تَبَارَكَ الَّذِي بِيَدِهِ الْمُلْكُ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (1)
Узвишен и благословљен је Онај у Чијој је руци власт и Он над свиме има моћ |
الَّذِي خَلَقَ الْمَوْتَ وَالْحَيَاةَ لِيَبْلُوَكُمْ أَيُّكُمْ أَحْسَنُ عَمَلًا ۚ وَهُوَ الْعَزِيزُ الْغَفُورُ (2)
Онај Који је створио смрт и живот да би искушао који ће од вас боља дела да има; Он је Силни, Опростилац греха |
الَّذِي خَلَقَ سَبْعَ سَمَاوَاتٍ طِبَاقًا ۖ مَّا تَرَىٰ فِي خَلْقِ الرَّحْمَٰنِ مِن تَفَاوُتٍ ۖ فَارْجِعِ الْبَصَرَ هَلْ تَرَىٰ مِن فُطُورٍ (3)
Онај који је седам небеса као слојеве, једне изнад других, створио - ти у ономе што Свемилосни ствара не видиш никаквог несклада, па поново погледај, видиш ли икакву пукотину |
ثُمَّ ارْجِعِ الْبَصَرَ كَرَّتَيْنِ يَنقَلِبْ إِلَيْكَ الْبَصَرُ خَاسِئًا وَهُوَ حَسِيرٌ (4)
Затим, поново више пута погледај, поглед ће да ти се врати клонуо и уморан |
وَلَقَدْ زَيَّنَّا السَّمَاءَ الدُّنْيَا بِمَصَابِيحَ وَجَعَلْنَاهَا رُجُومًا لِّلشَّيَاطِينِ ۖ وَأَعْتَدْنَا لَهُمْ عَذَابَ السَّعِيرِ (5)
Ми смо најближе небо украсили сјајним светиљкама и учинили смо их за гађање ђавола, и припремили смо им патњу у Огњу |
وَلِلَّذِينَ كَفَرُوا بِرَبِّهِمْ عَذَابُ جَهَنَّمَ ۖ وَبِئْسَ الْمَصِيرُ (6)
А онима који не верују у свога Господара, припада патња у Паклу. Ужасно је то боравиште |
إِذَا أُلْقُوا فِيهَا سَمِعُوا لَهَا شَهِيقًا وَهِيَ تَفُورُ (7)
Кад буду у њега бачени, чуће његов грозно хукање, док кључа |
تَكَادُ تَمَيَّزُ مِنَ الْغَيْظِ ۖ كُلَّمَا أُلْقِيَ فِيهَا فَوْجٌ سَأَلَهُمْ خَزَنَتُهَا أَلَمْ يَأْتِكُمْ نَذِيرٌ (8)
готово да се од беса распадне. Кад год се која гомила баци у њега, стражари у њему ће да их упитају: „Зар није нико долазио да вас упозорава?“ |
قَالُوا بَلَىٰ قَدْ جَاءَنَا نَذِيرٌ فَكَذَّبْنَا وَقُلْنَا مَا نَزَّلَ اللَّهُ مِن شَيْءٍ إِنْ أَنتُمْ إِلَّا فِي ضَلَالٍ كَبِيرٍ (9)
„Јесте, долазио нам је онај који нас је упозоравао,“ одговориће, „а ми смо порицали и говорили: 'Аллах није објавио ништа, ви сте у великој заблуди! '“ |
وَقَالُوا لَوْ كُنَّا نَسْمَعُ أَوْ نَعْقِلُ مَا كُنَّا فِي أَصْحَابِ السَّعِيرِ (10)
И рећи ће: „Да смо слушали или размишљали, не бисмо међу становницима Огња били!“ |
فَاعْتَرَفُوا بِذَنبِهِمْ فَسُحْقًا لِّأَصْحَابِ السَّعِيرِ (11)
И они ће да признају своје грехе, па далеко били становници Огња |
إِنَّ الَّذِينَ يَخْشَوْنَ رَبَّهُم بِالْغَيْبِ لَهُم مَّغْفِرَةٌ وَأَجْرٌ كَبِيرٌ (12)
Онима који се свога Господара боје и кад их нико не види - припада опрост и награда велика |
وَأَسِرُّوا قَوْلَكُمْ أَوِ اجْهَرُوا بِهِ ۖ إِنَّهُ عَلِيمٌ بِذَاتِ الصُّدُورِ (13)
Говорили ви тихо или гласно - па, Он сигурно зна шта груди крију |
أَلَا يَعْلَمُ مَنْ خَلَقَ وَهُوَ اللَّطِيفُ الْخَبِيرُ (14)
А како и не би знао Онај Који ствара, Који зна и оно што је најситније, Онај Који у потпуности све зна |
هُوَ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ الْأَرْضَ ذَلُولًا فَامْشُوا فِي مَنَاكِبِهَا وَكُلُوا مِن رِّزْقِهِ ۖ وَإِلَيْهِ النُّشُورُ (15)
Он вам је Земљу учинио погодном, па ходајте њеним пределима и храните се оним што Он даје, и Њему се све враћа |
أَأَمِنتُم مَّن فِي السَّمَاءِ أَن يَخْسِفَ بِكُمُ الْأَرْضَ فَإِذَا هِيَ تَمُورُ (16)
Јесте ли сигурни да Онај Који је на небесима неће у земљу да вас утера, кад она почне изненада да се тресе |
أَمْ أَمِنتُم مَّن فِي السَّمَاءِ أَن يُرْسِلَ عَلَيْكُمْ حَاصِبًا ۖ فَسَتَعْلَمُونَ كَيْفَ نَذِيرِ (17)
Или сте сигурни да Онај Који је на небесима неће да пошаље на вас ветар са камењем?! Па, знаћете какво је Моје упозорење |
وَلَقَدْ كَذَّبَ الَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ فَكَيْفَ كَانَ نَكِيرِ (18)
А порицали су и они пре њих, па каква је била Моја осуда |
أَوَلَمْ يَرَوْا إِلَى الطَّيْرِ فَوْقَهُمْ صَافَّاتٍ وَيَقْبِضْنَ ۚ مَا يُمْسِكُهُنَّ إِلَّا الرَّحْمَٰنُ ۚ إِنَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ بَصِيرٌ (19)
Зар они не виде птице изнад себе како лете раширених крила, а и скупљају их? Само их Свемилосни држи; Он, заиста, све добро види |
أَمَّنْ هَٰذَا الَّذِي هُوَ جُندٌ لَّكُمْ يَنصُرُكُم مِّن دُونِ الرَّحْمَٰنِ ۚ إِنِ الْكَافِرُونَ إِلَّا فِي غُرُورٍ (20)
И, ко је тај који ће да буде ваша војска и да вам помогне, осим Свемилосног?! Неверници су само обманути |
أَمَّنْ هَٰذَا الَّذِي يَرْزُقُكُمْ إِنْ أَمْسَكَ رِزْقَهُ ۚ بَل لَّجُّوا فِي عُتُوٍّ وَنُفُورٍ (21)
А, и ко је тај који ће да вас нахрани, ако Он храну Своју ускрати?! Али, они су устрајни у охолости и одбојности |
أَفَمَن يَمْشِي مُكِبًّا عَلَىٰ وَجْهِهِ أَهْدَىٰ أَمَّن يَمْشِي سَوِيًّا عَلَىٰ صِرَاطٍ مُّسْتَقِيمٍ (22)
Да ли је боље упућен онај који иде погнут са лицем према земљи или онај који правим путем усправно иде |
قُلْ هُوَ الَّذِي أَنشَأَكُمْ وَجَعَلَ لَكُمُ السَّمْعَ وَالْأَبْصَارَ وَالْأَفْئِدَةَ ۖ قَلِيلًا مَّا تَشْكُرُونَ (23)
Реци: „Он вас је први пут створио и дао вам слух, вид и разум, па како само мало захваљујете!“ |
قُلْ هُوَ الَّذِي ذَرَأَكُمْ فِي الْأَرْضِ وَإِلَيْهِ تُحْشَرُونَ (24)
Реци: „Он вас је по Земљи разасуо и пред Њим ћете да будете сакупљени.“ |
وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا الْوَعْدُ إِن كُنتُمْ صَادِقِينَ (25)
А они говоре: „Кад ће већ једном та претња, ако истину говорите?!“ |
قُلْ إِنَّمَا الْعِلْمُ عِندَ اللَّهِ وَإِنَّمَا أَنَا نَذِيرٌ مُّبِينٌ (26)
Реци: „Само Аллах зна! А ја сам само јасни упозоритељ.“ |
فَلَمَّا رَأَوْهُ زُلْفَةً سِيئَتْ وُجُوهُ الَّذِينَ كَفَرُوا وَقِيلَ هَٰذَا الَّذِي كُنتُم بِهِ تَدَّعُونَ (27)
Кад је изблиза угледају биће ојађена лица оних који нису веровали и биће речено: „Ево, ово је оно што сте пожуривали!“ |
قُلْ أَرَأَيْتُمْ إِنْ أَهْلَكَنِيَ اللَّهُ وَمَن مَّعِيَ أَوْ رَحِمَنَا فَمَن يُجِيرُ الْكَافِرِينَ مِنْ عَذَابٍ أَلِيمٍ (28)
Реци: „Кажите ви мени: ако Аллах пошаље смрт мени и онима који су са мном, или ако нам се смилује, ко ће невернике од болне патње да заштити?“ |
قُلْ هُوَ الرَّحْمَٰنُ آمَنَّا بِهِ وَعَلَيْهِ تَوَكَّلْنَا ۖ فَسَتَعْلَمُونَ مَنْ هُوَ فِي ضَلَالٍ مُّبِينٍ (29)
Реци: „Он је Свемилосни, у Њега верујемо и на Њега се ослањамо, а ви ћете сигурно да сазнате ко је у очигледној заблуди.“ |
قُلْ أَرَأَيْتُمْ إِنْ أَصْبَحَ مَاؤُكُمْ غَوْرًا فَمَن يَأْتِيكُم بِمَاءٍ مَّعِينٍ (30)
Реци: „Шта мислите, ако ваше воде које пијете нестану, ко ће дати обилну текућу воду?“ |
