| لَا أُقْسِمُ بِيَوْمِ الْقِيَامَةِ (1) Кунем се Судњим даном |
| وَلَا أُقْسِمُ بِالنَّفْسِ اللَّوَّامَةِ (2) и кунем се душом која себе кори |
| أَيَحْسَبُ الْإِنسَانُ أَلَّن نَّجْمَعَ عِظَامَهُ (3) Зар човек мисли да његове кости нећемо да сакупимо |
| بَلَىٰ قَادِرِينَ عَلَىٰ أَن نُّسَوِّيَ بَنَانَهُ (4) Хоћемо, Ми можемо да вратимо јагодице прста његових поново |
| بَلْ يُرِيدُ الْإِنسَانُ لِيَفْجُرَ أَمَامَهُ (5) Али, човек хоће да негира оно што је пред њим |
| يَسْأَلُ أَيَّانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ (6) па пита: “Када ће Судњи дан бити?” |
| فَإِذَا بَرِقَ الْبَصَرُ (7) Када се поглед збуни |
| وَخَسَفَ الْقَمَرُ (8) и Месец помрачи |
| وَجُمِعَ الشَّمْسُ وَالْقَمَرُ (9) и Сунце и Месец смотају, па сјај изгубе |
| يَقُولُ الْإِنسَانُ يَوْمَئِذٍ أَيْنَ الْمَفَرُّ (10) тог дана човек ће да повиче: „Где да се бежи?“ |
| كَلَّا لَا وَزَرَ (11) Не, нема спаса |
| إِلَىٰ رَبِّكَ يَوْمَئِذٍ الْمُسْتَقَرُّ (12) Тог дана твоме је Господару повратак |
| يُنَبَّأُ الْإِنسَانُ يَوْمَئِذٍ بِمَا قَدَّمَ وَأَخَّرَ (13) Тог дана човек ће о ономе што је припремио, а што је пропустио, да буде обавештен |
| بَلِ الْإِنسَانُ عَلَىٰ نَفْسِهِ بَصِيرَةٌ (14) Штавише, човек себе добро зна - сам ће против себе сведочити |
| وَلَوْ أَلْقَىٰ مَعَاذِيرَهُ (15) макар износио своја оправдања |
| لَا تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ (16) Не изговарај Кур'ан језиком својим да би га што пре запамтио |
| إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُ وَقُرْآنَهُ (17) Ми смо дужни да га сакупимо да би га ти читао |
| فَإِذَا قَرَأْنَاهُ فَاتَّبِعْ قُرْآنَهُ (18) А када га читамо, ти прати читање његово |
| ثُمَّ إِنَّ عَلَيْنَا بَيَانَهُ (19) а после, Ми смо дужни да га објаснимо |
| كَلَّا بَلْ تُحِبُّونَ الْعَاجِلَةَ (20) Али, напротив, ви овај пролазни свет волите |
| وَتَذَرُونَ الْآخِرَةَ (21) а онај други свет запостављате |
| وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَّاضِرَةٌ (22) Тог дана нека лица ће да буду блистава |
| إِلَىٰ رَبِّهَا نَاظِرَةٌ (23) у Господара свога ће да гледају |
| وَوُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ بَاسِرَةٌ (24) Тог дана нека лица ће бити смркнута |
| تَظُنُّ أَن يُفْعَلَ بِهَا فَاقِرَةٌ (25) уверена да ће их снаћи велика несрећа |
| كَلَّا إِذَا بَلَغَتِ التَّرَاقِيَ (26) Пази, када душа допре до кључних костију |
| وَقِيلَ مَنْ ۜ رَاقٍ (27) и викне се: „ Има ли лекара да га излечи?!“ |
| وَظَنَّ أَنَّهُ الْفِرَاقُ (28) И он се увери да је то час смрти |
| وَالْتَفَّتِ السَّاقُ بِالسَّاقِ (29) и нога се уз ногу савије |
| إِلَىٰ رَبِّكَ يَوْمَئِذٍ الْمَسَاقُ (30) Тог дана ће твоме Господару бити одведен |
| فَلَا صَدَّقَ وَلَا صَلَّىٰ (31) Није веровао и није молитву обављао |
| وَلَٰكِن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ (32) него је порицао и окретао се |
| ثُمَّ ذَهَبَ إِلَىٰ أَهْلِهِ يَتَمَطَّىٰ (33) а онда је својим охоло одлазио |
| أَوْلَىٰ لَكَ فَأَوْلَىٰ (34) Тешко теби! Тешко теби |
| ثُمَّ أَوْلَىٰ لَكَ فَأَوْلَىٰ (35) и још једном: Тешко теби! Тешко теби |
| أَيَحْسَبُ الْإِنسَانُ أَن يُتْرَكَ سُدًى (36) Зар човек мисли да ће сам себи препуштен да буде, да неће да одговара |
| أَلَمْ يَكُ نُطْفَةً مِّن مَّنِيٍّ يُمْنَىٰ (37) Зар није био кап семена која се убаци |
| ثُمَّ كَانَ عَلَقَةً فَخَلَقَ فَسَوَّىٰ (38) затим заквачак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини |
| فَجَعَلَ مِنْهُ الزَّوْجَيْنِ الذَّكَرَ وَالْأُنثَىٰ (39) и од њега две врсте, мушкарца и жену, створи |
| أَلَيْسَ ذَٰلِكَ بِقَادِرٍ عَلَىٰ أَن يُحْيِيَ الْمَوْتَىٰ (40) и зар Тај није способан мртве да оживи |