| قَدْ أَفْلَحَ الْمُؤْمِنُونَ (1) Верници ће успети |
| الَّذِينَ هُمْ فِي صَلَاتِهِمْ خَاشِعُونَ (2) они који су скрушени у својој молитви |
| وَالَّذِينَ هُمْ عَنِ اللَّغْوِ مُعْرِضُونَ (3) и који се окрећу од бесмислица |
| وَالَّذِينَ هُمْ لِلزَّكَاةِ فَاعِلُونَ (4) и који милостињу удељују |
| وَالَّذِينَ هُمْ لِفُرُوجِهِمْ حَافِظُونَ (5) и који чувају своја стидна места |
| إِلَّا عَلَىٰ أَزْوَاجِهِمْ أَوْ مَا مَلَكَتْ أَيْمَانُهُمْ فَإِنَّهُمْ غَيْرُ مَلُومِينَ (6) осим од својих супруга или оних које су у њиховом поседу; они, заиста, неће да буду прекорени |
| فَمَنِ ابْتَغَىٰ وَرَاءَ ذَٰلِكَ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الْعَادُونَ (7) а они који и преко тога нешто траже, то су заиста они који прелазе границу |
| وَالَّذِينَ هُمْ لِأَمَانَاتِهِمْ وَعَهْدِهِمْ رَاعُونَ (8) и који на поверене им аманете и обавезе своје пазе |
| وَالَّذِينَ هُمْ عَلَىٰ صَلَوَاتِهِمْ يُحَافِظُونَ (9) и који своје молитве на време обављају |
| أُولَٰئِكَ هُمُ الْوَارِثُونَ (10) они су заиста наследници |
| الَّذِينَ يَرِثُونَ الْفِرْدَوْسَ هُمْ فِيهَا خَالِدُونَ (11) који ће Рај да наследе, они ће у њему вечно да бораве |
| وَلَقَدْ خَلَقْنَا الْإِنسَانَ مِن سُلَالَةٍ مِّن طِينٍ (12) Ми смо, заиста, створили човека од бити земље |
| ثُمَّ جَعَلْنَاهُ نُطْفَةً فِي قَرَارٍ مَّكِينٍ (13) затим чинимо да доспе у припремљено станиште као кап семена |
| ثُمَّ خَلَقْنَا النُّطْفَةَ عَلَقَةً فَخَلَقْنَا الْعَلَقَةَ مُضْغَةً فَخَلَقْنَا الْمُضْغَةَ عِظَامًا فَكَسَوْنَا الْعِظَامَ لَحْمًا ثُمَّ أَنشَأْنَاهُ خَلْقًا آخَرَ ۚ فَتَبَارَكَ اللَّهُ أَحْسَنُ الْخَالِقِينَ (14) па онда кап семена угрушком створимо, затим од угрушка заквачак створимо, па од заквачка кости створимо, а онда кости месом заоденемо, и после га, као друго створење, формирамо, па нека је узвишен Аллах, Најбољи Створитељ |
| ثُمَّ إِنَّكُم بَعْدَ ذَٰلِكَ لَمَيِّتُونَ (15) Ви ћете, после тога, заиста, да помрете |
| ثُمَّ إِنَّكُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ تُبْعَثُونَ (16) затим ћете, на Судњем дану, да будете оживљени |
| وَلَقَدْ خَلَقْنَا فَوْقَكُمْ سَبْعَ طَرَائِقَ وَمَا كُنَّا عَنِ الْخَلْقِ غَافِلِينَ (17) Ми смо седам небеса изнад вас створили, и Ми нисмо немарни према оном што смо створили |
| وَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً بِقَدَرٍ فَأَسْكَنَّاهُ فِي الْأَرْضِ ۖ وَإِنَّا عَلَىٰ ذَهَابٍ بِهِ لَقَادِرُونَ (18) Ми са неба спуштамо воду са мером, и у земљи је задржавамо - а можемо да учинимо и да нестане |
| فَأَنشَأْنَا لَكُم بِهِ جَنَّاتٍ مِّن نَّخِيلٍ وَأَعْنَابٍ لَّكُمْ فِيهَا فَوَاكِهُ كَثِيرَةٌ وَمِنْهَا تَأْكُلُونَ (19) и помоћу ње баште за вас подижемо од палми и винове лозе - у њима имате много воћа, и ви га једете |
| وَشَجَرَةً تَخْرُجُ مِن طُورِ سَيْنَاءَ تَنبُتُ بِالدُّهْنِ وَصِبْغٍ لِّلْآكِلِينَ (20) и маслиново дрво које расте на Синајској гори, од њега добијате уље и зачин |
| وَإِنَّ لَكُمْ فِي الْأَنْعَامِ لَعِبْرَةً ۖ نُّسْقِيكُم مِّمَّا فِي بُطُونِهَا وَلَكُمْ فِيهَا مَنَافِعُ كَثِيرَةٌ وَمِنْهَا تَأْكُلُونَ (21) И у стоци вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у њеним утробама, и ви од ње имате многе користи и ви се њоме храните |
| وَعَلَيْهَا وَعَلَى الْفُلْكِ تُحْمَلُونَ (22) и на њима, и на лађама се превозите |
| وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوْمِهِ فَقَالَ يَا قَوْمِ اعْبُدُوا اللَّهَ مَا لَكُم مِّنْ إِلَٰهٍ غَيْرُهُ ۖ أَفَلَا تَتَّقُونَ (23) Ми смо послали Ноја његовом народу, па им он рече: „О мој народе, само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“ |
| فَقَالَ الْمَلَأُ الَّذِينَ كَفَرُوا مِن قَوْمِهِ مَا هَٰذَا إِلَّا بَشَرٌ مِّثْلُكُمْ يُرِيدُ أَن يَتَفَضَّلَ عَلَيْكُمْ وَلَوْ شَاءَ اللَّهُ لَأَنزَلَ مَلَائِكَةً مَّا سَمِعْنَا بِهَٰذَا فِي آبَائِنَا الْأَوَّلِينَ (24) Али су главешине његовог народа, које нису веровале, говориле: „Он је само човек као и ви, жели предност над вама. Да је Аллах хтео, послао би анђеле; овако нешто нисмо чули од наших давних предака |
| إِنْ هُوَ إِلَّا رَجُلٌ بِهِ جِنَّةٌ فَتَرَبَّصُوا بِهِ حَتَّىٰ حِينٍ (25) Он је човек опседнут духовима, па пустите га неко време!” |
| قَالَ رَبِّ انصُرْنِي بِمَا كَذَّبُونِ (26) „Мој Господару“, рече он, „помози ми, зато што ме у лаж утерују!“ |
| فَأَوْحَيْنَا إِلَيْهِ أَنِ اصْنَعِ الْفُلْكَ بِأَعْيُنِنَا وَوَحْيِنَا فَإِذَا جَاءَ أَمْرُنَا وَفَارَ التَّنُّورُ ۙ فَاسْلُكْ فِيهَا مِن كُلٍّ زَوْجَيْنِ اثْنَيْنِ وَأَهْلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيْهِ الْقَوْلُ مِنْهُمْ ۖ وَلَا تُخَاطِبْنِي فِي الَّذِينَ ظَلَمُوا ۖ إِنَّهُم مُّغْرَقُونَ (27) И Ми му објависмо: “Гради лађу под очима Нашим и према надахнућу Нашем, па кад заповед Наша дође и вода испод пећи на површину земље избије, ти у њу укрцај од сваке врсте животиње по пар, мужјака и женку, и чељад своју, али не оне о којима је већ суд донесен, и не обраћај Ми се за невернике, јер ће, заиста, бити потопљени.” |
| فَإِذَا اسْتَوَيْتَ أَنتَ وَمَن مَّعَكَ عَلَى الْفُلْكِ فَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي نَجَّانَا مِنَ الْقَوْمِ الظَّالِمِينَ (28) Па кад се сместиш у лађу, ти и они који су уз тебе, реци: 'Хвала Аллаху, Који нас је спасио безбожничког народа |
| وَقُل رَّبِّ أَنزِلْنِي مُنزَلًا مُّبَارَكًا وَأَنتَ خَيْرُ الْمُنزِلِينَ (29) И реци: “Господару мој, искрцај ме на благословљено место, Ти то најбоље умеш!” |
| إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ وَإِن كُنَّا لَمُبْتَلِينَ (30) У томе су, заиста, поуке, а Ми смо заиста стављали на кушњу |
| ثُمَّ أَنشَأْنَا مِن بَعْدِهِمْ قَرْنًا آخَرِينَ (31) После њих смо друга покољења стварали |
| فَأَرْسَلْنَا فِيهِمْ رَسُولًا مِّنْهُمْ أَنِ اعْبُدُوا اللَّهَ مَا لَكُم مِّنْ إِلَٰهٍ غَيْرُهُ ۖ أَفَلَا تَتَّقُونَ (32) и послали смо им, као посланика, једног између њих: „Само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“ |
| وَقَالَ الْمَلَأُ مِن قَوْمِهِ الَّذِينَ كَفَرُوا وَكَذَّبُوا بِلِقَاءِ الْآخِرَةِ وَأَتْرَفْنَاهُمْ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا مَا هَٰذَا إِلَّا بَشَرٌ مِّثْلُكُمْ يَأْكُلُ مِمَّا تَأْكُلُونَ مِنْهُ وَيَشْرَبُ مِمَّا تَشْرَبُونَ (33) Али су великани његовог народа, који нису веровали, који су порицали да ће да буду оживљени на Оном свету, и којима смо дали да раскошно живе у животу на овом свету, говорили: „Он је човек као и ви; једе оно што и ви једете, и пије оно што и ви пијете |
| وَلَئِنْ أَطَعْتُم بَشَرًا مِّثْلَكُمْ إِنَّكُمْ إِذًا لَّخَاسِرُونَ (34) и ако се будете покоравали човеку попут вас, сигурно ћете да будете изгубљени |
| أَيَعِدُكُمْ أَنَّكُمْ إِذَا مِتُّمْ وَكُنتُمْ تُرَابًا وَعِظَامًا أَنَّكُم مُّخْرَجُونَ (35) Зар вама он да прети да ћете, након што умрете и земља и кости постанете, заиста, да будете оживљени |
| ۞ هَيْهَاتَ هَيْهَاتَ لِمَا تُوعَدُونَ (36) Немогуће је оно чиме вам се прети |
| إِنْ هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا الدُّنْيَا نَمُوتُ وَنَحْيَا وَمَا نَحْنُ بِمَبْعُوثِينَ (37) „Постоји само наш живот на овом свету, ту живимо и умиремо, а оживљени нећемо бити |
| إِنْ هُوَ إِلَّا رَجُلٌ افْتَرَىٰ عَلَى اللَّهِ كَذِبًا وَمَا نَحْنُ لَهُ بِمُؤْمِنِينَ (38) Он је човек који о Аллаху износи лажи, и ми му не верујемо.“ |
| قَالَ رَبِّ انصُرْنِي بِمَا كَذَّبُونِ (39) „Мој Господару,“ замолио је он, „помози ми, они ме у лаж утерују!“ |
| قَالَ عَمَّا قَلِيلٍ لَّيُصْبِحُنَّ نَادِمِينَ (40) „Ускоро ће они да се кају!“ Одговори Он |
| فَأَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ بِالْحَقِّ فَجَعَلْنَاهُمْ غُثَاءً ۚ فَبُعْدًا لِّلْقَوْمِ الظَّالِمِينَ (41) и заслужено их је погодио страшан глас, и Ми смо их учинили као што је речни нанос, па далеко био насилнички народ |
| ثُمَّ أَنشَأْنَا مِن بَعْدِهِمْ قُرُونًا آخَرِينَ (42) А затим смо, после њих, друга поколења стварили |
| مَا تَسْبِقُ مِنْ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسْتَأْخِرُونَ (43) ниједан народ не може убрзати ни успорити време своје пропасти |
| ثُمَّ أَرْسَلْنَا رُسُلَنَا تَتْرَىٰ ۖ كُلَّ مَا جَاءَ أُمَّةً رَّسُولُهَا كَذَّبُوهُ ۚ فَأَتْبَعْنَا بَعْضَهُم بَعْضًا وَجَعَلْنَاهُمْ أَحَادِيثَ ۚ فَبُعْدًا لِّقَوْمٍ لَّا يُؤْمِنُونَ (44) Затим смо посланике, једне за другим слали. Кад год би неком народу дошао његов посланик, утеривали би га у лаж, и Ми смо их зато редом уништавали, и само смо у причама о њима сачували спомен; па далеко били људи који нису веровали |
| ثُمَّ أَرْسَلْنَا مُوسَىٰ وَأَخَاهُ هَارُونَ بِآيَاتِنَا وَسُلْطَانٍ مُّبِينٍ (45) После смо послали Мојсија и брата му Арона са Нашим знаковима и очигледним доказом |
| إِلَىٰ فِرْعَوْنَ وَمَلَئِهِ فَاسْتَكْبَرُوا وَكَانُوا قَوْمًا عَالِينَ (46) фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили, били су то надмени људи |
| فَقَالُوا أَنُؤْمِنُ لِبَشَرَيْنِ مِثْلِنَا وَقَوْمُهُمَا لَنَا عَابِدُونَ (47) Говорили су: „Зар да поверујемо двојици људи који су као и ми, а њихов народ је у нашем ропству |
| فَكَذَّبُوهُمَا فَكَانُوا مِنَ الْمُهْلَكِينَ (48) И њих двојицу лажљивцима прогласише, па су зато били уништени |
| وَلَقَدْ آتَيْنَا مُوسَى الْكِتَابَ لَعَلَّهُمْ يَهْتَدُونَ (49) Мојсију смо онда дали Књигу не би ли Израиљеви синови ишли Правим путем |
| وَجَعَلْنَا ابْنَ مَرْيَمَ وَأُمَّهُ آيَةً وَآوَيْنَاهُمَا إِلَىٰ رَبْوَةٍ ذَاتِ قَرَارٍ وَمَعِينٍ (50) И сина Маријиног и мајку његову знаком смо учинили. Ми смо њих на једној висоравни с текућом водом настанили |
| يَا أَيُّهَا الرُّسُلُ كُلُوا مِنَ الطَّيِّبَاتِ وَاعْمَلُوا صَالِحًا ۖ إِنِّي بِمَا تَعْمَلُونَ عَلِيمٌ (51) “О посланици, дозвољеним и лепим јелима се храните и добра дела чините, јер Ја добро знам шта ви радите |
| وَإِنَّ هَٰذِهِ أُمَّتُكُمْ أُمَّةً وَاحِدَةً وَأَنَا رَبُّكُمْ فَاتَّقُونِ (52) Ова ваша вера - једна је вера, а Ја сам ваш Господар, па Ме се бојте |
| فَتَقَطَّعُوا أَمْرَهُم بَيْنَهُمْ زُبُرًا ۖ كُلُّ حِزْبٍ بِمَا لَدَيْهِمْ فَرِحُونَ (53) А народи су се у питањима своје вере поделили на скупине, свака странка задовољна са оним што има |
| فَذَرْهُمْ فِي غَمْرَتِهِمْ حَتَّىٰ حِينٍ (54) Па, остави их у њиховој заблуди још неко време |
| أَيَحْسَبُونَ أَنَّمَا نُمِدُّهُم بِهِ مِن مَّالٍ وَبَنِينَ (55) Мисле ли они - да тиме што их помажемо иметком и синовима |
| نُسَارِعُ لَهُمْ فِي الْخَيْرَاتِ ۚ بَل لَّا يَشْعُرُونَ (56) да журимо да им благодати подаримо? Напротив, они не опажају |
| إِنَّ الَّذِينَ هُم مِّنْ خَشْيَةِ رَبِّهِم مُّشْفِقُونَ (57) Они који из бојазни према Господару свом страхују |
| وَالَّذِينَ هُم بِآيَاتِ رَبِّهِمْ يُؤْمِنُونَ (58) и они који у доказе и речи свога Господара верују |
| وَالَّذِينَ هُم بِرَبِّهِمْ لَا يُشْرِكُونَ (59) и они који поред свог Господара ништа друго не обожавају |
| وَالَّذِينَ يُؤْتُونَ مَا آتَوا وَّقُلُوبُهُمْ وَجِلَةٌ أَنَّهُمْ إِلَىٰ رَبِّهِمْ رَاجِعُونَ (60) и они који од онога што им је дато удељују, а срца су им пуна страха зато што ће да се врате своме Господару |
| أُولَٰئِكَ يُسَارِعُونَ فِي الْخَيْرَاتِ وَهُمْ لَهَا سَابِقُونَ (61) они журе да раде добра дела, и у њима друге претичу |
| وَلَا نُكَلِّفُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا ۖ وَلَدَيْنَا كِتَابٌ يَنطِقُ بِالْحَقِّ ۚ وَهُمْ لَا يُظْلَمُونَ (62) Ми никога не задужујемо преко његових могућности; код Нас је Књига која говори истину, и њима неће да буде учињена неправда |
| بَلْ قُلُوبُهُمْ فِي غَمْرَةٍ مِّنْ هَٰذَا وَلَهُمْ أَعْمَالٌ مِّن دُونِ ذَٰلِكَ هُمْ لَهَا عَامِلُونَ (63) Али, срца неверника су према овом сасвим равнодушна, а поред тога и ружна дела стално чине |
| حَتَّىٰ إِذَا أَخَذْنَا مُتْرَفِيهِم بِالْعَذَابِ إِذَا هُمْ يَجْأَرُونَ (64) А кад будемо на муке ставили оне међу њима који су раскошним животом живели, одмах ће почети са запомагањем |
| لَا تَجْأَرُوا الْيَوْمَ ۖ إِنَّكُم مِّنَّا لَا تُنصَرُونَ (65) „Сада не запомажите, Ми вам нећемо помоћ пружити |
| قَدْ كَانَتْ آيَاتِي تُتْلَىٰ عَلَيْكُمْ فَكُنتُمْ عَلَىٰ أَعْقَابِكُمْ تَنكِصُونَ (66) вама су Моје речи биле казиване, али сте им леђа окретали |
| مُسْتَكْبِرِينَ بِهِ سَامِرًا تَهْجُرُونَ (67) охолећи се Храмом, и у њему посеткујући, ружне речи сте говорили!” |
| أَفَلَمْ يَدَّبَّرُوا الْقَوْلَ أَمْ جَاءَهُم مَّا لَمْ يَأْتِ آبَاءَهُمُ الْأَوَّلِينَ (68) Зашто они о Кур'ану не размисле, или им је дошло нешто што није долазило њиховим давним прецима |
| أَمْ لَمْ يَعْرِفُوا رَسُولَهُمْ فَهُمْ لَهُ مُنكِرُونَ (69) Зар они не познају свога Посланика, па га зато поричу |
| أَمْ يَقُولُونَ بِهِ جِنَّةٌ ۚ بَلْ جَاءَهُم بِالْحَقِّ وَأَكْثَرُهُمْ لِلْحَقِّ كَارِهُونَ (70) Зар говоре: „Луд је!“ Међутим, он им доноси Истину, али већина њих презире истину |
| وَلَوِ اتَّبَعَ الْحَقُّ أَهْوَاءَهُمْ لَفَسَدَتِ السَّمَاوَاتُ وَالْأَرْضُ وَمَن فِيهِنَّ ۚ بَلْ أَتَيْنَاهُم بِذِكْرِهِمْ فَهُمْ عَن ذِكْرِهِم مُّعْرِضُونَ (71) Када би Аллах ствари усклађивао према прохтевима њиховим, сигурно би нестало поретка на небесима и на Земљи и у оном што је на њима. Ми смо им дали Кур’ан, славу њихову, али се они од славе своје окрећу |
| أَمْ تَسْأَلُهُمْ خَرْجًا فَخَرَاجُ رَبِّكَ خَيْرٌ ۖ وَهُوَ خَيْرُ الرَّازِقِينَ (72) Или од њих тражиш надокнаду? Па надокнада Господара твог боља је, Он је најбољи Опскрбитељ |
| وَإِنَّكَ لَتَدْعُوهُمْ إِلَىٰ صِرَاطٍ مُّسْتَقِيمٍ (73) Ти их, заиста, позиваш на Прави пут |
| وَإِنَّ الَّذِينَ لَا يُؤْمِنُونَ بِالْآخِرَةِ عَنِ الصِّرَاطِ لَنَاكِبُونَ (74) али они који у Будући свет неће да верују се од Правог пута, заиста, отуђују |
| ۞ وَلَوْ رَحِمْنَاهُمْ وَكَشَفْنَا مَا بِهِم مِّن ضُرٍّ لَّلَجُّوا فِي طُغْيَانِهِمْ يَعْمَهُونَ (75) И кад бисмо им се смиловали и отклонили од њих невољу у којој се налазе, опет би они, сигурно, наставили да у својој заблуди лутају |
| وَلَقَدْ أَخَذْنَاهُم بِالْعَذَابِ فَمَا اسْتَكَانُوا لِرَبِّهِمْ وَمَا يَتَضَرَّعُونَ (76) Ми смо их патњом ставили на искушење, али се они Господару своме нису покорили, нити су се понизно молили |
| حَتَّىٰ إِذَا فَتَحْنَا عَلَيْهِم بَابًا ذَا عَذَابٍ شَدِيدٍ إِذَا هُمْ فِيهِ مُبْلِسُونَ (77) тек кад им отворимо капију тешке патње они ће наду да изгубе и у очајање ће да западну |
| وَهُوَ الَّذِي أَنشَأَ لَكُمُ السَّمْعَ وَالْأَبْصَارَ وَالْأَفْئِدَةَ ۚ قَلِيلًا مَّا تَشْكُرُونَ (78) Он је Тај Који вам је створио слух, и вид, и дао разум; а како мало ви захваљујете |
| وَهُوَ الَّذِي ذَرَأَكُمْ فِي الْأَرْضِ وَإِلَيْهِ تُحْشَرُونَ (79) Он вас на Земљи ствара, и пред Њим ћете се сакупити |
| وَهُوَ الَّذِي يُحْيِي وَيُمِيتُ وَلَهُ اخْتِلَافُ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ ۚ أَفَلَا تَعْقِلُونَ (80) Он живот и смрт даје и само од Њега зависи измена ноћи и дана, па зашто не схватите |
| بَلْ قَالُوا مِثْلَ مَا قَالَ الْأَوَّلُونَ (81) Али, они говоре као што су говорили они пре њих |
| قَالُوا أَإِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا وَعِظَامًا أَإِنَّا لَمَبْعُوثُونَ (82) Говорили су: „Зар кад помремо и кад постанемо прах и кости, зар ћемо, заиста, да будемо оживљени |
| لَقَدْ وُعِدْنَا نَحْنُ وَآبَاؤُنَا هَٰذَا مِن قَبْلُ إِنْ هَٰذَا إِلَّا أَسَاطِيرُ الْأَوَّلِينَ (83) И нама и, још давно, нашим прецима се то претило, али, то су само измишљотине древних народа.“ |
| قُل لِّمَنِ الْأَرْضُ وَمَن فِيهَا إِن كُنتُمْ تَعْلَمُونَ (84) Упитај: „Чија је Земља и све оно што је на њој, знате ли?“ |
| سَيَقُولُونَ لِلَّهِ ۚ قُلْ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ (85) „Аллахова!“ Одговориће, а ти реци: „Па зашто онда не дођете себи?“ |
| قُلْ مَن رَّبُّ السَّمَاوَاتِ السَّبْعِ وَرَبُّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ (86) Упитај: „Ко је Господар седам небеса и ко је Господар величанственог Престола?“ |
| سَيَقُولُونَ لِلَّهِ ۚ قُلْ أَفَلَا تَتَّقُونَ (87) „Аллах!“, одговориће, а ти реци: „Па зашто Га се онда не бојите?!“ |
| قُلْ مَن بِيَدِهِ مَلَكُوتُ كُلِّ شَيْءٍ وَهُوَ يُجِيرُ وَلَا يُجَارُ عَلَيْهِ إِن كُنتُمْ تَعْلَمُونَ (88) Упитај: “У чијој је руци власт над свим, и ко узима у заштиту, и од кога нико не може заштићен бити, знате ли?” |
| سَيَقُولُونَ لِلَّهِ ۚ قُلْ فَأَنَّىٰ تُسْحَرُونَ (89) “Аллах!” Одговориће, а ти реци: “Па зашто онда допуштате да будете заведени?” |
| بَلْ أَتَيْنَاهُم بِالْحَقِّ وَإِنَّهُمْ لَكَاذِبُونَ (90) Да, Ми им истину доносимо, а они су заиста лажљивци |
| مَا اتَّخَذَ اللَّهُ مِن وَلَدٍ وَمَا كَانَ مَعَهُ مِنْ إِلَٰهٍ ۚ إِذًا لَّذَهَبَ كُلُّ إِلَٰهٍ بِمَا خَلَقَ وَلَعَلَا بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ ۚ سُبْحَانَ اللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ (91) Аллах није за Себе узео сина, и поред Њега не постоји други бог! Иначе би сваки бог, с оним што је створио, радио шта би хтео, и један другог би побеђивао. Слављен нека је Аллах Који је далеко од онога како Га они описују |
| عَالِمِ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ فَتَعَالَىٰ عَمَّا يُشْرِكُونَ (92) Који зна невидљиви и видљиви свет и Он је врло високо изнад оних које поред Њега обожавају |
| قُل رَّبِّ إِمَّا تُرِيَنِّي مَا يُوعَدُونَ (93) Реци: „Господару мој, ако ћеш да ми покажеш оно што им се претећи обећава |
| رَبِّ فَلَا تَجْعَلْنِي فِي الْقَوْمِ الظَّالِمِينَ (94) онда ме, Господару мој, не остави с народом неверничким!” |
| وَإِنَّا عَلَىٰ أَن نُّرِيَكَ مَا نَعِدُهُمْ لَقَادِرُونَ (95) А Ми, заиста, можемо да ти покажемо оно чиме им се прети |
| ادْفَعْ بِالَّتِي هِيَ أَحْسَنُ السَّيِّئَةَ ۚ نَحْنُ أَعْلَمُ بِمَا يَصِفُونَ (96) Ти лепим зло узврати, Ми добро знамо шта они износе |
| وَقُل رَّبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ هَمَزَاتِ الشَّيَاطِينِ (97) и реци: „Господару мој, тражим заштиту код Тебе од ђаволских наговарања |
| وَأَعُوذُ بِكَ رَبِّ أَن يَحْضُرُونِ (98) и Теби се, Господару мој, обраћам да ме од њиховог присуства заштитиш!” |
| حَتَّىٰ إِذَا جَاءَ أَحَدَهُمُ الْمَوْتُ قَالَ رَبِّ ارْجِعُونِ (99) И када неком од њих смрт дође, он узвикне: „Господару мој, поврати ме |
| لَعَلِّي أَعْمَلُ صَالِحًا فِيمَا تَرَكْتُ ۚ كَلَّا ۚ إِنَّهَا كَلِمَةٌ هُوَ قَائِلُهَا ۖ وَمِن وَرَائِهِم بَرْزَخٌ إِلَىٰ يَوْمِ يُبْعَثُونَ (100) да урадим какво добро у ономе што сам пропустио!“ Никако!То су, заиста, речи које ће он узалудно да говори - пред њима ће препрека да буде све до Дана када ће да буду проживљени |
| فَإِذَا نُفِخَ فِي الصُّورِ فَلَا أَنسَابَ بَيْنَهُمْ يَوْمَئِذٍ وَلَا يَتَسَاءَلُونَ (101) Па кад у рог буде дунуто, тада међу њима неће да буде родбинских веза и једни друге неће ништа да питају |
| فَمَن ثَقُلَتْ مَوَازِينُهُ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ (102) Они чија добра дела буду тешка, они ће успети и спасити се |
| وَمَنْ خَفَّتْ مَوَازِينُهُ فَأُولَٰئِكَ الَّذِينَ خَسِرُوا أَنفُسَهُمْ فِي جَهَنَّمَ خَالِدُونَ (103) а они чија добра дела буду лака, они ће у потпуности изгубљени бити, у Паклу ће вечно да бораве |
| تَلْفَحُ وُجُوهَهُمُ النَّارُ وَهُمْ فِيهَا كَالِحُونَ (104) Ватра ће лица да им пржи и искежених зуба ће да буду у њој |
| أَلَمْ تَكُنْ آيَاتِي تُتْلَىٰ عَلَيْكُمْ فَكُنتُم بِهَا تُكَذِّبُونَ (105) Зар вам нису казиване Моје речи, а ви сте их порицали |
| قَالُوا رَبَّنَا غَلَبَتْ عَلَيْنَا شِقْوَتُنَا وَكُنَّا قَوْمًا ضَالِّينَ (106) “Господару наш”, рећи ће, “наши прохтеви су били од нас јачи, па смо постали народ залутали |
| رَبَّنَا أَخْرِجْنَا مِنْهَا فَإِنْ عُدْنَا فَإِنَّا ظَالِمُونَ (107) Господару наш, избави нас из ње. Ако бисмо поново зло радили, онда би заиста неправедници били.” |
| قَالَ اخْسَئُوا فِيهَا وَلَا تُكَلِّمُونِ (108) „Останите у њој презрени и не обраћајте Ми се!“ Рећи ће Он |
| إِنَّهُ كَانَ فَرِيقٌ مِّنْ عِبَادِي يَقُولُونَ رَبَّنَا آمَنَّا فَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا وَأَنتَ خَيْرُ الرَّاحِمِينَ (109) Кад су неке Моје слуге говориле: „Господару наш, ми верујемо, зато нам опрости и смилуј нам се, а Ти си Милосник најбољи!“ |
| فَاتَّخَذْتُمُوهُمْ سِخْرِيًّا حَتَّىٰ أَنسَوْكُمْ ذِكْرِي وَكُنتُم مِّنْهُمْ تَضْحَكُونَ (110) Ви сте им се толико ругали да сте због тога на Мене заборављали и увек сте их исмејавали |
| إِنِّي جَزَيْتُهُمُ الْيَوْمَ بِمَا صَبَرُوا أَنَّهُمْ هُمُ الْفَائِزُونَ (111) Ја њих данас награђујем за оно што су трпели, и они су, заиста, прави победници.” |
| قَالَ كَمْ لَبِثْتُمْ فِي الْأَرْضِ عَدَدَ سِنِينَ (112) “А колико сте година на Земљи провели?” Биће упитани |
| قَالُوا لَبِثْنَا يَوْمًا أَوْ بَعْضَ يَوْمٍ فَاسْأَلِ الْعَادِّينَ (113) „Провели смо, дан или само део дана,“ одговориће, „питај оне који су бројали.“ |
| قَالَ إِن لَّبِثْتُمْ إِلَّا قَلِيلًا ۖ لَّوْ أَنَّكُمْ كُنتُمْ تَعْلَمُونَ (114) “Па да, кратко сте провели”, рећи ће им се, “да сте само знали!” |
| أَفَحَسِبْتُمْ أَنَّمَا خَلَقْنَاكُمْ عَبَثًا وَأَنَّكُمْ إِلَيْنَا لَا تُرْجَعُونَ (115) „Зар сте мислили да смо вас узалуд створили и да Нам се нећете вратити?!“ |
| فَتَعَالَى اللَّهُ الْمَلِكُ الْحَقُّ ۖ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ الْعَرْشِ الْكَرِيمِ (116) И нека је Узвишен Аллах, Истинити Владар, нема другог истинског бога осим Њега, Господара Престола дивног |
| وَمَن يَدْعُ مَعَ اللَّهِ إِلَٰهًا آخَرَ لَا بُرْهَانَ لَهُ بِهِ فَإِنَّمَا حِسَابُهُ عِندَ رَبِّهِ ۚ إِنَّهُ لَا يُفْلِحُ الْكَافِرُونَ (117) А онај који се, поред Аллаха, моли другом богу, без икаквог доказа о томе, пред Господаром својим ће рачун полагати, и неверници се неће никад спасити |
| وَقُل رَّبِّ اغْفِرْ وَارْحَمْ وَأَنتَ خَيْرُ الرَّاحِمِينَ (118) И реци: „Господару мој, опрости и смилуј се, Ти си најмилостивији!“ |