају |
قُلْ إِنَّمَا أَنَا مُنذِرٌ ۖ وَمَا مِنْ إِلَٰهٍ إِلَّا اللَّهُ الْوَاحِدُ الْقَهَّارُ (65)
Реци: „Ја сам само опомињач; нема бога осим Аллаха, Јединога и Моћног |
رَبُّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا الْعَزِيزُ الْغَفَّارُ (66)
Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Силнога и Опростиоца греха |
قُلْ هُوَ نَبَأٌ عَظِيمٌ (67)
Реци: „Ово је велика вест |
أَنتُمْ عَنْهُ مُعْرِضُونَ (68)
а ви од ње окрећете главе |
مَا كَانَ لِيَ مِنْ عِلْمٍ بِالْمَلَإِ الْأَعْلَىٰ إِذْ يَخْتَصِمُونَ (69)
Ја нисам ништа знао о узвишеном скупу када су се препирали |
إِن يُوحَىٰ إِلَيَّ إِلَّا أَنَّمَا أَنَا نَذِيرٌ مُّبِينٌ (70)
мени се објављује да сам послат да јасно опомињем.“ |
إِذْ قَالَ رَبُّكَ لِلْمَلَائِكَةِ إِنِّي خَالِقٌ بَشَرًا مِّن طِينٍ (71)
Када је анђелима твој Господар рекао: „Створићу човека од глине |
فَإِذَا سَوَّيْتُهُ وَنَفَخْتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُوا لَهُ سَاجِدِينَ (72)
па кад му употпуним облик и у њега удахнем живот, ви му се поклоните!” |
فَسَجَدَ الْمَلَائِكَةُ كُلُّهُمْ أَجْمَعُونَ (73)
Анђели су се, сви до последњег, заједно поклонили |
إِلَّا إِبْلِيسَ اسْتَكْبَرَ وَكَانَ مِنَ الْكَافِرِينَ (74)
осим Сотоне - он се узохолио и постао неверник |
قَالَ يَا إِبْلِيسُ مَا مَنَعَكَ أَن تَسْجُدَ لِمَا خَلَقْتُ بِيَدَيَّ ۖ أَسْتَكْبَرْتَ أَمْ كُنتَ مِنَ الْعَالِينَ (75)
„О Сотона!“ Рекао је Он, „шта те навело да се не поклониш ономе кога сам Ја Својим двема рукама створио? Јеси ли се узохолио или мислиш да си узвишен?“ |
قَالَ أَنَا خَيْرٌ مِّنْهُ ۖ خَلَقْتَنِي مِن نَّارٍ وَخَلَقْتَهُ مِن طِينٍ (76)
„Бољи сам од њега“, рекао је он, „мене си створио од ватре, а њега од глине.“ |
قَالَ فَاخْرُجْ مِنْهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٌ (77)
„Излази онда из Раја!“ Рече Аллах, „проклет да си |
وَإِنَّ عَلَيْكَ لَعْنَتِي إِلَىٰ يَوْمِ الدِّينِ (78)
Моје ће проклетство да те прати до Судњег дана!“ |
قَالَ رَبِّ فَأَنظِرْنِي إِلَىٰ يَوْمِ يُبْعَثُونَ (79)
„Господару мој!“, рече он, „дај ми времена до дана када ће они да буду оживљени!“ |
قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ الْمُنظَرِينَ (80)
„Даје ти се времена“, рече Он |
إِلَىٰ يَوْمِ الْوَقْتِ الْمَعْلُومِ (81)
до дана већ одређеног.“ |
قَالَ فَبِعِزَّتِكَ لَأُغْوِيَنَّهُمْ أَجْمَعِينَ (82)
„Тако ми Твога достојанства“, рече, „сигурно ћу све да их наведем на странпутицу |
إِلَّا عِبَادَكَ مِنْهُمُ الْمُخْلَصِينَ (83)
осим међу њима Твоје искрене слуге!“ |
قَالَ فَالْحَقُّ وَالْحَقَّ أَقُولُ (84)
„Истином се кунем и истину говорим“, рече Аллах |
لَأَمْلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكَ وَمِمَّن تَبِعَكَ مِنْهُمْ أَجْمَعِينَ (85)
„сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, да напуним Пакао!“ |
قُلْ مَا أَسْأَلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ أَجْرٍ وَمَا أَنَا مِنَ الْمُتَكَلِّفِينَ (86)
Реци: „Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја не додајем преко оног чиме ме је Аллах обавезао |
إِنْ هُوَ إِلَّا ذِكْرٌ لِّلْعَالَمِينَ (87)
Кур'ан је, заиста, целом свету опомена |
وَلَتَعْلَمُنَّ نَبَأَهُ بَعْدَ حِينٍ (88)
И ви ћете ускоро сазнати његову поруку!” |
