| الر ۚ تِلْكَ آيَاتُ الْكِتَابِ وَقُرْآنٍ مُّبِينٍ (1) Елиф-лам-ра. Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана |
| رُّبَمَا يَوَدُّ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْ كَانُوا مُسْلِمِينَ (2) Неверници ће често да жале што нису били муслимани |
| ذَرْهُمْ يَأْكُلُوا وَيَتَمَتَّعُوا وَيُلْهِهِمُ الْأَمَلُ ۖ فَسَوْفَ يَعْلَمُونَ (3) Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они |
| وَمَا أَهْلَكْنَا مِن قَرْيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٌ مَّعْلُومٌ (4) А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок |
| مَّا تَسْبِقُ مِنْ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسْتَأْخِرُونَ (5) Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време |
| وَقَالُوا يَا أَيُّهَا الَّذِي نُزِّلَ عَلَيْهِ الذِّكْرُ إِنَّكَ لَمَجْنُونٌ (6) Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд |
| لَّوْ مَا تَأْتِينَا بِالْمَلَائِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ الصَّادِقِينَ (7) Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!” |
| مَا نُنَزِّلُ الْمَلَائِكَةَ إِلَّا بِالْحَقِّ وَمَا كَانُوا إِذًا مُّنظَرِينَ (8) Ми анђеле шаљемо само са Истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају |
| إِنَّا نَحْنُ نَزَّلْنَا الذِّكْرَ وَإِنَّا لَهُ لَحَافِظُونَ (9) Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да надзиремо |
| وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا مِن قَبْلِكَ فِي شِيَعِ الْأَوَّلِينَ (10) И пре тебе смо слали посланике претходним народима |
| وَمَا يَأْتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُوا بِهِ يَسْتَهْزِئُونَ (11) И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали |
| كَذَٰلِكَ نَسْلُكُهُ فِي قُلُوبِ الْمُجْرِمِينَ (12) Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника |
| لَا يُؤْمِنُونَ بِهِ ۖ وَقَدْ خَلَتْ سُنَّةُ الْأَوَّلِينَ (13) Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим |
| وَلَوْ فَتَحْنَا عَلَيْهِم بَابًا مِّنَ السَّمَاءِ فَظَلُّوا فِيهِ يَعْرُجُونَ (14) Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали |
| لَقَالُوا إِنَّمَا سُكِّرَتْ أَبْصَارُنَا بَلْ نَحْنُ قَوْمٌ مَّسْحُورُونَ (15) опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“ |
| وَلَقَدْ جَعَلْنَا فِي السَّمَاءِ بُرُوجًا وَزَيَّنَّاهَا لِلنَّاظِرِينَ (16) Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили… |
| وَحَفِظْنَاهَا مِن كُلِّ شَيْطَانٍ رَّجِيمٍ (17) И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола |
| إِلَّا مَنِ اسْتَرَقَ السَّمْعَ فَأَتْبَعَهُ شِهَابٌ مُّبِينٌ (18) А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен |
| وَالْأَرْضَ مَدَدْنَاهَا وَأَلْقَيْنَا فِيهَا رَوَاسِيَ وَأَنبَتْنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيْءٍ مَّوْزُونٍ (19) А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером |
| وَجَعَلْنَا لَكُمْ فِيهَا مَعَايِشَ وَمَن لَّسْتُمْ لَهُ بِرَازِقِينَ (20) И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните |
| وَإِن مِّن شَيْءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَائِنُهُ وَمَا نُنَزِّلُهُ إِلَّا بِقَدَرٍ مَّعْلُومٍ (21) И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери |
| وَأَرْسَلْنَا الرِّيَاحَ لَوَاقِحَ فَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً فَأَسْقَيْنَاكُمُوهُ وَمَا أَنتُمْ لَهُ بِخَازِنِينَ (22) Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите |
| وَإِنَّا لَنَحْنُ نُحْيِي وَنُمِيتُ وَنَحْنُ الْوَارِثُونَ (23) И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити |
| وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَقْدِمِينَ مِنكُمْ وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَأْخِرِينَ (24) и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу |
| وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحْشُرُهُمْ ۚ إِنَّهُ حَكِيمٌ عَلِيمٌ (25) А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући |
| وَلَقَدْ خَلَقْنَا الْإِنسَانَ مِن صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَإٍ مَّسْنُونٍ (26) Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата |
| وَالْجَانَّ خَلَقْنَاهُ مِن قَبْلُ مِن نَّارِ السَّمُومِ (27) А још пре смо створили џинне од ужарене ватре |
| وَإِذْ قَالَ رَبُّكَ لِلْمَلَائِكَةِ إِنِّي خَالِقٌ بَشَرًا مِّن صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَإٍ مَّسْنُونٍ (28) И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата |
| فَإِذَا سَوَّيْتُهُ وَنَفَخْتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُوا لَهُ سَاجِدِينَ (29) И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“ |
| فَسَجَدَ الْمَلَائِكَةُ كُلُّهُمْ أَجْمَعُونَ (30) Па су се сви анђели скупа поклонили |
| إِلَّا إِبْلِيسَ أَبَىٰ أَن يَكُونَ مَعَ السَّاجِدِينَ (31) осим Сотоне; он је одбио да се поклони |
| قَالَ يَا إِبْلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ السَّاجِدِينَ (32) „О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“ |
| قَالَ لَمْ أَكُن لِّأَسْجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقْتَهُ مِن صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَإٍ مَّسْنُونٍ (33) “Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.” |
| قَالَ فَاخْرُجْ مِنْهَا فَإِنَّكَ رَجِيمٌ (34) „Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет |
| وَإِنَّ عَلَيْكَ اللَّعْنَةَ إِلَىٰ يَوْمِ الدِّينِ (35) И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“ |
| قَالَ رَبِّ فَأَنظِرْنِي إِلَىٰ يَوْمِ يُبْعَثُونَ (36) „Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“ |
| قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ الْمُنظَرِينَ (37) „Даје ти се време“, рече Он |
| إِلَىٰ يَوْمِ الْوَقْتِ الْمَعْلُومِ (38) „до Дана већ одређеног.“ |
| قَالَ رَبِّ بِمَا أَغْوَيْتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمْ فِي الْأَرْضِ وَلَأُغْوِيَنَّهُمْ أَجْمَعِينَ (39) „Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем |
| إِلَّا عِبَادَكَ مِنْهُمُ الْمُخْلَصِينَ (40) осим Твојих искрених верника међу њима.“ |
| قَالَ هَٰذَا صِرَاطٌ عَلَيَّ مُسْتَقِيمٌ (41) „Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах |
| إِنَّ عِبَادِي لَيْسَ لَكَ عَلَيْهِمْ سُلْطَانٌ إِلَّا مَنِ اتَّبَعَكَ مِنَ الْغَاوِينَ (42) „Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих |
| وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوْعِدُهُمْ أَجْمَعِينَ (43) за све њих Пакао ће да буде одредиште |
| لَهَا سَبْعَةُ أَبْوَابٍ لِّكُلِّ بَابٍ مِّنْهُمْ جُزْءٌ مَّقْسُومٌ (44) он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“ |
| إِنَّ الْمُتَّقِينَ فِي جَنَّاتٍ وَعُيُونٍ (45) Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити… |
| ادْخُلُوهَا بِسَلَامٍ آمِنِينَ (46) „Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“ |
| وَنَزَعْنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنْ غِلٍّ إِخْوَانًا عَلَىٰ سُرُرٍ مُّتَقَابِلِينَ (47) Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других |
| لَا يَمَسُّهُمْ فِيهَا نَصَبٌ وَمَا هُم مِّنْهَا بِمُخْرَجِينَ (48) Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени |
| ۞ نَبِّئْ عِبَادِي أَنِّي أَنَا الْغَفُورُ الرَّحِيمُ (49) Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви |
| وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ الْعَذَابُ الْأَلِيمُ (50) али да је и Моја казна, заиста, болна казна |
| وَنَبِّئْهُمْ عَن ضَيْفِ إِبْرَاهِيمَ (51) И обавести их о Аврамовим гостима |
| إِذْ دَخَلُوا عَلَيْهِ فَقَالُوا سَلَامًا قَالَ إِنَّا مِنكُمْ وَجِلُونَ (52) када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!” |
| قَالُوا لَا تَوْجَلْ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَامٍ عَلِيمٍ (53) “Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.” |
| قَالَ أَبَشَّرْتُمُونِي عَلَىٰ أَن مَّسَّنِيَ الْكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ (54) „Доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“ |
| قَالُوا بَشَّرْنَاكَ بِالْحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ الْقَانِطِينَ (55) „Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“ |
| قَالَ وَمَن يَقْنَطُ مِن رَّحْمَةِ رَبِّهِ إِلَّا الضَّالُّونَ (56) „А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он |
| قَالَ فَمَا خَطْبُكُمْ أَيُّهَا الْمُرْسَلُونَ (57) И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“ |
| قَالُوا إِنَّا أُرْسِلْنَا إِلَىٰ قَوْمٍ مُّجْرِمِينَ (58) „Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу |
| إِلَّا آلَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمْ أَجْمَعِينَ (59) изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо |
| إِلَّا امْرَأَتَهُ قَدَّرْنَا ۙ إِنَّهَا لَمِنَ الْغَابِرِينَ (60) осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“ |
| فَلَمَّا جَاءَ آلَ لُوطٍ الْمُرْسَلُونَ (61) И кад изасланици дођоше до Лотове породице |
| قَالَ إِنَّكُمْ قَوْمٌ مُّنكَرُونَ (62) он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“ |
| قَالُوا بَلْ جِئْنَاكَ بِمَا كَانُوا فِيهِ يَمْتَرُونَ (63) „Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају |
| وَأَتَيْنَاكَ بِالْحَقِّ وَإِنَّا لَصَادِقُونَ (64) доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо |
| فَأَسْرِ بِأَهْلِكَ بِقِطْعٍ مِّنَ اللَّيْلِ وَاتَّبِعْ أَدْبَارَهُمْ وَلَا يَلْتَفِتْ مِنكُمْ أَحَدٌ وَامْضُوا حَيْثُ تُؤْمَرُونَ (65) Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“ |
| وَقَضَيْنَا إِلَيْهِ ذَٰلِكَ الْأَمْرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰؤُلَاءِ مَقْطُوعٌ مُّصْبِحِينَ (66) И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени |
| وَجَاءَ أَهْلُ الْمَدِينَةِ يَسْتَبْشِرُونَ (67) И дођоше становници града, весели |
| قَالَ إِنَّ هَٰؤُلَاءِ ضَيْفِي فَلَا تَفْضَحُونِ (68) „Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите |
| وَاتَّقُوا اللَّهَ وَلَا تُخْزُونِ (69) и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“ |
| قَالُوا أَوَلَمْ نَنْهَكَ عَنِ الْعَالَمِينَ (70) „А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“ |
| قَالَ هَٰؤُلَاءِ بَنَاتِي إِن كُنتُمْ فَاعِلِينَ (71) Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“ |
| لَعَمْرُكَ إِنَّهُمْ لَفِي سَكْرَتِهِمْ يَعْمَهُونَ (72) А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали |
| فَأَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ مُشْرِقِينَ (73) И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило |
| فَجَعَلْنَا عَالِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمْطَرْنَا عَلَيْهِمْ حِجَارَةً مِّن سِجِّيلٍ (74) и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине |
| إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِّلْمُتَوَسِّمِينَ (75) У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају |
| وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلٍ مُّقِيمٍ (76) а насеље Содома је поред постојећег пута |
| إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَةً لِّلْمُؤْمِنِينَ (77) У томе су, заиста, знаци за оне који верују |
| وَإِن كَانَ أَصْحَابُ الْأَيْكَةِ لَظَالِمِينَ (78) А и становници Ејке били су неверници… |
| فَانتَقَمْنَا مِنْهُمْ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامٍ مُّبِينٍ (79) па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог |
| وَلَقَدْ كَذَّبَ أَصْحَابُ الْحِجْرِ الْمُرْسَلِينَ (80) И становници Хиџра су посланике сматрали лажним |
| وَآتَيْنَاهُمْ آيَاتِنَا فَكَانُوا عَنْهَا مُعْرِضِينَ (81) а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали |
| وَكَانُوا يَنْحِتُونَ مِنَ الْجِبَالِ بُيُوتًا آمِنِينَ (82) Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни |
| فَأَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ مُصْبِحِينَ (83) па и њих у свитање задеси страшан глас |
| فَمَا أَغْنَىٰ عَنْهُم مَّا كَانُوا يَكْسِبُونَ (84) и није им ни од какве користи било оно што су стицали |
| وَمَا خَلَقْنَا السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَا إِلَّا بِالْحَقِّ ۗ وَإِنَّ السَّاعَةَ لَآتِيَةٌ ۖ فَاصْفَحِ الصَّفْحَ الْجَمِيلَ (85) Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са Истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости |
| إِنَّ رَبَّكَ هُوَ الْخَلَّاقُ الْعَلِيمُ (86) твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући |
| وَلَقَدْ آتَيْنَاكَ سَبْعًا مِّنَ الْمَثَانِي وَالْقُرْآنَ الْعَظِيمَ (87) Ми смо ти дали седам одломака, који се понављају, а и величанствени Кур'ан |
| لَا تَمُدَّنَّ عَيْنَيْكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعْنَا بِهِ أَزْوَاجًا مِّنْهُمْ وَلَا تَحْزَنْ عَلَيْهِمْ وَاخْفِضْ جَنَاحَكَ لِلْمُؤْمِنِينَ (88) Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ |
| وَقُلْ إِنِّي أَنَا النَّذِيرُ الْمُبِينُ (89) и реци: „Ја само јавно опомињем.“ |
| كَمَا أَنزَلْنَا عَلَى الْمُقْتَسِمِينَ (90) Као што смо следбенике Књиге опоменули… |
| الَّذِينَ جَعَلُوا الْقُرْآنَ عِضِينَ (91) Оне који Кур'ан поделише на делове |
| فَوَرَبِّكَ لَنَسْأَلَنَّهُمْ أَجْمَعِينَ (92) И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност |
| عَمَّا كَانُوا يَعْمَلُونَ (93) за оно што су радили |
| فَاصْدَعْ بِمَا تُؤْمَرُ وَأَعْرِضْ عَنِ الْمُشْرِكِينَ (94) Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и вишебожаца се клони |
| إِنَّا كَفَيْنَاكَ الْمُسْتَهْزِئِينَ (95) Ми те чувамо од оних који ти се ругају |
| الَّذِينَ يَجْعَلُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَٰهًا آخَرَ ۚ فَسَوْفَ يَعْلَمُونَ (96) који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они |
| وَلَقَدْ نَعْلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدْرُكَ بِمَا يَقُولُونَ (97) Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре |
| فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ السَّاجِدِينَ (98) зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају |
| وَاعْبُدْ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأْتِيَكَ الْيَقِينُ (99) и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође |