وَالنَّازِعَاتِ غَرْقًا (1) Тако Ми анђела који душе чупају грубо |
وَالنَّاشِطَاتِ نَشْطًا (2) и анђела који душе узимају нежно |
وَالسَّابِحَاتِ سَبْحًا (3) и анђела који се крећући плове |
فَالسَّابِقَاتِ سَبْقًا (4) и оних који једни друге претичу |
فَالْمُدَبِّرَاتِ أَمْرًا (5) и оних који извршавају Божје наредбе и одредбе |
يَوْمَ تَرْجُفُ الرَّاجِفَةُ (6) на Дан када ће се Земља потрести |
تَتْبَعُهَا الرَّادِفَةُ (7) за којим ће да дође следећи |
قُلُوبٌ يَوْمَئِذٍ وَاجِفَةٌ (8) Људска срца ће тог дана бити престрављена |
أَبْصَارُهَا خَاشِعَةٌ (9) а погледи њихови понизни |
يَقُولُونَ أَإِنَّا لَمَرْدُودُونَ فِي الْحَافِرَةِ (10) Они говоре: „Зар ћемо, заиста, у гробовима да будемо враћени у живот |
أَإِذَا كُنَّا عِظَامًا نَّخِرَةً (11) Зар кад постанемо труле кости |
قَالُوا تِلْكَ إِذًا كَرَّةٌ خَاسِرَةٌ (12) И још кажу: „То је, онда, штетан повратак.“ |
فَإِنَّمَا هِيَ زَجْرَةٌ وَاحِدَةٌ (13) А биће то само једна наредба |
فَإِذَا هُم بِالسَّاهِرَةِ (14) а они већ на површини Земље |
هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ مُوسَىٰ (15) Да ли је допрла до тебе вест о Мојсију |
إِذْ نَادَاهُ رَبُّهُ بِالْوَادِ الْمُقَدَّسِ طُوًى (16) кад га је његов Господар позвао у благословљеној, чистој долини Тува |
اذْهَبْ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ إِنَّهُ طَغَىٰ (17) Иди код фараона, он се, заиста, осилио |
فَقُلْ هَل لَّكَ إِلَىٰ أَن تَزَكَّىٰ (18) и реци: „Да ли би ти да се очистиш |
وَأَهْدِيَكَ إِلَىٰ رَبِّكَ فَتَخْشَىٰ (19) да те упутим твоме Господару, па да Га се бојиш |
فَأَرَاهُ الْآيَةَ الْكُبْرَىٰ (20) И онда му је показао највеће чудо |
فَكَذَّبَ وَعَصَىٰ (21) али је он порекао и није послушао |
ثُمَّ أَدْبَرَ يَسْعَىٰ (22) већ се окренуо и пожурио |
فَحَشَرَ فَنَادَىٰ (23) и сабрао и повикао |
فَقَالَ أَنَا رَبُّكُمُ الْأَعْلَىٰ (24) И рече: „Ја сам господар ваш највећи!“ |
فَأَخَذَهُ اللَّهُ نَكَالَ الْآخِرَةِ وَالْأُولَىٰ (25) и Аллах га је, на другом, а и на овом свету казнио |
إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَعِبْرَةً لِّمَن يَخْشَىٰ (26) У томе има поука за свакога који се буде Аллаха бојао |
أَأَنتُمْ أَشَدُّ خَلْقًا أَمِ السَّمَاءُ ۚ بَنَاهَا (27) А шта је теже: вас или небо створити? Он га је саздао |
رَفَعَ سَمْكَهَا فَسَوَّاهَا (28) његов свод високо дигао и усавршио |
وَأَغْطَشَ لَيْلَهَا وَأَخْرَجَ ضُحَاهَا (29) његове ноћи учинио мрачним, а дане светлим |
وَالْأَرْضَ بَعْدَ ذَٰلِكَ دَحَاهَا (30) После тога је Земљу распростро |
أَخْرَجَ مِنْهَا مَاءَهَا وَمَرْعَاهَا (31) из ње је воду и пашњаке извео |
وَالْجِبَالَ أَرْسَاهَا (32) и планине непомичним учинио |
مَتَاعًا لَّكُمْ وَلِأَنْعَامِكُمْ (33) на уживање вама и вашој стоци |
فَإِذَا جَاءَتِ الطَّامَّةُ الْكُبْرَىٰ (34) А кад дође највећа Невоља |
يَوْمَ يَتَذَكَّرُ الْإِنسَانُ مَا سَعَىٰ (35) тада ће човек да се присети онога што је радио |
وَبُرِّزَتِ الْجَحِيمُ لِمَن يَرَىٰ (36) и Огањ Пакао ће свакоме ко види да буде указан |
فَأَمَّا مَن طَغَىٰ (37) Па, оном ко се охолио |
وَآثَرَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا (38) и овосветски живот више волео |
فَإِنَّ الْجَحِيمَ هِيَ الْمَأْوَىٰ (39) Огањ ће сигурно да буде пребивалиште |
وَأَمَّا مَنْ خَافَ مَقَامَ رَبِّهِ وَنَهَى النَّفْسَ عَنِ الْهَوَىٰ (40) А оном ко је од стајања пред својим Господаром стрепео и душу од прохтева уздржао |
فَإِنَّ الْجَنَّةَ هِيَ الْمَأْوَىٰ (41) Рај ће сигурно да буде боравиште |
يَسْأَلُونَكَ عَنِ السَّاعَةِ أَيَّانَ مُرْسَاهَا (42) Питају те о Судњем часу: „Када ће да се догоди?“ |
فِيمَ أَنتَ مِن ذِكْرَاهَا (43) Шта ти о његовом спомену знаш |
إِلَىٰ رَبِّكَ مُنتَهَاهَا (44) знање о њему је само код твога Господара |
إِنَّمَا أَنتَ مُنذِرُ مَن يَخْشَاهَا (45) Твоје упозорење на њега прихвата само онај који Га се боји |
كَأَنَّهُمْ يَوْمَ يَرَوْنَهَا لَمْ يَلْبَثُوا إِلَّا عَشِيَّةً أَوْ ضُحَاهَا (46) а њима ће да се учини, Дан тај, када га доживе, да су само једно послеподне или једно јутро на овом свету остали |