| وَالْفَجْرِ (1) Тако ми зоре |
| وَلَيَالٍ عَشْرٍ (2) и десет ноћи |
| وَالشَّفْعِ وَالْوَتْرِ (3) и парног и непарног |
| وَاللَّيْلِ إِذَا يَسْرِ (4) и ноћи када настаје |
| هَلْ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٌ لِّذِي حِجْرٍ (5) зар то паметном заклетва није |
| أَلَمْ تَرَ كَيْفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ (6) Зар не знаш шта је твој Господар урадио са народом Ад |
| إِرَمَ ذَاتِ الْعِمَادِ (7) Са становницима Ирема, пуног палата на ступовима |
| الَّتِي لَمْ يُخْلَقْ مِثْلُهَا فِي الْبِلَادِ (8) којима није било равних ни у једној земљи |
| وَثَمُودَ الَّذِينَ جَابُوا الصَّخْرَ بِالْوَادِ (9) и са Семудом, који су клесали стене у долини |
| وَفِرْعَوْنَ ذِي الْأَوْتَادِ (10) а и са фараоном, који је имао војску |
| الَّذِينَ طَغَوْا فِي الْبِلَادِ (11) који су на Земљи били охоли |
| فَأَكْثَرُوا فِيهَا الْفَسَادَ (12) и смутње на њој умножили |
| فَصَبَّ عَلَيْهِمْ رَبُّكَ سَوْطَ عَذَابٍ (13) па је твој Господар бич патње на њих спустио |
| إِنَّ رَبَّكَ لَبِالْمِرْصَادِ (14) а твој Господар, заиста, све надгледа |
| فَأَمَّا الْإِنسَانُ إِذَا مَا ابْتَلَاهُ رَبُّهُ فَأَكْرَمَهُ وَنَعَّمَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَكْرَمَنِ (15) А човек, када га његов Господар искуша па му почаст укаже и благодатима га обаспе, каже: „Мој Господар је мене почаствовао!“ |
| وَأَمَّا إِذَا مَا ابْتَلَاهُ فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَهَانَنِ (16) А кад га искуша и његову опскрбу учини оскудном, онда каже: „Мој Господар ме је понизио!“ |
| كَلَّا ۖ بَل لَّا تُكْرِمُونَ الْيَتِيمَ (17) А није тако! Ви пажњу сирочету не указујете |
| وَلَا تَحَاضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ الْمِسْكِينِ (18) и да се нахрани пуки сиромах – један другога не подстичете |
| وَتَأْكُلُونَ التُّرَاثَ أَكْلًا لَّمًّا (19) а наследство похлепно једете |
| وَتُحِبُّونَ الْمَالَ حُبًّا جَمًّا (20) и богатство претерано волите |
| كَلَّا إِذَا دُكَّتِ الْأَرْضُ دَكًّا دَكًّا (21) Уистину, када Земља буде здробљена у комадиће |
| وَجَاءَ رَبُّكَ وَالْمَلَكُ صَفًّا صَفًّا (22) и када дође твој Господар, а анђели буду све ред до реда |
| وَجِيءَ يَوْمَئِذٍ بِجَهَنَّمَ ۚ يَوْمَئِذٍ يَتَذَكَّرُ الْإِنسَانُ وَأَنَّىٰ لَهُ الذِّكْرَىٰ (23) и када тај дан Пакао буде примакнут, тада ће човек да се сети - а на шта му је сећање |
| يَقُولُ يَا لَيْتَنِي قَدَّمْتُ لِحَيَاتِي (24) И рећи ће: „Камо среће да сам се за овај живот припремио!“ |
| فَيَوْمَئِذٍ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُ أَحَدٌ (25) А тај Дан нико неће као Он да кажњава |
| وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُ أَحَدٌ (26) и нико неће као Он у окове да окива |
| يَا أَيَّتُهَا النَّفْسُ الْمُطْمَئِنَّةُ (27) А ти, о душо смирена |
| ارْجِعِي إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةً مَّرْضِيَّةً (28) врати се Господару своме задовољна, а и Он тобом задовољан |
| فَادْخُلِي فِي عِبَادِي (29) па уђи и буди међу Мојим слугама |
| وَادْخُلِي جَنَّتِي (30) и уђи у Мој Рај |