| حم (1) Ха-мим |
| وَالْكِتَابِ الْمُبِينِ (2) Тако ми јасне Књиге |
| إِنَّا أَنزَلْنَاهُ فِي لَيْلَةٍ مُّبَارَكَةٍ ۚ إِنَّا كُنَّا مُنذِرِينَ (3) Ми смо је објавили у благословљеној ноћи и Ми, заиста, упозоравамо |
| فِيهَا يُفْرَقُ كُلُّ أَمْرٍ حَكِيمٍ (4) у њој се одређује свака савршена одредба |
| أَمْرًا مِّنْ عِندِنَا ۚ إِنَّا كُنَّا مُرْسِلِينَ (5) по Нашој заповеди! Ми смо, заиста, слали посланике |
| رَحْمَةً مِّن رَّبِّكَ ۚ إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ (6) као милост твога Господара - а Он је, уистину, Свечујући и Свезнајући |
| رَبِّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا ۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ (7) Господара небеса и Земље, и онога што је између њих - ако чврсто верујете |
| لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ يُحْيِي وَيُمِيتُ ۖ رَبُّكُمْ وَرَبُّ آبَائِكُمُ الْأَوَّلِينَ (8) другог истинског бога осим Њега нема; Он даје живот и смрт - ваш Господар и Господар ваших давних предака |
| بَلْ هُمْ فِي شَكٍّ يَلْعَبُونَ (9) али, они сумњају и забављају се |
| فَارْتَقِبْ يَوْمَ تَأْتِي السَّمَاءُ بِدُخَانٍ مُّبِينٍ (10) Па ти зато сачекај Дан кад ће на небу да се појави видљиви дим |
| يَغْشَى النَّاسَ ۖ هَٰذَا عَذَابٌ أَلِيمٌ (11) Који ће људе да прекрије: „Ово је болна патња |
| رَّبَّنَا اكْشِفْ عَنَّا الْعَذَابَ إِنَّا مُؤْمِنُونَ (12) Господару наш, отклони патњу од нас, ми ћемо, сигурно, да верујемо!“ |
| أَنَّىٰ لَهُمُ الذِّكْرَىٰ وَقَدْ جَاءَهُمْ رَسُولٌ مُّبِينٌ (13) А како да сада приме поуку, а већ им је био дошао истинити Посланик |
| ثُمَّ تَوَلَّوْا عَنْهُ وَقَالُوا مُعَلَّمٌ مَّجْنُونٌ (14) од кога се они потом окренуше и рекоше: „Подучени - умно поремећени!“ |
| إِنَّا كَاشِفُو الْعَذَابِ قَلِيلًا ۚ إِنَّكُمْ عَائِدُونَ (15) А кад бисмо мало отклонили патњу, ви бисте се сигурно вратили у неверовање |
| يَوْمَ نَبْطِشُ الْبَطْشَةَ الْكُبْرَىٰ إِنَّا مُنتَقِمُونَ (16) али на Дан када их најжешће зграбимо, заиста ћемо да их казнимо |
| ۞ وَلَقَدْ فَتَنَّا قَبْلَهُمْ قَوْمَ فِرْعَوْنَ وَجَاءَهُمْ رَسُولٌ كَرِيمٌ (17) А Ми смо и пре њих фараонов народ ставили у искушење, и дошао им је племенити посланик Мојсије |
| أَنْ أَدُّوا إِلَيَّ عِبَادَ اللَّهِ ۖ إِنِّي لَكُمْ رَسُولٌ أَمِينٌ (18) „Препустите ми Аллахове слуге! Ја сам вам, заиста, поуздани посланик |
| وَأَن لَّا تَعْلُوا عَلَى اللَّهِ ۖ إِنِّي آتِيكُم بِسُلْطَانٍ مُّبِينٍ (19) и не уздижите се изнад Аллаха, ја вам доносим очигледни доказ |
| وَإِنِّي عُذْتُ بِرَبِّي وَرَبِّكُمْ أَن تَرْجُمُونِ (20) и ја се обраћам и своме и вашем Господару, да ме не каменујете |
| وَإِن لَّمْ تُؤْمِنُوا لِي فَاعْتَزِلُونِ (21) а ако ми не верујете, онда ме оставите на миру!“ |
| فَدَعَا رَبَّهُ أَنَّ هَٰؤُلَاءِ قَوْمٌ مُّجْرِمُونَ (22) И он позва у помоћ свога Господара: „Ово је, заиста, невернички народ |
| فَأَسْرِ بِعِبَادِي لَيْلًا إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ (23) „Изведи ноћу Моје слуге, ви ћете да будете слеђени |
| وَاتْرُكِ الْبَحْرَ رَهْوًا ۖ إِنَّهُمْ جُندٌ مُّغْرَقُونَ (24) и остави море нек мирује, они су војска која ће заиста да буде потопљена.“ |
| كَمْ تَرَكُوا مِن جَنَّاتٍ وَعُيُونٍ (25) И колико оставише за собом башта и извора |
| وَزُرُوعٍ وَمَقَامٍ كَرِيمٍ (26) и засејаних њива и дивних боравишта |
| وَنَعْمَةٍ كَانُوا فِيهَا فَاكِهِينَ (27) и благодати у којима су уживали |
| كَذَٰلِكَ ۖ وَأَوْرَثْنَاهَا قَوْمًا آخَرِينَ (28) Тако то би, и Ми смо то другима оставили у наследство |
| فَمَا بَكَتْ عَلَيْهِمُ السَّمَاءُ وَالْأَرْضُ وَمَا كَانُوا مُنظَرِينَ (29) ни небо их ни Земља нису оплакивали, и нису били поштеђени |
| وَلَقَدْ نَجَّيْنَا بَنِي إِسْرَائِيلَ مِنَ الْعَذَابِ الْمُهِينِ (30) А Израиљеве смо синове спасили понижавајуће патње |
| مِن فِرْعَوْنَ ۚ إِنَّهُ كَانَ عَالِيًا مِّنَ الْمُسْرِفِينَ (31) од фараона - он је био збиља надмен, један од оних који су превршили сваку меру у злу |
| وَلَقَدِ اخْتَرْنَاهُمْ عَلَىٰ عِلْمٍ عَلَى الْعَالَمِينَ (32) и знајући какви су, одабрали смо их међу савременицима |
| وَآتَيْنَاهُم مِّنَ الْآيَاتِ مَا فِيهِ بَلَاءٌ مُّبِينٌ (33) и нека смо им знамења очигледних благодати и искушења дали |
| إِنَّ هَٰؤُلَاءِ لَيَقُولُونَ (34) А неверници, заиста, говоре |
| إِنْ هِيَ إِلَّا مَوْتَتُنَا الْأُولَىٰ وَمَا نَحْنُ بِمُنشَرِينَ (35) „Постоји само наша прва смрт, ми нећемо да будемо оживљени |
| فَأْتُوا بِآبَائِنَا إِن كُنتُمْ صَادِقِينَ (36) наше претке нам доведите, ако је истина то што говорите!“ |
| أَهُمْ خَيْرٌ أَمْ قَوْمُ تُبَّعٍ وَالَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ ۚ أَهْلَكْنَاهُمْ ۖ إِنَّهُمْ كَانُوا مُجْرِمِينَ (37) Да ли су бољи они или народ Туббе'ов и они пре њега? Њих смо уништили јер су били преступници |
| وَمَا خَلَقْنَا السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَا لَاعِبِينَ (38) Ми нисмо створили небеса и Земљу и оно што је између њих из забаве |
| مَا خَلَقْنَاهُمَا إِلَّا بِالْحَقِّ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ (39) Ми смо их створили са Истином, али већина њих не зна |
| إِنَّ يَوْمَ الْفَصْلِ مِيقَاتُهُمْ أَجْمَعِينَ (40) Заиста ће Судњи дан свима њима да буде одређени рок |
| يَوْمَ لَا يُغْنِي مَوْلًى عَن مَّوْلًى شَيْئًا وَلَا هُمْ يُنصَرُونَ (41) Дан, када ближњи неће нимало да буду од користи ближњем, нити ће бити помогнути |
| إِلَّا مَن رَّحِمَ اللَّهُ ۚ إِنَّهُ هُوَ الْعَزِيزُ الرَّحِيمُ (42) осим оних којима се Аллах смилује. Он је, уистину, Силни и Милостиви |
| إِنَّ شَجَرَتَ الزَّقُّومِ (43) А заиста је дрво Зеккум |
| طَعَامُ الْأَثِيمِ (44) храна грешника |
| كَالْمُهْلِ يَغْلِي فِي الْبُطُونِ (45) као уљани талог у стомаку ће да ври |
| كَغَلْيِ الْحَمِيمِ (46) као што кључала вода ври |
| خُذُوهُ فَاعْتِلُوهُ إِلَىٰ سَوَاءِ الْجَحِيمِ (47) „Зграбите га и усред Огња одвуците |
| ثُمَّ صُبُّوا فَوْقَ رَأْسِهِ مِنْ عَذَابِ الْحَمِيمِ (48) а затим му, за казну, на главу изливајте кључалу воду |
| ذُقْ إِنَّكَ أَنتَ الْعَزِيزُ الْكَرِيمُ (49) Кушај, па ти си, заиста, „моћан“ и „поштован“ |
| إِنَّ هَٰذَا مَا كُنتُم بِهِ تَمْتَرُونَ (50) Ово је, заиста, оно у што сте сумњали!“ |
| إِنَّ الْمُتَّقِينَ فِي مَقَامٍ أَمِينٍ (51) А богобојазни ће, заиста, да буду на сигурном месту |
| فِي جَنَّاتٍ وَعُيُونٍ (52) у сред вртова и извора |
| يَلْبَسُونَ مِن سُندُسٍ وَإِسْتَبْرَقٍ مُّتَقَابِلِينَ (53) обучени у свилу и брокате и окренути једни према другима |
| كَذَٰلِكَ وَزَوَّجْنَاهُم بِحُورٍ عِينٍ (54) Ето, тако ће да буде и Ми ћемо да их женимо рајским лепотицама, крупних очију |
| يَدْعُونَ فِيهَا بِكُلِّ فَاكِهَةٍ آمِنِينَ (55) Тамо ће моћи, сигурни, да траже коју хоће врсту воћа |
| لَا يَذُوقُونَ فِيهَا الْمَوْتَ إِلَّا الْمَوْتَةَ الْأُولَىٰ ۖ وَوَقَاهُمْ عَذَابَ الْجَحِيمِ (56) ту, после оне прве смрти, смрт више неће да окусе и Он ће патње у Огњу да их сачува |
| فَضْلًا مِّن رَّبِّكَ ۚ ذَٰلِكَ هُوَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ (57) благодат ће то да буде од твога Господара; то ће, заиста, да буде велики успех |
| فَإِنَّمَا يَسَّرْنَاهُ بِلِسَانِكَ لَعَلَّهُمْ يَتَذَكَّرُونَ (58) А Кур'ан смо учинили лаким, на твоме језику, да би се они присетили |
| فَارْتَقِبْ إِنَّهُم مُّرْتَقِبُونَ (59) Ти зато чекај, а и они чекају |