| وَالذَّارِيَاتِ ذَرْوًا (1) Тако ми оних који уздижу прашину |
| فَالْحَامِلَاتِ وِقْرًا (2) и оних који носе терет |
| فَالْجَارِيَاتِ يُسْرًا (3) и оних којих лако плове |
| فَالْمُقَسِّمَاتِ أَمْرًا (4) и оних који спроводе наредбе |
| إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقٌ (5) истина је, заиста, оно чиме вам се прети |
| وَإِنَّ الدِّينَ لَوَاقِعٌ (6) Полагање рачуна сигурно ће да се деси |
| وَالسَّمَاءِ ذَاتِ الْحُبُكِ (7) Тако Ми неба пуног звезданих путева |
| إِنَّكُمْ لَفِي قَوْلٍ مُّخْتَلِفٍ (8) ви говорите противречно |
| يُؤْفَكُ عَنْهُ مَنْ أُفِكَ (9) од Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити |
| قُتِلَ الْخَرَّاصُونَ (10) Нека проклети буду лажови |
| الَّذِينَ هُمْ فِي غَمْرَةٍ سَاهُونَ (11) који су, утонули у неверовање, равнодушни |
| يَسْأَلُونَ أَيَّانَ يَوْمُ الدِّينِ (12) Они питају: „Када ће Судњи дан!?“ |
| يَوْمَ هُمْ عَلَى النَّارِ يُفْتَنُونَ (13) Биће оног дана када у Ватри буду пржени |
| ذُوقُوا فِتْنَتَكُمْ هَٰذَا الَّذِي كُنتُم بِهِ تَسْتَعْجِلُونَ (14) “Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!” |
| إِنَّ الْمُتَّقِينَ فِي جَنَّاتٍ وَعُيُونٍ (15) А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима |
| آخِذِينَ مَا آتَاهُمْ رَبُّهُمْ ۚ إِنَّهُمْ كَانُوا قَبْلَ ذَٰلِكَ مُحْسِنِينَ (16) Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили |
| كَانُوا قَلِيلًا مِّنَ اللَّيْلِ مَا يَهْجَعُونَ (17) ноћу само мало спавали |
| وَبِالْأَسْحَارِ هُمْ يَسْتَغْفِرُونَ (18) и у праскозорје молили опрост од греха |
| وَفِي أَمْوَالِهِمْ حَقٌّ لِّلسَّائِلِ وَالْمَحْرُومِ (19) а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен а не проси |
| وَفِي الْأَرْضِ آيَاتٌ لِّلْمُوقِنِينَ (20) На Земљи су знаци за оне који чврсто верују |
| وَفِي أَنفُسِكُمْ ۚ أَفَلَا تُبْصِرُونَ (21) а и у вама самима - зар не видите |
| وَفِي السَّمَاءِ رِزْقُكُمْ وَمَا تُوعَدُونَ (22) А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава |
| فَوَرَبِّ السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ إِنَّهُ لَحَقٌّ مِّثْلَ مَا أَنَّكُمْ تَنطِقُونَ (23) и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите |
| هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ ضَيْفِ إِبْرَاهِيمَ الْمُكْرَمِينَ (24) Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима |
| إِذْ دَخَلُوا عَلَيْهِ فَقَالُوا سَلَامًا ۖ قَالَ سَلَامٌ قَوْمٌ مُّنكَرُونَ (25) Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“ |
| فَرَاغَ إِلَىٰ أَهْلِهِ فَجَاءَ بِعِجْلٍ سَمِينٍ (26) И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле |
| فَقَرَّبَهُ إِلَيْهِمْ قَالَ أَلَا تَأْكُلُونَ (27) И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита |
| فَأَوْجَسَ مِنْهُمْ خِيفَةً ۖ قَالُوا لَا تَخَفْ ۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَامٍ عَلِيمٍ (28) и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде |
| فَأَقْبَلَتِ امْرَأَتُهُ فِي صَرَّةٍ فَصَكَّتْ وَجْهَهَا وَقَالَتْ عَجُوزٌ عَقِيمٌ (29) И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?” |
| قَالُوا كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِ ۖ إِنَّهُ هُوَ الْحَكِيمُ الْعَلِيمُ (30) “Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“ |
| ۞ قَالَ فَمَا خَطْبُكُمْ أَيُّهَا الْمُرْسَلُونَ (31) „А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам |
| قَالُوا إِنَّا أُرْسِلْنَا إِلَىٰ قَوْمٍ مُّجْرِمِينَ (32) „Послати смо грешном народу“, рекоше |
| لِنُرْسِلَ عَلَيْهِمْ حِجَارَةً مِّن طِينٍ (33) „да сручимо на њих грумење од глине |
| مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلْمُسْرِفِينَ (34) обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“ |
| فَأَخْرَجْنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ الْمُؤْمِنِينَ (35) Ми из њега изведосмо вернике |
| فَمَا وَجَدْنَا فِيهَا غَيْرَ بَيْتٍ مِّنَ الْمُسْلِمِينَ (36) а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу |
| وَتَرَكْنَا فِيهَا آيَةً لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ الْعَذَابَ الْأَلِيمَ (37) и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак |
| وَفِي مُوسَىٰ إِذْ أَرْسَلْنَاهُ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ بِسُلْطَانٍ مُّبِينٍ (38) И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом |
| فَتَوَلَّىٰ بِرُكْنِهِ وَقَالَ سَاحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌ (39) а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“ |
| فَأَخَذْنَاهُ وَجُنُودَهُ فَنَبَذْنَاهُمْ فِي الْيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٌ (40) И Ми дохватисмо и њега и његове војске, па их бацисмо у море, јер је био заслужио казну |
| وَفِي عَادٍ إِذْ أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمُ الرِّيحَ الْعَقِيمَ (41) И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра |
| مَا تَذَرُ مِن شَيْءٍ أَتَتْ عَلَيْهِ إِلَّا جَعَلَتْهُ كَالرَّمِيمِ (42) Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж |
| وَفِي ثَمُودَ إِذْ قِيلَ لَهُمْ تَمَتَّعُوا حَتَّىٰ حِينٍ (43) И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“ |
| فَعَتَوْا عَنْ أَمْرِ رَبِّهِمْ فَأَخَذَتْهُمُ الصَّاعِقَةُ وَهُمْ يَنظُرُونَ (44) Они се оглушише о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи |
| فَمَا اسْتَطَاعُوا مِن قِيَامٍ وَمَا كَانُوا مُنتَصِرِينَ (45) и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне |
| وَقَوْمَ نُوحٍ مِّن قَبْلُ ۖ إِنَّهُمْ كَانُوا قَوْمًا فَاسِقِينَ (46) И уништили смо пре Нојев народ: то, заиста, беше грешни народ |
| وَالسَّمَاءَ بَنَيْنَاهَا بِأَيْدٍ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ (47) Ми смо небо снагом саздали, и Ми смо, уистину, проширитељи |
| وَالْأَرْضَ فَرَشْنَاهَا فَنِعْمَ الْمَاهِدُونَ (48) И Земљу смо прострли - тако смо дивни Ми Који смо је прострли |
| وَمِن كُلِّ شَيْءٍ خَلَقْنَا زَوْجَيْنِ لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ (49) И од свега стварамо по пар да бисте се ви размислили |
| فَفِرُّوا إِلَى اللَّهِ ۖ إِنِّي لَكُم مِّنْهُ نَذِيرٌ مُّبِينٌ (50) „Зато пожурите Аллаху, ја сам вам Његов јасни опомињач |
| وَلَا تَجْعَلُوا مَعَ اللَّهِ إِلَٰهًا آخَرَ ۖ إِنِّي لَكُم مِّنْهُ نَذِيرٌ مُّبِينٌ (51) И поред Аллаха не узимајте другога бога! Ја сам вам Његов јасни опомињач |
| كَذَٰلِكَ مَا أَتَى الَّذِينَ مِن قَبْلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُوا سَاحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌ (52) И тако је било: ни онима пре ових није дошао ниједан посланик, а да нису рекли: „Чаробњак је!“ Или: „Луд је!“ |
| أَتَوَاصَوْا بِهِ ۚ بَلْ هُمْ قَوْمٌ طَاغُونَ (53) Јесу ли то они једни другима опоручили? Нису, него су они људи који су били превршили сваку меру у злу |
| فَتَوَلَّ عَنْهُمْ فَمَا أَنتَ بِمَلُومٍ (54) Па, ти се окрени од њих, нећеш да будеш прекорен |
| وَذَكِّرْ فَإِنَّ الذِّكْرَىٰ تَنفَعُ الْمُؤْمِنِينَ (55) И опомињи! Заиста, опомена верницима користи |
| وَمَا خَلَقْتُ الْجِنَّ وَالْإِنسَ إِلَّا لِيَعْبُدُونِ (56) Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају |
| مَا أُرِيدُ مِنْهُم مِّن رِّزْقٍ وَمَا أُرِيدُ أَن يُطْعِمُونِ (57) Ја не тражим од њих опскрбу нити желим да ме хране |
| إِنَّ اللَّهَ هُوَ الرَّزَّاقُ ذُو الْقُوَّةِ الْمَتِينُ (58) Опскрбитељ је једино Аллах, Снажни и Силни |
| فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُوا ذَنُوبًا مِّثْلَ ذَنُوبِ أَصْحَابِهِمْ فَلَا يَسْتَعْجِلُونِ (59) А оне који су чинили неправду стићи ће казна као што је стигла и оне који су били као они, и нека Ме не пожурују |
| فَوَيْلٌ لِّلَّذِينَ كَفَرُوا مِن يَوْمِهِمُ الَّذِي يُوعَدُونَ (60) а, тешко неверницима на Дан којим им се прети |