| عَمَّ يَتَسَاءَلُونَ (1) О чему они једни друге питају |
| عَنِ النَّبَإِ الْعَظِيمِ (2) О великој Вести |
| الَّذِي هُمْ فِيهِ مُخْتَلِفُونَ (3) о којој се они разилазе |
| كَلَّا سَيَعْلَمُونَ (4) А није тако, сазнаће они сигурно |
| ثُمَّ كَلَّا سَيَعْلَمُونَ (5) И поново - није тако, сазнаће они сигурно |
| أَلَمْ نَجْعَلِ الْأَرْضَ مِهَادًا (6) Зар Земљу колевком нисмо учинили |
| وَالْجِبَالَ أَوْتَادًا (7) и планине као клинове |
| وَخَلَقْنَاكُمْ أَزْوَاجًا (8) и вас створили као парове |
| وَجَعَلْنَا نَوْمَكُمْ سُبَاتًا (9) и ваш сан учинили смирајем |
| وَجَعَلْنَا اللَّيْلَ لِبَاسًا (10) и ноћ учинили прекривачем |
| وَجَعَلْنَا النَّهَارَ مَعَاشًا (11) и дан одредили за привређивање |
| وَبَنَيْنَا فَوْقَكُمْ سَبْعًا شِدَادًا (12) и изнад вас седам чврстих небеса саздали |
| وَجَعَلْنَا سِرَاجًا وَهَّاجًا (13) и поставили пламтећу светиљку |
| وَأَنزَلْنَا مِنَ الْمُعْصِرَاتِ مَاءً ثَجَّاجًا (14) Ми из кишних облака спуштамо воду обилну |
| لِّنُخْرِجَ بِهِ حَبًّا وَنَبَاتًا (15) да њоме изведемо жито и биље |
| وَجَنَّاتٍ أَلْفَافًا (16) и густе баште |
| إِنَّ يَوْمَ الْفَصْلِ كَانَ مِيقَاتًا (17) Дан суда је, заиста, већ одређен |
| يَوْمَ يُنفَخُ فِي الصُّورِ فَتَأْتُونَ أَفْوَاجًا (18) Дан када ће у рог да буде дунуто, па ћете ви, све група по група, да долазите |
| وَفُتِحَتِ السَّمَاءُ فَكَانَتْ أَبْوَابًا (19) и небо ће да буде отворено и много ће капија да има |
| وَسُيِّرَتِ الْجِبَالُ فَكَانَتْ سَرَابًا (20) и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане |
| إِنَّ جَهَنَّمَ كَانَتْ مِرْصَادًا (21) Пакао ће, заиста, да буде заседа |
| لِّلطَّاغِينَ مَآبًا (22) неправедницима место повратка |
| لَّابِثِينَ فِيهَا أَحْقَابًا (23) у коме ће да остану заувек |
| لَّا يَذُوقُونَ فِيهَا بَرْدًا وَلَا شَرَابًا (24) у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе |
| إِلَّا حَمِيمًا وَغَسَّاقًا (25) осим вреле воде и смрдљиве капљевине |
| جَزَاءً وِفَاقًا (26) казне прикладне |
| إِنَّهُمْ كَانُوا لَا يَرْجُونَ حِسَابًا (27) Заиста се они нису надали полагању рачуна |
| وَكَذَّبُوا بِآيَاتِنَا كِذَّابًا (28) и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе |
| وَكُلَّ شَيْءٍ أَحْصَيْنَاهُ كِتَابًا (29) а Ми смо све побројали и записали |
| فَذُوقُوا فَلَن نَّزِيدَكُمْ إِلَّا عَذَابًا (30) „Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“ |
| إِنَّ لِلْمُتَّقِينَ مَفَازًا (31) Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања |
| حَدَائِقَ وَأَعْنَابًا (32) баште и виногради |
| وَكَوَاعِبَ أَتْرَابًا (33) и девојке младе, истих година |
| وَكَأْسًا دِهَاقًا (34) и пехари пуни |
| لَّا يَسْمَعُونَ فِيهَا لَغْوًا وَلَا كِذَّابًا (35) Тамо неће да слушају празне беседе и лажи |
| جَزَاءً مِّن رَّبِّكَ عَطَاءً حِسَابًا (36) то им је награда од твога Господара, довољан дар |
| رَّبِّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا الرَّحْمَٰنِ ۖ لَا يَمْلِكُونَ مِنْهُ خِطَابًا (37) Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити |
| يَوْمَ يَقُومُ الرُّوحُ وَالْمَلَائِكَةُ صَفًّا ۖ لَّا يَتَكَلَّمُونَ إِلَّا مَنْ أَذِنَ لَهُ الرَّحْمَٰنُ وَقَالَ صَوَابًا (38) На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи |
| ذَٰلِكَ الْيَوْمُ الْحَقُّ ۖ فَمَن شَاءَ اتَّخَذَ إِلَىٰ رَبِّهِ مَآبًا (39) То је дан Истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару |
| إِنَّا أَنذَرْنَاكُمْ عَذَابًا قَرِيبًا يَوْمَ يَنظُرُ الْمَرْءُ مَا قَدَّمَتْ يَدَاهُ وَيَقُولُ الْكَافِرُ يَا لَيْتَنِي كُنتُ تُرَابًا (40) Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам постао прашина!“ |