| إِذَا السَّمَاءُ انفَطَرَتْ (1) Када се небо расцепи |
| وَإِذَا الْكَوَاكِبُ انتَثَرَتْ (2) и када раштркане звезде попадају |
| وَإِذَا الْبِحَارُ فُجِّرَتْ (3) и када мора буду прокуљала па се прелију |
| وَإِذَا الْقُبُورُ بُعْثِرَتْ (4) и када гробови буду преврнути |
| عَلِمَتْ نَفْسٌ مَّا قَدَّمَتْ وَأَخَّرَتْ (5) свако ће да сазна шта је припремио, а шта пропустио |
| يَا أَيُّهَا الْإِنسَانُ مَا غَرَّكَ بِرَبِّكَ الْكَرِيمِ (6) О човече, шта те је обмануло у вези са твојим Господаром Племенитим |
| الَّذِي خَلَقَكَ فَسَوَّاكَ فَعَدَلَكَ (7) Који те је створио, па учинио да си складан и да си усправан |
| فِي أَيِّ صُورَةٍ مَّا شَاءَ رَكَّبَكَ (8) и какав је хтео лик ти дао |
| كَلَّا بَلْ تُكَذِّبُونَ بِالدِّينِ (9) Напротив! Ви још и Суд поричете |
| وَإِنَّ عَلَيْكُمْ لَحَافِظِينَ (10) а над вама бдију чувари |
| كِرَامًا كَاتِبِينَ (11) племенити писари |
| يَعْلَمُونَ مَا تَفْعَلُونَ (12) који знају и записују оно што радите |
| إِنَّ الْأَبْرَارَ لَفِي نَعِيمٍ (13) Честити ће сигурно у Рај |
| وَإِنَّ الْفُجَّارَ لَفِي جَحِيمٍ (14) а развратници сигурно у Пакао |
| يَصْلَوْنَهَا يَوْمَ الدِّينِ (15) На Судњем дану у њему ће да горе |
| وَمَا هُمْ عَنْهَا بِغَائِبِينَ (16) и више из њега да изађу неће |
| وَمَا أَدْرَاكَ مَا يَوْمُ الدِّينِ (17) А шта ти знаш шта је Судњи дан |
| ثُمَّ مَا أَدْرَاكَ مَا يَوْمُ الدِّينِ (18) И још једном: шта знаш шта је Судњи дан |
| يَوْمَ لَا تَمْلِكُ نَفْسٌ لِّنَفْسٍ شَيْئًا ۖ وَالْأَمْرُ يَوْمَئِذٍ لِّلَّهِ (19) Дан када нико никоме неће моћи нимало да помогне, тог Дана власт ће једино Аллах да има |