| يَا أَيُّهَا الْمُدَّثِّرُ (1) О ти покривени |
| قُمْ فَأَنذِرْ (2) Устани и упозоравај |
| وَرَبَّكَ فَكَبِّرْ (3) и свога Господара величај |
| وَثِيَابَكَ فَطَهِّرْ (4) И одећу своју очисти |
| وَالرُّجْزَ فَاهْجُرْ (5) И кипова се клони |
| وَلَا تَمْنُن تَسْتَكْثِرُ (6) И не даруј нешто надајући се да ће да ти буде узвраћено више |
| وَلِرَبِّكَ فَاصْبِرْ (7) И трпи ради свога Господара |
| فَإِذَا نُقِرَ فِي النَّاقُورِ (8) А када у рог буде дувнуто |
| فَذَٰلِكَ يَوْمَئِذٍ يَوْمٌ عَسِيرٌ (9) то ће тада да буде тежак дан |
| عَلَى الْكَافِرِينَ غَيْرُ يَسِيرٍ (10) неверницима нимало лак |
| ذَرْنِي وَمَنْ خَلَقْتُ وَحِيدًا (11) Остави Мене и онога кога сам Ја самог створио |
| وَجَعَلْتُ لَهُ مَالًا مَّمْدُودًا (12) и богатство му огромано дао |
| وَبَنِينَ شُهُودًا (13) и синове који су са њим |
| وَمَهَّدتُّ لَهُ تَمْهِيدًا (14) и живот му угодним учинио |
| ثُمَّ يَطْمَعُ أَنْ أَزِيدَ (15) и жуди да му још увећам |
| كَلَّا ۖ إِنَّهُ كَانَ لِآيَاتِنَا عَنِيدًا (16) Никако! Он, заиста, пркоси Нашим доказима |
| سَأُرْهِقُهُ صَعُودًا (17) а оптеретићу га Ја тешком казном |
| إِنَّهُ فَكَّرَ وَقَدَّرَ (18) јер је смишљао и рачунао |
| فَقُتِلَ كَيْفَ قَدَّرَ (19) и, проклет био, како је прорачунао |
| ثُمَّ قُتِلَ كَيْفَ قَدَّرَ (20) и још једном, проклет био, како је прорачунао |
| ثُمَّ نَظَرَ (21) Затим је сагледао |
| ثُمَّ عَبَسَ وَبَسَرَ (22) па се онда смркнуо и намрштио |
| ثُمَّ أَدْبَرَ وَاسْتَكْبَرَ (23) и потом се окренуо и узохолио |
| فَقَالَ إِنْ هَٰذَا إِلَّا سِحْرٌ يُؤْثَرُ (24) и рекао: „Ово није ништа друго до враџбина која се наслеђује |
| إِنْ هَٰذَا إِلَّا قَوْلُ الْبَشَرِ (25) ово су само човекове речи!“ |
| سَأُصْلِيهِ سَقَرَ (26) У Секар ћу ја њега да бацим |
| وَمَا أَدْرَاكَ مَا سَقَرُ (27) А знаш ли ти шта је Секар |
| لَا تُبْقِي وَلَا تَذَرُ (28) Ништа он неће да поштеди |
| لَوَّاحَةٌ لِّلْبَشَرِ (29) коже ће да пржи, па црним да учини |
| عَلَيْهَا تِسْعَةَ عَشَرَ (30) над њим су деветнаесторица |
| وَمَا جَعَلْنَا أَصْحَابَ النَّارِ إِلَّا مَلَائِكَةً ۙ وَمَا جَعَلْنَا عِدَّتَهُمْ إِلَّا فِتْنَةً لِّلَّذِينَ كَفَرُوا لِيَسْتَيْقِنَ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ وَيَزْدَادَ الَّذِينَ آمَنُوا إِيمَانًا ۙ وَلَا يَرْتَابَ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ وَالْمُؤْمِنُونَ ۙ وَلِيَقُولَ الَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٌ وَالْكَافِرُونَ مَاذَا أَرَادَ اللَّهُ بِهَٰذَا مَثَلًا ۚ كَذَٰلِكَ يُضِلُّ اللَّهُ مَن يَشَاءُ وَيَهْدِي مَن يَشَاءُ ۚ وَمَا يَعْلَمُ جُنُودَ رَبِّكَ إِلَّا هُوَ ۚ وَمَا هِيَ إِلَّا ذِكْرَىٰ لِلْبَشَرِ (31) Ми смо чуварима Ватре само анђеле поставили и одредили смо њихов број као искушење онима који не верују - да се увере они којима је дата Књига, и да се онима који верују повећа веровање, и да они којима је дата Књига и они који су верници не сумњају, и да они чија су срца болесна и они који су неверници кажу: „Шта је Аллах хтео овим примером?“ Тако Аллах коме хоће даје да је у заблуди, и на Прави пут упућује кога хоће. А војске твога Господара зна само Он. И она - Ватра људима је само опомена |
| كَلَّا وَالْقَمَرِ (32) И тако Ми Месеца |
| وَاللَّيْلِ إِذْ أَدْبَرَ (33) и ноћи када нестане |
| وَالصُّبْحِ إِذَا أَسْفَرَ (34) и зоре када сване |
| إِنَّهَا لَإِحْدَى الْكُبَرِ (35) то је, заиста, једна од највећих невоља |
| نَذِيرًا لِّلْبَشَرِ (36) људима је опомена |
| لِمَن شَاءَ مِنكُمْ أَن يَتَقَدَّمَ أَوْ يَتَأَخَّرَ (37) ономе између вас који хоће напред да иде или заостане |
| كُلُّ نَفْسٍ بِمَا كَسَبَتْ رَهِينَةٌ (38) Свака душа ће за своја дела да одговара |
| إِلَّا أَصْحَابَ الْيَمِينِ (39) осим оних на десној страни |
| فِي جَنَّاتٍ يَتَسَاءَلُونَ (40) они ће да се у рајским баштама распитују |
| عَنِ الْمُجْرِمِينَ (41) о неверницима |
| مَا سَلَكَكُمْ فِي سَقَرَ (42) „Шта вас је довело у Секар?“ |
| قَالُوا لَمْ نَكُ مِنَ الْمُصَلِّينَ (43) „Нисмо“, рећи ће, „били од оних који су се Аллаху клањали |
| وَلَمْ نَكُ نُطْعِمُ الْمِسْكِينَ (44) нити смо хранили сиромахе |
| وَكُنَّا نَخُوضُ مَعَ الْخَائِضِينَ (45) И у беспослице смо се упуштали са беспослењацима |
| وَكُنَّا نُكَذِّبُ بِيَوْمِ الدِّينِ (46) и Судњи дан смо порицали |
| حَتَّىٰ أَتَانَا الْيَقِينُ (47) све док нам смрт није дошла.“ |
| فَمَا تَنفَعُهُمْ شَفَاعَةُ الشَّافِعِينَ (48) Њима неће да користи посредовање посредника |
| فَمَا لَهُمْ عَنِ التَّذْكِرَةِ مُعْرِضِينَ (49) Па зашто се они окрећу од опомене |
| كَأَنَّهُمْ حُمُرٌ مُّسْتَنفِرَةٌ (50) Као да су дивљи магарци преплашени |
| فَرَّتْ مِن قَسْوَرَةٍ (51) који беже од лавова |
| بَلْ يُرِيدُ كُلُّ امْرِئٍ مِّنْهُمْ أَن يُؤْتَىٰ صُحُفًا مُّنَشَّرَةً (52) Напротив, сваки би човек међу њима хтео да му се дају раширени листови |
| كَلَّا ۖ بَل لَّا يَخَافُونَ الْآخِرَةَ (53) Никада, јер они се оног света не плаше |
| كَلَّا إِنَّهُ تَذْكِرَةٌ (54) Уистину! Кур'ан је опомена |
| فَمَن شَاءَ ذَكَرَهُ (55) и ко хоће, на уму ће да га има |
| وَمَا يَذْكُرُونَ إِلَّا أَن يَشَاءَ اللَّهُ ۚ هُوَ أَهْلُ التَّقْوَىٰ وَأَهْلُ الْمَغْفِرَةِ (56) а на уму ће да га има само ако Аллах буде хтео, Он је једини достојан да Га се боје и достојан је да опрашта |