| إِذَا زُلْزِلَتِ الْأَرْضُ زِلْزَالَهَا (1) Кад се Земља најжешћим потресом својим затресе |
| وَأَخْرَجَتِ الْأَرْضُ أَثْقَالَهَا (2) и када Земља избаци своје терете |
| وَقَالَ الْإِنسَانُ مَا لَهَا (3) и човек узвикне: „Шта јој је?“ |
| يَوْمَئِذٍ تُحَدِّثُ أَخْبَارَهَا (4) Тог дана ће она своје вести да казује |
| بِأَنَّ رَبَّكَ أَوْحَىٰ لَهَا (5) јер ће твој Господар да јој нареди |
| يَوْمَئِذٍ يَصْدُرُ النَّاسُ أَشْتَاتًا لِّيُرَوْا أَعْمَالَهُمْ (6) Тог дана људи ће се раздвојени појавити да им се покажу њихова дела |
| فَمَن يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ خَيْرًا يَرَهُ (7) Онај ко буде урадио колико трун добра - видеће га |
| وَمَن يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ شَرًّا يَرَهُ (8) а онај ко буде урадио и колико трун зла - видеће га |