اقْتَرَبَتِ السَّاعَةُ وَانشَقَّ الْقَمَرُ (1)
Ближи се Час и Месец се располовио |
وَإِن يَرَوْا آيَةً يُعْرِضُوا وَيَقُولُوا سِحْرٌ مُّسْتَمِرٌّ (2)
А они, увек када виде знак, окрећу се и говоре: „Пролазна магија!“ |
وَكَذَّبُوا وَاتَّبَعُوا أَهْوَاءَهُمْ ۚ وَكُلُّ أَمْرٍ مُّسْتَقِرٌّ (3)
Они поричу истину и следе своје страси, а све ће се остварити |
وَلَقَدْ جَاءَهُم مِّنَ الْأَنبَاءِ مَا فِيهِ مُزْدَجَرٌ (4)
И дошле су им вести у којима је оно што треба да их одврати од неверства |
حِكْمَةٌ بَالِغَةٌ ۖ فَمَا تُغْنِ النُّذُرُ (5)
савршена мудрост - па како опомињачи таквима могу да користе |
فَتَوَلَّ عَنْهُمْ ۘ يَوْمَ يَدْعُ الدَّاعِ إِلَىٰ شَيْءٍ نُّكُرٍ (6)
Зато се окрени од њих! На Дан кад их гласник позове на нешто ужасно |
خُشَّعًا أَبْصَارُهُمْ يَخْرُجُونَ مِنَ الْأَجْدَاثِ كَأَنَّهُمْ جَرَادٌ مُّنتَشِرٌ (7)
они ће да излазе из гробова оборених погледа, као скакавци расути |
مُّهْطِعِينَ إِلَى الدَّاعِ ۖ يَقُولُ الْكَافِرُونَ هَٰذَا يَوْمٌ عَسِرٌ (8)
журећи ка гласнику. А неверници ће да говоре: „Ово је тежак дан.“ |
۞ كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ فَكَذَّبُوا عَبْدَنَا وَقَالُوا مَجْنُونٌ وَازْدُجِرَ (9)
Порицао је Нојев народ пре њих па су Нашу слугу утеривали у лаж, говорећи: „Лудак!“ - и би одбачен |
فَدَعَا رَبَّهُ أَنِّي مَغْلُوبٌ فَانتَصِرْ (10)
И он је свога Господара замолио: „Ја сам побеђен, па Ти помози!“ |
فَفَتَحْنَا أَبْوَابَ السَّمَاءِ بِمَاءٍ مُّنْهَمِرٍ (11)
И Ми смо небеске капије поотварали води која је непрестано лила |
وَفَجَّرْنَا الْأَرْضَ عُيُونًا فَالْتَقَى الْمَاءُ عَلَىٰ أَمْرٍ قَدْ قُدِرَ (12)
и учинили да из земље провру извори, и воде су се састале по ономе што је већ било одређено |
وَحَمَلْنَاهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلْوَاحٍ وَدُسُرٍ (13)
а њега смо носили на лађи саграђеној од дасака и клинова |
تَجْرِي بِأَعْيُنِنَا جَزَاءً لِّمَن كَانَ كُفِرَ (14)
која је пловила пред Нашим очима, а то је била казна за онога који је порицао |
وَلَقَد تَّرَكْنَاهَا آيَةً فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (15)
И Ми то остависмо као знак - па има ли икога ко би поуку узео |
فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ (16)
О, каква је била Моја казна и упозорење Моје |
وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (17)
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку узео |
كَذَّبَتْ عَادٌ فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ (18)
Порицао је Ад, па каква је била Моја казна и упозорење Моје |
إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ رِيحًا صَرْصَرًا فِي يَوْمِ نَحْسٍ مُّسْتَمِرٍّ (19)
Једног кобног дана послали смо на њих леден ветар који је непрестано дувао |
تَنزِعُ النَّاسَ كَأَنَّهُمْ أَعْجَازُ نَخْلٍ مُّنقَعِرٍ (20)
и људе дизао, као да су ишчупана палмина стабла |
فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ (21)
Каква је била казна Моја и упозорење Моје |
وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (22)
А Ми смо Кур'ан учинили лаким за опомену, па има ли кога ко би се присетио |
كَذَّبَتْ ثَمُودُ بِالنُّذُرِ (23)
И Семуд је порицао упозорења |
فَقَالُوا أَبَشَرًا مِّنَّا وَاحِدًا نَّتَّبِعُهُ إِنَّا إِذًا لَّفِي ضَلَالٍ وَسُعُرٍ (24)
Зар да следимо једног од нас!" - Говорили су. "Тада бисмо, уистину, били у заблуди и били бисмо луди |
أَأُلْقِيَ الذِّكْرُ عَلَيْهِ مِن بَيْنِنَا بَلْ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٌ (25)
Зар баш њему, између нас, да буде послата Објава?! Не, он је охоли лажљивац!“ |
سَيَعْلَمُونَ غَدًا مَّنِ الْكَذَّابُ الْأَشِرُ (26)
Сазнаће они сутра ко је охоли лажљивац |
إِنَّا مُرْسِلُو النَّاقَةِ فِتْنَةً لَّهُمْ فَارْتَقِبْهُمْ وَاصْطَبِرْ (27)
Ми ћемо послати камилу да бисмо их искушали, па причекај их и буди стрпљив |
وَنَبِّئْهُمْ أَنَّ الْمَاءَ قِسْمَةٌ بَيْنَهُمْ ۖ كُلُّ شِرْبٍ مُّحْتَضَرٌ (28)
И упозори их да ће вода између њих и ње да се дели, сваком оброку приступиће онај чији је ред |
فَنَادَوْا صَاحِبَهُمْ فَتَعَاطَىٰ فَعَقَرَ (29)
Али они позваше једног од својих, па се он спреми и закла је |
فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ (30)
Па каква је само била Моја казна и упозорење Моје |
إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ صَيْحَةً وَاحِدَةً فَكَانُوا كَهَشِيمِ الْمُحْتَظِرِ (31)
Ми посласмо на њих један једини крик, и они постадоше попут здробљеног сувог лишћа |
وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (32)
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би се присетио |
كَذَّبَتْ قَوْمُ لُوطٍ بِالنُّذُرِ (33)
Народ Лотов је порицао упозоритеље и упозорења |
إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ حَاصِبًا إِلَّا آلَ لُوطٍ ۖ نَّجَّيْنَاهُم بِسَحَرٍ (34)
На њих посласмо ветар, пун песка, само не на Лотову породицу, њу смо у свитање спасили |
نِّعْمَةً مِّنْ عِندِنَا ۚ كَذَٰلِكَ نَجْزِي مَن شَكَرَ (35)
из Наше милости. Ето, тако Ми награђујемо оне који захваљују |
وَلَقَدْ أَنذَرَهُم بَطْشَتَنَا فَتَمَارَوْا بِالنُّذُرِ (36)
А он им је био претио Нашом силом, али су они сумњали у упозоритеље и упозорења |
وَلَقَدْ رَاوَدُوهُ عَن ضَيْفِهِ فَطَمَسْنَا أَعْيُنَهُمْ فَذُوقُوا عَذَابِي وَنُذُرِ (37)
Они су од њега тражили његове госте, па смо их Ми ослепили: „Искусите Моју казну и Моја упозорења!“ |
وَلَقَدْ صَبَّحَهُم بُكْرَةً عَذَابٌ مُّسْتَقِرٌّ (38)
А рано ујутру стиже их непрекидна казна |
فَذُوقُوا عَذَابِي وَنُذُرِ (39)
„Искусите Моју казну и Моја упозорења!“ |
وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (40)
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку примио |
وَلَقَدْ جَاءَ آلَ فِرْعَوْنَ النُّذُرُ (41)
И фараоновој породици долазише упозоритељи и упозорења |
كَذَّبُوا بِآيَاتِنَا كُلِّهَا فَأَخَذْنَاهُمْ أَخْذَ عَزِيزٍ مُّقْتَدِرٍ (42)
али они порекоше све Наше знакове, па их Ми казнисмо онако како кажњава Силни и Апсулутно Моћни |
أَكُفَّارُكُمْ خَيْرٌ مِّنْ أُولَٰئِكُمْ أَمْ لَكُم بَرَاءَةٌ فِي الزُّبُرِ (43)
Да ли су ваши неверници бољи од њих, или ви у небеским књигама имате какву гаранцију |
أَمْ يَقُولُونَ نَحْنُ جَمِيعٌ مُّنتَصِرٌ (44)
Зар ови да говоре: „Ми смо скуп непобедиви!“ |
سَيُهْزَمُ الْجَمْعُ وَيُوَلُّونَ الدُّبُرَ (45)
Скуп ће сигурно да буде поражен, а они ће се у бег дати |
بَلِ السَّاعَةُ مَوْعِدُهُمْ وَالسَّاعَةُ أَدْهَىٰ وَأَمَرُّ (46)
Међутим, Час оживљења им је рок, а Час оживљења је ужаснији и горчи |
إِنَّ الْمُجْرِمِينَ فِي ضَلَالٍ وَسُعُرٍ (47)
Грешници су, заиста, у заблуди и патњи |
يَوْمَ يُسْحَبُونَ فِي النَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمْ ذُوقُوا مَسَّ سَقَرَ (48)
на Дан када буду одвучени у Ватру, са лицима окренутим доле: „Искусите кажњавање Огњем!“ |
إِنَّا كُلَّ شَيْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ (49)
Ми заиста све стварамо са одређењем |
وَمَا أَمْرُنَا إِلَّا وَاحِدَةٌ كَلَمْحٍ بِالْبَصَرِ (50)
и Наше наређење само је једна реч - све буде у трен ока |
وَلَقَدْ أَهْلَكْنَا أَشْيَاعَكُمْ فَهَلْ مِن مُّدَّكِرٍ (51)
А Ми смо већ уништили вама сличне, па има ли икога ко би поуку примио |
وَكُلُّ شَيْءٍ فَعَلُوهُ فِي الزُّبُرِ (52)
И све што су урадили у листовима је |
وَكُلُّ صَغِيرٍ وَكَبِيرٍ مُّسْتَطَرٌ (53)
и све, и мало и велико, у редовима записано |
إِنَّ الْمُتَّقِينَ فِي جَنَّاتٍ وَنَهَرٍ (54)
Они који су се бојали Аллаха биће у рајским баштама и поред река |
فِي مَقْعَدِ صِدْقٍ عِندَ مَلِيكٍ مُّقْتَدِرٍ (55)
на месту Истине, код Владара Апсулутно Моћног |
