| هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ (1) Да ли је дошла до тебе вест о Општој невољи |
| وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ خَاشِعَةٌ (2) Нека лица ће тог Дана бити потиштена |
| عَامِلَةٌ نَّاصِبَةٌ (3) преморена, напаћена |
| تَصْلَىٰ نَارًا حَامِيَةً (4) пржена у ужареној ватри |
| تُسْقَىٰ مِنْ عَيْنٍ آنِيَةٍ (5) напајана са узаврелог врела |
| لَّيْسَ لَهُمْ طَعَامٌ إِلَّا مِن ضَرِيعٍ (6) када другог јела осим трња неће да има |
| لَّا يُسْمِنُ وَلَا يُغْنِي مِن جُوعٍ (7) које неће ни да угоји ни глад да утоли |
| وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَّاعِمَةٌ (8) Нека лица тог Дана биће радосна |
| لِّسَعْيِهَا رَاضِيَةٌ (9) својим трудом задовољна |
| فِي جَنَّةٍ عَالِيَةٍ (10) у високоме Рају |
| لَّا تَسْمَعُ فِيهَا لَاغِيَةً (11) у коме неће да слушају празне беседе |
| فِيهَا عَيْنٌ جَارِيَةٌ (12) У њему су извор-воде које теку |
| فِيهَا سُرُرٌ مَّرْفُوعَةٌ (13) у њему су уздигнути дивани |
| وَأَكْوَابٌ مَّوْضُوعَةٌ (14) и постављени пехари |
| وَنَمَارِقُ مَصْفُوفَةٌ (15) и поређани јастуци |
| وَزَرَابِيُّ مَبْثُوثَةٌ (16) и раширени ћилими |
| أَفَلَا يَنظُرُونَ إِلَى الْإِبِلِ كَيْفَ خُلِقَتْ (17) Па, зашто они не гледају камилу како је створена |
| وَإِلَى السَّمَاءِ كَيْفَ رُفِعَتْ (18) и небо како је уздигнуто |
| وَإِلَى الْجِبَالِ كَيْفَ نُصِبَتْ (19) и планине како су постављене |
| وَإِلَى الْأَرْضِ كَيْفَ سُطِحَتْ (20) и Земљу како је прострта |
| فَذَكِّرْ إِنَّمَا أَنتَ مُذَكِّرٌ (21) Ти опомињи, јер ти и јеси само опомињач |
| لَّسْتَ عَلَيْهِم بِمُصَيْطِرٍ (22) ти ниси онај који их присиљава |
| إِلَّا مَن تَوَلَّىٰ وَكَفَرَ (23) А онога који се окрене и не верује |
| فَيُعَذِّبُهُ اللَّهُ الْعَذَابَ الْأَكْبَرَ (24) њега ће Аллах да казни највећом патњом |
| إِنَّ إِلَيْنَا إِيَابَهُمْ (25) Нама ће они, заиста, да се врате |
| ثُمَّ إِنَّ عَلَيْنَا حِسَابَهُم (26) А потом, на Нама је, заиста, да њихов рачун сведемо |