| وَالضُّحَىٰ (1) Тако ми јутра |
| وَاللَّيْلِ إِذَا سَجَىٰ (2) и ноћи кад се утиша |
| مَا وَدَّعَكَ رَبُّكَ وَمَا قَلَىٰ (3) твој Господар није те (Мухаммеде) ни напустио ни омрзнуо |
| وَلَلْآخِرَةُ خَيْرٌ لَّكَ مِنَ الْأُولَىٰ (4) Будући свет је, заиста, бољи за тебе од овог света |
| وَلَسَوْفَ يُعْطِيكَ رَبُّكَ فَتَرْضَىٰ (5) а твој Господар ће ти сигурно подарити, па ћеш задовољан бити |
| أَلَمْ يَجِدْكَ يَتِيمًا فَآوَىٰ (6) Зар ниси био сироче, па ти Он уточиште пружи |
| وَوَجَدَكَ ضَالًّا فَهَدَىٰ (7) и залутао си био, па те је упутио |
| وَوَجَدَكَ عَائِلًا فَأَغْنَىٰ (8) и сиромах си био, па те богатим учинио |
| فَأَمَّا الْيَتِيمَ فَلَا تَقْهَرْ (9) Зато, сироче не уцвили |
| وَأَمَّا السَّائِلَ فَلَا تَنْهَرْ (10) и онога ко тражи не одбиј |
| وَأَمَّا بِنِعْمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثْ (11) и о благодати свога Господара казуј |