| وَالْعَادِيَاتِ ضَبْحًا (1) Тако ми оних који дахћући јуре |
| فَالْمُورِيَاتِ قَدْحًا (2) па варнице севају |
| فَالْمُغِيرَاتِ صُبْحًا (3) и зором нападају |
| فَأَثَرْنَ بِهِ نَقْعًا (4) и ту дижу прашину |
| فَوَسَطْنَ بِهِ جَمْعًا (5) па ту сви заједно у средину продиру |
| إِنَّ الْإِنسَانَ لِرَبِّهِ لَكَنُودٌ (6) човек је, заиста, према своме Господару незахвалан |
| وَإِنَّهُ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٌ (7) и сам је он, заиста, тога сведок |
| وَإِنَّهُ لِحُبِّ الْخَيْرِ لَشَدِيدٌ (8) и он је, збиља, у љубави за овосветским добрима жесток |
| ۞ أَفَلَا يَعْلَمُ إِذَا بُعْثِرَ مَا فِي الْقُبُورِ (9) А зар он не зна да ће, када гробови буду преврнути сa оним што је у њима |
| وَحُصِّلَ مَا فِي الصُّدُورِ (10) и када изађе на видело оно што је у срцима |
| إِنَّ رَبَّهُم بِهِمْ يَوْمَئِذٍ لَّخَبِيرٌ (11) њихов Господар ће тог Дана, сигурно, све о њима да зна |