| الْحَاقَّةُ (1) Час обистињења |
| مَا الْحَاقَّةُ (2) шта је Час обистињења |
| وَمَا أَدْرَاكَ مَا الْحَاقَّةُ (3) И шта ти знаш шта је Час обистињења |
| كَذَّبَتْ ثَمُودُ وَعَادٌ بِالْقَارِعَةِ (4) Семуд и Ад су порицали застрашујући Удар |
| فَأَمَّا ثَمُودُ فَأُهْلِكُوا بِالطَّاغِيَةِ (5) па је Семуд уништен страховитим повиком |
| وَأَمَّا عَادٌ فَأُهْلِكُوا بِرِيحٍ صَرْصَرٍ عَاتِيَةٍ (6) а Ад је уништен леденим ветром, силовитим |
| سَخَّرَهَا عَلَيْهِمْ سَبْعَ لَيَالٍ وَثَمَانِيَةَ أَيَّامٍ حُسُومًا فَتَرَى الْقَوْمَ فِيهَا صَرْعَىٰ كَأَنَّهُمْ أَعْجَازُ نَخْلٍ خَاوِيَةٍ (7) Њему је Он власт над њима био препустио седам ноћи и осам дана узастопних, па си у њима видео људе поваљане као шупља палмина дебла |
| فَهَلْ تَرَىٰ لَهُم مِّن بَاقِيَةٍ (8) и видиш ли да је ико од њих остао |
| وَجَاءَ فِرْعَوْنُ وَمَن قَبْلَهُ وَالْمُؤْتَفِكَاتُ بِالْخَاطِئَةِ (9) А фараон, и они пре њега, и преврнута насеља су чинили грехе |
| فَعَصَوْا رَسُولَ رَبِّهِمْ فَأَخَذَهُمْ أَخْذَةً رَّابِيَةً (10) и били су непослушни посланику свога Господара, па их је Он казнио жестоком казном |
| إِنَّا لَمَّا طَغَى الْمَاءُ حَمَلْنَاكُمْ فِي الْجَارِيَةِ (11) Ми смо вас, кад је вода све преплавила, носили у лађи |
| لِنَجْعَلَهَا لَكُمْ تَذْكِرَةً وَتَعِيَهَا أُذُنٌ وَاعِيَةٌ (12) да вам је учинимо поуком и да то од заборава сачува уво које памти |
| فَإِذَا نُفِخَ فِي الصُّورِ نَفْخَةٌ وَاحِدَةٌ (13) А кад једном у рог буде дувнуто |
| وَحُمِلَتِ الْأَرْضُ وَالْجِبَالُ فَدُكَّتَا دَكَّةً وَاحِدَةً (14) па Земља и брда буду дигнута и од једног удара здробљена |
| فَيَوْمَئِذٍ وَقَعَتِ الْوَاقِعَةُ (15) тог дана ће Догађај страховити да се догоди |
| وَانشَقَّتِ السَّمَاءُ فَهِيَ يَوْمَئِذٍ وَاهِيَةٌ (16) и небо ће да се раздвоји - тада ће да буде лабаво |
| وَالْمَلَكُ عَلَىٰ أَرْجَائِهَا ۚ وَيَحْمِلُ عَرْشَ رَبِّكَ فَوْقَهُمْ يَوْمَئِذٍ ثَمَانِيَةٌ (17) И анђели ће на његовим крајевима да стоје, а Престо твога Господара ће тог дана изнад њих да држе осморица |
| يَوْمَئِذٍ تُعْرَضُونَ لَا تَخْفَىٰ مِنكُمْ خَافِيَةٌ (18) Тог дана бићете изложени, и ниједна ваша тајна неће скривена да остане |
| فَأَمَّا مَنْ أُوتِيَ كِتَابَهُ بِيَمِينِهِ فَيَقُولُ هَاؤُمُ اقْرَءُوا كِتَابِيَهْ (19) Онај коме се његова књига у његову десну руку да, рећи ће: „Ево вам, читајте моју књигу |
| إِنِّي ظَنَنتُ أَنِّي مُلَاقٍ حِسَابِيَهْ (20) ја сам заиста и мислио да ћу свој рачун да полажем.“ |
| فَهُوَ فِي عِيشَةٍ رَّاضِيَةٍ (21) И он ће живети задовољним животом |
| فِي جَنَّةٍ عَالِيَةٍ (22) у узвишеном Рају |
| قُطُوفُهَا دَانِيَةٌ (23) чији ће плодови да буду надохват руке |
| كُلُوا وَاشْرَبُوا هَنِيئًا بِمَا أَسْلَفْتُمْ فِي الْأَيَّامِ الْخَالِيَةِ (24) „Једите и пијте радосни, за оно што сте у данима минулим зарадили!“ |
| وَأَمَّا مَنْ أُوتِيَ كِتَابَهُ بِشِمَالِهِ فَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي لَمْ أُوتَ كِتَابِيَهْ (25) А онај коме се књига да у његову леву руку, рећи ће: „Камо среће да ми моја књига ни дата није |
| وَلَمْ أَدْرِ مَا حِسَابِيَهْ (26) и да ни сазнао нисам за свој обрачун |
| يَا لَيْتَهَا كَانَتِ الْقَاضِيَةَ (27) Камо среће да ме је смрт докрајчила |
| مَا أَغْنَىٰ عَنِّي مَالِيَهْ ۜ (28) богатство моје ми није од користи |
| هَلَكَ عَنِّي سُلْطَانِيَهْ (29) снаге моје нема више!“ |
| خُذُوهُ فَغُلُّوهُ (30) „Зграбите га и окујте у окове |
| ثُمَّ الْجَحِيمَ صَلُّوهُ (31) затим га само у ватри пржите |
| ثُمَّ فِي سِلْسِلَةٍ ذَرْعُهَا سَبْعُونَ ذِرَاعًا فَاسْلُكُوهُ (32) а онда га у ланце седамдесет лаката дуге вежите |
| إِنَّهُ كَانَ لَا يُؤْمِنُ بِاللَّهِ الْعَظِيمِ (33) заиста, он у Аллаха Великог није веровао |
| وَلَا يَحُضُّ عَلَىٰ طَعَامِ الْمِسْكِينِ (34) и да се нахрани сиромах није подстицао |
| فَلَيْسَ لَهُ الْيَوْمَ هَاهُنَا حَمِيمٌ (35) зато он овде данас нема присног пријатеља |
| وَلَا طَعَامٌ إِلَّا مِنْ غِسْلِينٍ (36) ни другог јела осим смрдљиве капљевине |
| لَّا يَأْكُلُهُ إِلَّا الْخَاطِئُونَ (37) коју ће само несретни да једу.“ |
| فَلَا أُقْسِمُ بِمَا تُبْصِرُونَ (38) А Ја се кунем оним што видите |
| وَمَا لَا تُبْصِرُونَ (39) и оним што не видите |
| إِنَّهُ لَقَوْلُ رَسُولٍ كَرِيمٍ (40) Кур'ан је, заиста, говор објављен племенитом Посланику |
| وَمَا هُوَ بِقَوْلِ شَاعِرٍ ۚ قَلِيلًا مَّا تُؤْمِنُونَ (41) а није говор никаквог песника - како ви мало верујете |
| وَلَا بِقَوْلِ كَاهِنٍ ۚ قَلِيلًا مَّا تَذَكَّرُونَ (42) И нису речи никаквог пророка - како ви мало размишљате |
| تَنزِيلٌ مِّن رَّبِّ الْعَالَمِينَ (43) Објава је он од Господара светова |
| وَلَوْ تَقَوَّلَ عَلَيْنَا بَعْضَ الْأَقَاوِيلِ (44) А да је он о Нама износио којекакве речи |
| لَأَخَذْنَا مِنْهُ بِالْيَمِينِ (45) Ми бисмо га десницом дохватили |
| ثُمَّ لَقَطَعْنَا مِنْهُ الْوَتِينَ (46) а онда му жилу куцавицу пресекли |
| فَمَا مِنكُم مِّنْ أَحَدٍ عَنْهُ حَاجِزِينَ (47) и нико између вас не би могао од тога да га одбрани |
| وَإِنَّهُ لَتَذْكِرَةٌ لِّلْمُتَّقِينَ (48) Заиста је он богобојазнима опомена |
| وَإِنَّا لَنَعْلَمُ أَنَّ مِنكُم مُّكَذِّبِينَ (49) а Ми сигурно знамо да ће међу вама да буде порицатеља |
| وَإِنَّهُ لَحَسْرَةٌ عَلَى الْكَافِرِينَ (50) И он је збиља јад неверницима |
| وَإِنَّهُ لَحَقُّ الْيَقِينِ (51) а он је, заиста, сама Истина |
| فَسَبِّحْ بِاسْمِ رَبِّكَ الْعَظِيمِ (52) Зато ти слави и величај име свога Господара, Величанственога |