القرآن باللغة الصربية - سورة الجاثية مترجمة إلى اللغة الصربية، Surah Jathiyah in Serbian. نوفر ترجمة دقيقة سورة الجاثية باللغة الصربية - Serbian, الآيات 37 - رقم السورة 45 - الصفحة 499.
حم (1) Ха-мим |
تَنزِيلُ الْكِتَابِ مِنَ اللَّهِ الْعَزِيزِ الْحَكِيمِ (2) Књигу објављује Аллах, Силни и Мудри |
إِنَّ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ لَآيَاتٍ لِّلْمُؤْمِنِينَ (3) На небесима и на Земљи, заиста, постоје знакови за вернике |
وَفِي خَلْقِكُمْ وَمَا يَبُثُّ مِن دَابَّةٍ آيَاتٌ لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ (4) И у стварању вас и живих бића која је разасуо, знакови су за људе који су чврсто уверени |
وَاخْتِلَافِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَمَا أَنزَلَ اللَّهُ مِنَ السَّمَاءِ مِن رِّزْقٍ فَأَحْيَا بِهِ الْأَرْضَ بَعْدَ مَوْتِهَا وَتَصْرِيفِ الرِّيَاحِ آيَاتٌ لِّقَوْمٍ يَعْقِلُونَ (5) и у смени ноћи и дана, и киши коју Аллах спушта са неба да помоћу ње оживи земљу, након њеног мртвила, и усмеравању ветрова - знакови су за људе који разумеју |
تِلْكَ آيَاتُ اللَّهِ نَتْلُوهَا عَلَيْكَ بِالْحَقِّ ۖ فَبِأَيِّ حَدِيثٍ بَعْدَ اللَّهِ وَآيَاتِهِ يُؤْمِنُونَ (6) То су Аллахове речи и докази које ти као истину наводимо, па у које ће, ако не у Аллахове речи и Његове доказе да верују |
وَيْلٌ لِّكُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمٍ (7) Тешко сваком лажљивцу, великом грешнику |
يَسْمَعُ آيَاتِ اللَّهِ تُتْلَىٰ عَلَيْهِ ثُمَّ يُصِرُّ مُسْتَكْبِرًا كَأَن لَّمْ يَسْمَعْهَا ۖ فَبَشِّرْهُ بِعَذَابٍ أَلِيمٍ (8) који чује Аллахове рече кад му се читају, затим устраје у неверовању, охолећи се као да их није ни чуо - њему наговести болну патњу |
وَإِذَا عَلِمَ مِنْ آيَاتِنَا شَيْئًا اتَّخَذَهَا هُزُوًا ۚ أُولَٰئِكَ لَهُمْ عَذَابٌ مُّهِينٌ (9) А кад сазна за неке Наше доказе, он им се руга. Такве чека понижавајућа патња |
مِّن وَرَائِهِمْ جَهَنَّمُ ۖ وَلَا يُغْنِي عَنْهُم مَّا كَسَبُوا شَيْئًا وَلَا مَا اتَّخَذُوا مِن دُونِ اللَّهِ أَوْلِيَاءَ ۖ وَلَهُمْ عَذَابٌ عَظِيمٌ (10) Пред њима је Пакао, и ни од какве користи неће да им буде оно што су стекли, ни они које су, поред Аллаха, узели за заштитнике, и њих чека огромна патња |
هَٰذَا هُدًى ۖ وَالَّذِينَ كَفَرُوا بِآيَاتِ رَبِّهِمْ لَهُمْ عَذَابٌ مِّن رِّجْزٍ أَلِيمٌ (11) Ово је Упута, а оне који не верују у доказе и речи свога Господара чека болна, највећа казна |
۞ اللَّهُ الَّذِي سَخَّرَ لَكُمُ الْبَحْرَ لِتَجْرِيَ الْفُلْكُ فِيهِ بِأَمْرِهِ وَلِتَبْتَغُوا مِن فَضْلِهِ وَلَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ (12) Аллах вам је потчинио море да би лађе, Његовом одредбом, по њему пловиле, да бисте могли да тражите Његове благодати и да бисте били захвални |
وَسَخَّرَ لَكُم مَّا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ جَمِيعًا مِّنْهُ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِّقَوْمٍ يَتَفَكَّرُونَ (13) И потчинио вам је оно што је на небесима и на Земљи, све је од Њега! То су, заиста, знаци за људе који размишљају |
قُل لِّلَّذِينَ آمَنُوا يَغْفِرُوا لِلَّذِينَ لَا يَرْجُونَ أَيَّامَ اللَّهِ لِيَجْزِيَ قَوْمًا بِمَا كَانُوا يَكْسِبُونَ (14) Реци верницима да опросте онима који не очекују Аллахове дане, када ће Он људима дати оно што су заслужили |
مَنْ عَمِلَ صَالِحًا فَلِنَفْسِهِ ۖ وَمَنْ أَسَاءَ فَعَلَيْهَا ۖ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّكُمْ تُرْجَعُونَ (15) Онај који ради добро - ради га себи, а онај који ради зло - против себе ради; а на крају ћете се сви вратити своме Господару |
وَلَقَدْ آتَيْنَا بَنِي إِسْرَائِيلَ الْكِتَابَ وَالْحُكْمَ وَالنُّبُوَّةَ وَرَزَقْنَاهُم مِّنَ الطَّيِّبَاتِ وَفَضَّلْنَاهُمْ عَلَى الْعَالَمِينَ (16) Израиљевим синовима смо дали Књигу и власт, и веровесништво, и опскрбили смо их лепом храном, и одликовали их над осталим народима |
وَآتَيْنَاهُم بَيِّنَاتٍ مِّنَ الْأَمْرِ ۖ فَمَا اخْتَلَفُوا إِلَّا مِن بَعْدِ مَا جَاءَهُمُ الْعِلْمُ بَغْيًا بَيْنَهُمْ ۚ إِنَّ رَبَّكَ يَقْضِي بَيْنَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ (17) И дали смо им јасне доказе о вери, а они су се подвојили баш онда кад су дошли до сазнања, и то због непријатељства и међусобне зависти. Твој Господар ће, сигурно, да им пресуди на Судњем дану у вези са оним у чему су се разилазили |
ثُمَّ جَعَلْنَاكَ عَلَىٰ شَرِيعَةٍ مِّنَ الْأَمْرِ فَاتَّبِعْهَا وَلَا تَتَّبِعْ أَهْوَاءَ الَّذِينَ لَا يَعْلَمُونَ (18) А теби смо после одредили да у вери идеш одређеним правцем, зато га следи и не поводи се за хировима оних који не знају |
إِنَّهُمْ لَن يُغْنُوا عَنكَ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا ۚ وَإِنَّ الظَّالِمِينَ بَعْضُهُمْ أَوْلِيَاءُ بَعْضٍ ۖ وَاللَّهُ وَلِيُّ الْمُتَّقِينَ (19) они, заиста, од Аллаха не могу нимало да те одбране! Насилници су једни другима заштитници, а Аллах је заштитник богобојазних |
هَٰذَا بَصَائِرُ لِلنَّاسِ وَهُدًى وَرَحْمَةٌ لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ (20) Овај Кур'ан путоказ је људима, и упута и милост онима који чврсто верују |
أَمْ حَسِبَ الَّذِينَ اجْتَرَحُوا السَّيِّئَاتِ أَن نَّجْعَلَهُمْ كَالَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ سَوَاءً مَّحْيَاهُمْ وَمَمَاتُهُمْ ۚ سَاءَ مَا يَحْكُمُونَ (21) Мисле ли они који раде зла дела да ћемо са њима да поступимо једнако као са онима који верују и раде добра дела, да ће у овом животу и након смрти да буду исти?! Како лоше расуђују |
وَخَلَقَ اللَّهُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ بِالْحَقِّ وَلِتُجْزَىٰ كُلُّ نَفْسٍ بِمَا كَسَبَتْ وَهُمْ لَا يُظْلَمُونَ (22) А Аллах је небеса и Земљу створио са Истином и зато да би свака особа била награђена или кажњена према оном што је урадила, и неће им бити учињено насиље |
أَفَرَأَيْتَ مَنِ اتَّخَذَ إِلَٰهَهُ هَوَاهُ وَأَضَلَّهُ اللَّهُ عَلَىٰ عِلْمٍ وَخَتَمَ عَلَىٰ سَمْعِهِ وَقَلْبِهِ وَجَعَلَ عَلَىٰ بَصَرِهِ غِشَاوَةً فَمَن يَهْدِيهِ مِن بَعْدِ اللَّهِ ۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ (23) Шта мислиш о ономе који је узео своју страст за свога бога, онога кога је Аллах, знајући га, оставио у заблуди, и његов слух, и његово срце запечатио, а пред његове очи ставио копрену? Ко ће, ако не Аллах, да га упути на Прави пут? Зашто се не уразумите |
وَقَالُوا مَا هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا الدُّنْيَا نَمُوتُ وَنَحْيَا وَمَا يُهْلِكُنَا إِلَّا الدَّهْرُ ۚ وَمَا لَهُم بِذَٰلِكَ مِنْ عِلْمٍ ۖ إِنْ هُمْ إِلَّا يَظُنُّونَ (24) И они кажу: „Постоји само наш земаљски живот, живимо и умиремо, једино нас време уништи.“ А они о томе баш ништа не знају, они само нагађају |
وَإِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ آيَاتُنَا بَيِّنَاتٍ مَّا كَانَ حُجَّتَهُمْ إِلَّا أَن قَالُوا ائْتُوا بِآبَائِنَا إِن كُنتُمْ صَادِقِينَ (25) А кад им се Наше јасне речи казују, другог доказа немају осим што кажу: „Наше претке у живот повратите, ако је истина то што говорите.“ |
قُلِ اللَّهُ يُحْيِيكُمْ ثُمَّ يُمِيتُكُمْ ثُمَّ يَجْمَعُكُمْ إِلَىٰ يَوْمِ الْقِيَامَةِ لَا رَيْبَ فِيهِ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يَعْلَمُونَ (26) Реци: „Аллах вам даје живот, затим ће да учини да поумирете, а после ће да вас сабере на Судњем дану, у то нема никакве сумње, али већина људи не зна.“ |
وَلِلَّهِ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۚ وَيَوْمَ تَقُومُ السَّاعَةُ يَوْمَئِذٍ يَخْسَرُ الْمُبْطِلُونَ (27) Аллахова је власт на небесима и на Земљи! А на дан кад наступи Час оживљења, тај дан биће изгубљени они који су следили лажи |
وَتَرَىٰ كُلَّ أُمَّةٍ جَاثِيَةً ۚ كُلُّ أُمَّةٍ تُدْعَىٰ إِلَىٰ كِتَابِهَا الْيَوْمَ تُجْزَوْنَ مَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ (28) И видећеш све народе како клече; сваки народ биће позван према својој Књизи: „Данас ћете да будете награђени или кажњени према томе како сте поступали!“ |
هَٰذَا كِتَابُنَا يَنطِقُ عَلَيْكُم بِالْحَقِّ ۚ إِنَّا كُنَّا نَسْتَنسِخُ مَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ (29) Ова Наша Књига о вама ће само истину да говори, јер смо наредили да се запише све што сте радили |
فَأَمَّا الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ فَيُدْخِلُهُمْ رَبُّهُمْ فِي رَحْمَتِهِ ۚ ذَٰلِكَ هُوَ الْفَوْزُ الْمُبِينُ (30) Оне који су веровали и радили добра дела Господар њихов ће да уведе у Своју милост. То ће да буде очигледни успех |
وَأَمَّا الَّذِينَ كَفَرُوا أَفَلَمْ تَكُنْ آيَاتِي تُتْلَىٰ عَلَيْكُمْ فَاسْتَكْبَرْتُمْ وَكُنتُمْ قَوْمًا مُّجْرِمِينَ (31) А онима који нису веровали: „Зар вам Моје речи нису казиване, али ви сте се охолили и били преступнички народ?“ |
وَإِذَا قِيلَ إِنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ وَالسَّاعَةُ لَا رَيْبَ فِيهَا قُلْتُم مَّا نَدْرِي مَا السَّاعَةُ إِن نَّظُنُّ إِلَّا ظَنًّا وَمَا نَحْنُ بِمُسْتَيْقِنِينَ (32) Кад се говорило: „Аллахово је обећање, заиста, истина! И у Час оживљења нема нимало сумње“, ви сте говорили: „Ми не знамо шта је Час оживљења, ми само замишљамо, ми нисмо уверени.“ |
وَبَدَا لَهُمْ سَيِّئَاتُ مَا عَمِلُوا وَحَاقَ بِهِم مَّا كَانُوا بِهِ يَسْتَهْزِئُونَ (33) И указаће им се њихова лоша дела, и са свих страна сколиће их оно чему су се ругали |
وَقِيلَ الْيَوْمَ نَنسَاكُمْ كَمَا نَسِيتُمْ لِقَاءَ يَوْمِكُمْ هَٰذَا وَمَأْوَاكُمُ النَّارُ وَمَا لَكُم مِّن نَّاصِرِينَ (34) и биће речено: „Данас ћемо ми вас да заборавимо као што сте и ви заборавили сусрет на овај ваш Дан; Ватра ће да вам буде пребивалиште и нико неће моћи да вам помогне |
ذَٰلِكُم بِأَنَّكُمُ اتَّخَذْتُمْ آيَاتِ اللَّهِ هُزُوًا وَغَرَّتْكُمُ الْحَيَاةُ الدُّنْيَا ۚ فَالْيَوْمَ لَا يُخْرَجُونَ مِنْهَا وَلَا هُمْ يُسْتَعْتَبُونَ (35) зато што сте се ругали Аллаховим речима и што вас је обмануо живот на Земљи.“ Зато данас из Ватре неће да буду изведени, нити ће да им буде удовољено да траже благонаклоност за повратак |
فَلِلَّهِ الْحَمْدُ رَبِّ السَّمَاوَاتِ وَرَبِّ الْأَرْضِ رَبِّ الْعَالَمِينَ (36) Па, нека је сва хвала Аллаху, Господару небеса и Господару Земље, Господару свих светова |
وَلَهُ الْكِبْرِيَاءُ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۖ وَهُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ (37) Њему припада величанственост на небесима и на Земљи, Он је Силни и Мудри |