| عَبَسَ وَتَوَلَّىٰ (1) Намрштио се и окренуо |
| أَن جَاءَهُ الْأَعْمَىٰ (2) зато што му је слепи човек пришао |
| وَمَا يُدْرِيكَ لَعَلَّهُ يَزَّكَّىٰ (3) А шта ти знаш, можда он жели да се греха очисти |
| أَوْ يَذَّكَّرُ فَتَنفَعَهُ الذِّكْرَىٰ (4) или опомене, па да му опомена користи |
| أَمَّا مَنِ اسْتَغْنَىٰ (5) А што се тиче онога који је богат |
| فَأَنتَ لَهُ تَصَدَّىٰ (6) ти се њему окрећеш |
| وَمَا عَلَيْكَ أَلَّا يَزَّكَّىٰ (7) а ти ниси одговоран ако се он не очисти |
| وَأَمَّا مَن جَاءَكَ يَسْعَىٰ (8) А што се тиче онога који ти је дошао журећи |
| وَهُوَ يَخْشَىٰ (9) и боји се |
| فَأَنتَ عَنْهُ تَلَهَّىٰ (10) ти њега занемарујеш |
| كَلَّا إِنَّهَا تَذْكِرَةٌ (11) Не чини тако! Заиста је ово опомена |
| فَمَن شَاءَ ذَكَرَهُ (12) па ко хоће, имаће Га на уму |
| فِي صُحُفٍ مُّكَرَّمَةٍ (13) на листовима је цењеним |
| مَّرْفُوعَةٍ مُّطَهَّرَةٍ (14) узвишеним, чистим |
| بِأَيْدِي سَفَرَةٍ (15) у рукама изасланика |
| كِرَامٍ بَرَرَةٍ (16) часних, честитих |
| قُتِلَ الْإِنسَانُ مَا أَكْفَرَهُ (17) Проклет нека је човек! Колико је само његово порицање |
| مِنْ أَيِّ شَيْءٍ خَلَقَهُ (18) Од чега га Он ствара |
| مِن نُّطْفَةٍ خَلَقَهُ فَقَدَّرَهُ (19) Од капи семена га ствара, па му одређује |
| ثُمَّ السَّبِيلَ يَسَّرَهُ (20) И Прави пут му доступним учинио |
| ثُمَّ أَمَاتَهُ فَأَقْبَرَهُ (21) затим му живот одузме и учини да буде сахрањен |
| ثُمَّ إِذَا شَاءَ أَنشَرَهُ (22) и после ће, када Он буде хтео, да га оживи |
| كَلَّا لَمَّا يَقْضِ مَا أَمَرَهُ (23) Не, још није извршио оно што је Он наредио |
| فَلْيَنظُرِ الْإِنسَانُ إِلَىٰ طَعَامِهِ (24) Нека човек погледа у своју храну |
| أَنَّا صَبَبْنَا الْمَاءَ صَبًّا (25) Ми обилну кишу проливамо |
| ثُمَّ شَقَقْنَا الْأَرْضَ شَقًّا (26) затим земљу пукотинама цепамо |
| فَأَنبَتْنَا فِيهَا حَبًّا (27) и чинимо да из ње израста жито |
| وَعِنَبًا وَقَضْبًا (28) и грожђе и поврће |
| وَزَيْتُونًا وَنَخْلًا (29) и маслине и палме |
| وَحَدَائِقَ غُلْبًا (30) и густе баште |
| وَفَاكِهَةً وَأَبًّا (31) и воће и траве |
| مَّتَاعًا لَّكُمْ وَلِأَنْعَامِكُمْ (32) на коришћење вама и вашој стоци |
| فَإِذَا جَاءَتِ الصَّاخَّةُ (33) А кад дође снажан глас |
| يَوْمَ يَفِرُّ الْمَرْءُ مِنْ أَخِيهِ (34) на Дан када ће човек од свога брата да побегне |
| وَأُمِّهِ وَأَبِيهِ (35) и од своје мајке, и од свога оца |
| وَصَاحِبَتِهِ وَبَنِيهِ (36) и од своје супруге и својих синова |
| لِكُلِّ امْرِئٍ مِّنْهُمْ يَوْمَئِذٍ شَأْنٌ يُغْنِيهِ (37) тог Дана сваки човек ће само о себи бринути |
| وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ مُّسْفِرَةٌ (38) нека лица тог Дана биће блистава |
| ضَاحِكَةٌ مُّسْتَبْشِرَةٌ (39) насмејана, радосна |
| وَوُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ عَلَيْهَا غَبَرَةٌ (40) а нека лица тог Дана биће прашином прекривена |
| تَرْهَقُهَا قَتَرَةٌ (41) тама ће их прекривати |
| أُولَٰئِكَ هُمُ الْكَفَرَةُ الْفَجَرَةُ (42) то ће, збиља, да буду неверници, развратници |