| إِنَّا أَرْسَلْنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوْمِهِ أَنْ أَنذِرْ قَوْمَكَ مِن قَبْلِ أَن يَأْتِيَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ (1) Ми смо послали Ноја његовом народу: „Упозоравај свој народ пре него што га стигне болна патња!“ |
| قَالَ يَا قَوْمِ إِنِّي لَكُمْ نَذِيرٌ مُّبِينٌ (2) „О народе мој“, говорио је он, „ја сам вам заиста јасни опомињач |
| أَنِ اعْبُدُوا اللَّهَ وَاتَّقُوهُ وَأَطِيعُونِ (3) Аллаха обожавајте и бојте Га се, а и мени будите послушни |
| يَغْفِرْ لَكُم مِّن ذُنُوبِكُمْ وَيُؤَخِّرْكُمْ إِلَىٰ أَجَلٍ مُّسَمًّى ۚ إِنَّ أَجَلَ اللَّهِ إِذَا جَاءَ لَا يُؤَخَّرُ ۖ لَوْ كُنتُمْ تَعْلَمُونَ (4) Он ће ваше грехе да вам опрости и у животу до Одређеног часа да вас остави, а када дође Аллахов Одређени час, заиста неће, нека знате, да се одгоди.“ |
| قَالَ رَبِّ إِنِّي دَعَوْتُ قَوْمِي لَيْلًا وَنَهَارًا (5) Он рече: „Господару мој, ја сам свој народ и ноћу и дању, заиста, позивао |
| فَلَمْ يَزِدْهُمْ دُعَائِي إِلَّا فِرَارًا (6) али га је позивање моје још више удаљило |
| وَإِنِّي كُلَّمَا دَعَوْتُهُمْ لِتَغْفِرَ لَهُمْ جَعَلُوا أَصَابِعَهُمْ فِي آذَانِهِمْ وَاسْتَغْشَوْا ثِيَابَهُمْ وَأَصَرُّوا وَاسْتَكْبَرُوا اسْتِكْبَارًا (7) И кад год сам их позивао да им опростиш, своје су прсте у уши стављали и својим хаљинама су се покривали - били су упорни и претерано охоли |
| ثُمَّ إِنِّي دَعَوْتُهُمْ جِهَارًا (8) Затим сам их ја отворено позивао |
| ثُمَّ إِنِّي أَعْلَنتُ لَهُمْ وَأَسْرَرْتُ لَهُمْ إِسْرَارًا (9) а онда сам им јавно објављивао и у поверењу им шапутао |
| فَقُلْتُ اسْتَغْفِرُوا رَبَّكُمْ إِنَّهُ كَانَ غَفَّارًا (10) и говорио: 'Тражите од свога Господара опрост. Он, заиста, много прашта |
| يُرْسِلِ السَّمَاءَ عَلَيْكُم مِّدْرَارًا (11) Он ће да вам шаље обилату кишу |
| وَيُمْدِدْكُم بِأَمْوَالٍ وَبَنِينَ وَيَجْعَل لَّكُمْ جَنَّاتٍ وَيَجْعَل لَّكُمْ أَنْهَارًا (12) и много имања и синова да вам подари. И даће вам баште, а и реке ће да вам подари |
| مَّا لَكُمْ لَا تَرْجُونَ لِلَّهِ وَقَارًا (13) Шта вам је, па се Аллахове величине не бојите |
| وَقَدْ خَلَقَكُمْ أَطْوَارًا (14) а Он вас постепено ствара |
| أَلَمْ تَرَوْا كَيْفَ خَلَقَ اللَّهُ سَبْعَ سَمَاوَاتٍ طِبَاقًا (15) Зар не видите како је Бог седам небеса, једно изнад другог, створио |
| وَجَعَلَ الْقَمَرَ فِيهِنَّ نُورًا وَجَعَلَ الشَّمْسَ سِرَاجًا (16) и на њима Месец светлим дао, а Сунце светиљком учинио |
| وَاللَّهُ أَنبَتَكُم مِّنَ الْأَرْضِ نَبَاتًا (17) Аллах вас од земље ствара |
| ثُمَّ يُعِيدُكُمْ فِيهَا وَيُخْرِجُكُمْ إِخْرَاجًا (18) затим вас у њу враћа и из ње ће сигурно да вас изведе |
| وَاللَّهُ جَعَلَ لَكُمُ الْأَرْضَ بِسَاطًا (19) Аллах вам је Земљу учинио равном |
| لِّتَسْلُكُوا مِنْهَا سُبُلًا فِجَاجًا (20) да бисте по њој ходали пространим путевима.'“ |
| قَالَ نُوحٌ رَّبِّ إِنَّهُمْ عَصَوْنِي وَاتَّبَعُوا مَن لَّمْ يَزِدْهُ مَالُهُ وَوَلَدُهُ إِلَّا خَسَارًا (21) Ноје рече: „Господару мој, они ме не слушају и поводе се за онима чија богатства и деца само њихову пропаст увећавају |
| وَمَكَرُوا مَكْرًا كُبَّارًا (22) и сплетке велике спремају |
| وَقَالُوا لَا تَذَرُنَّ آلِهَتَكُمْ وَلَا تَذَرُنَّ وَدًّا وَلَا سُوَاعًا وَلَا يَغُوثَ وَيَعُوقَ وَنَسْرًا (23) И говоре: 'Никако своја божанства не остављајте, и никако, ни Веда, ни Сува'а, а ни Јегуса, ни Јеука, ни Несра не напуштајте |
| وَقَدْ أَضَلُّوا كَثِيرًا ۖ وَلَا تَزِدِ الظَّالِمِينَ إِلَّا ضَلَالًا (24) а већ су многе довели у заблуду, па Ти насилницима само заблуду повећај!“ |
| مِّمَّا خَطِيئَاتِهِمْ أُغْرِقُوا فَأُدْخِلُوا نَارًا فَلَمْ يَجِدُوا لَهُم مِّن دُونِ اللَّهِ أَنصَارًا (25) И они су због својих греха потопљени и у Ватру ће да буду уведени и никога себи, мимо Аллаха, као помагача неће наћи |
| وَقَالَ نُوحٌ رَّبِّ لَا تَذَرْ عَلَى الْأَرْضِ مِنَ الْكَافِرِينَ دَيَّارًا (26) И Ноје рече: „Господару мој, не остави на Земљи ниједног неверника |
| إِنَّكَ إِن تَذَرْهُمْ يُضِلُّوا عِبَادَكَ وَلَا يَلِدُوا إِلَّا فَاجِرًا كَفَّارًا (27) јер ако их оставиш, они ће Твоје слуге у заблуду да заводе и само ће грешника и неверника да рађају |
| رَّبِّ اغْفِرْ لِي وَلِوَالِدَيَّ وَلِمَن دَخَلَ بَيْتِيَ مُؤْمِنًا وَلِلْمُؤْمِنِينَ وَالْمُؤْمِنَاتِ وَلَا تَزِدِ الظَّالِمِينَ إِلَّا تَبَارًا (28) Господару мој, опрости мени, и родитељима мојим, и ономе који као верник у дом мој уђе, и верницима и верницама, а неверницима само пропаст повећај!” |