وَالشَّمْسِ وَضُحَاهَا (1)
Тако ми Сунца и његовог светла |
وَالْقَمَرِ إِذَا تَلَاهَا (2)
и Месеца када га прати |
وَالنَّهَارِ إِذَا جَلَّاهَا (3)
и дана када га видљивим учини |
وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَاهَا (4)
и ноћи када га заклони |
وَالسَّمَاءِ وَمَا بَنَاهَا (5)
и неба и Онога Који га сазда |
وَالْأَرْضِ وَمَا طَحَاهَا (6)
и Земље и Онога Који је распростре |
وَنَفْسٍ وَمَا سَوَّاهَا (7)
и душе и Онога Који је исправном створи |
فَأَلْهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقْوَاهَا (8)
па је надахнуо да разликује грехе од богобојазности |
قَدْ أَفْلَحَ مَن زَكَّاهَا (9)
успео је онај ко је очисти |
وَقَدْ خَابَ مَن دَسَّاهَا (10)
а изгубио је онај ко је запостави |
كَذَّبَتْ ثَمُودُ بِطَغْوَاهَا (11)
Народ Семуд је због своје охолости порицао |
إِذِ انبَعَثَ أَشْقَاهَا (12)
Кад се један несрећник између њих подигао |
فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ نَاقَةَ اللَّهِ وَسُقْيَاهَا (13)
Аллахов посланик им је довикнуо: „Пазите на Аллахову камилу и њен ред појења!“ |
فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمْدَمَ عَلَيْهِمْ رَبُّهُم بِذَنبِهِمْ فَسَوَّاهَا (14)
Али су га у лаж утерали, па су је заклали - и њихов Господар их је, због њихових греха уништио и казном све обухватио |
وَلَا يَخَافُ عُقْبَاهَا (15)
не бојећи се какве ће да буду последице тога |
