وَالسَّمَاءِ وَالطَّارِقِ (1)
Тако ми неба и звезде која се појављује ноћу |
وَمَا أَدْرَاكَ مَا الطَّارِقُ (2)
А знаш ли ти шта је то ноћни посетилац |
النَّجْمُ الثَّاقِبُ (3)
Продирућа звезда |
إِن كُلُّ نَفْسٍ لَّمَّا عَلَيْهَا حَافِظٌ (4)
Нема човека над којим неко не бди |
فَلْيَنظُرِ الْإِنسَانُ مِمَّ خُلِقَ (5)
Нека човек погледа од чега је створен |
خُلِقَ مِن مَّاءٍ دَافِقٍ (6)
Створен је од течности која избија у млазу |
يَخْرُجُ مِن بَيْنِ الصُّلْبِ وَالتَّرَائِبِ (7)
која између кичме и груди излази |
إِنَّهُ عَلَىٰ رَجْعِهِ لَقَادِرٌ (8)
и Он је, заиста, у стању поновно да га створи |
يَوْمَ تُبْلَى السَّرَائِرُ (9)
На дан када тајне буду откривене |
فَمَا لَهُ مِن قُوَّةٍ وَلَا نَاصِرٍ (10)
када човек ни снаге ни помагача неће да има |
وَالسَّمَاءِ ذَاتِ الرَّجْعِ (11)
И тако ми неба пуног кише која се враћа |
وَالْأَرْضِ ذَاتِ الصَّدْعِ (12)
и Земље пуне распукнућа |
إِنَّهُ لَقَوْلٌ فَصْلٌ (13)
Кур'ан је, заиста, говор који раставља Истину од неистине |
وَمَا هُوَ بِالْهَزْلِ (14)
није никаква лакрдија |
إِنَّهُمْ يَكِيدُونَ كَيْدًا (15)
Они, заиста, праве замке |
وَأَكِيدُ كَيْدًا (16)
па и Ја њима замке правим |
فَمَهِّلِ الْكَافِرِينَ أَمْهِلْهُمْ رُوَيْدًا (17)
зато неверницима дај још времена, остави их још који тренутак |
