حم (1)
Ха-мим |
تَنزِيلُ الْكِتَابِ مِنَ اللَّهِ الْعَزِيزِ الْعَلِيمِ (2)
Књигу објављује Аллах, Силни и Свезнајући |
غَافِرِ الذَّنبِ وَقَابِلِ التَّوْبِ شَدِيدِ الْعِقَابِ ذِي الطَّوْلِ ۖ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ۖ إِلَيْهِ الْمَصِيرُ (3)
Који опрашта грехе и прима покајање, Који страховито кажњава и обилно награђује. Другог истинског бога осим Њега нема, Њему се све враћа |
مَا يُجَادِلُ فِي آيَاتِ اللَّهِ إِلَّا الَّذِينَ كَفَرُوا فَلَا يَغْرُرْكَ تَقَلُّبُهُمْ فِي الْبِلَادِ (4)
О Аллаховим речима и доказима расправљају само они који не верују, па нека те не обмањује то што они уживају путујући по Земљи |
كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ وَالْأَحْزَابُ مِن بَعْدِهِمْ ۖ وَهَمَّتْ كُلُّ أُمَّةٍ بِرَسُولِهِمْ لِيَأْخُذُوهُ ۖ وَجَادَلُوا بِالْبَاطِلِ لِيُدْحِضُوا بِهِ الْحَقَّ فَأَخَذْتُهُمْ ۖ فَكَيْفَ كَانَ عِقَابِ (5)
И Нојев је народ пре њих порицао, а и после њега они који су се били против посланика уротили. Сваки народ настојао је домоћи се свог посланика и трудио се неистином угушити истину, па сам га Ја кажњавао – а каква је била казна Моја |
وَكَذَٰلِكَ حَقَّتْ كَلِمَتُ رَبِّكَ عَلَى الَّذِينَ كَفَرُوا أَنَّهُمْ أَصْحَابُ النَّارِ (6)
И тако ће реч твога Господара да се испуни да ће они који нису веровали бити становници у Ватри |
الَّذِينَ يَحْمِلُونَ الْعَرْشَ وَمَنْ حَوْلَهُ يُسَبِّحُونَ بِحَمْدِ رَبِّهِمْ وَيُؤْمِنُونَ بِهِ وَيَسْتَغْفِرُونَ لِلَّذِينَ آمَنُوا رَبَّنَا وَسِعْتَ كُلَّ شَيْءٍ رَّحْمَةً وَعِلْمًا فَاغْفِرْ لِلَّذِينَ تَابُوا وَاتَّبَعُوا سَبِيلَكَ وَقِهِمْ عَذَابَ الْجَحِيمِ (7)
Анђели који носе Престо и они који су око њега, славе и хвале свога Господара и верују у Њега, и моле се да буду опроштени греси верницима: „Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем; зато опрости онима који се покају и који следе Твој пут и сачувај их патње у Ватри |
رَبَّنَا وَأَدْخِلْهُمْ جَنَّاتِ عَدْنٍ الَّتِي وَعَدتَّهُمْ وَمَن صَلَحَ مِنْ آبَائِهِمْ وَأَزْوَاجِهِمْ وَذُرِّيَّاتِهِمْ ۚ إِنَّكَ أَنتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ (8)
Господару наш, уведи их у вртове Едена које си им обећао, и оне који су били добри од њихових предака, и њихових жена, и њиховог потомства. Ти си, уистину, Силни и Мудри |
وَقِهِمُ السَّيِّئَاتِ ۚ وَمَن تَقِ السَّيِّئَاتِ يَوْمَئِذٍ فَقَدْ رَحِمْتَهُ ۚ وَذَٰلِكَ هُوَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ (9)
И поштеди их казне због злих дела, јер, кога Ти тога дана поштедиш казне због злих дела - Ти си му се смиловао, а то ће, заиста, да буде велики успех!“ |
إِنَّ الَّذِينَ كَفَرُوا يُنَادَوْنَ لَمَقْتُ اللَّهِ أَكْبَرُ مِن مَّقْتِكُمْ أَنفُسَكُمْ إِذْ تُدْعَوْنَ إِلَى الْإِيمَانِ فَتَكْفُرُونَ (10)
Онима који нису веровали биће речено: „Божји презир према вама кад сте, позивани да верујете, остали неверници - је заиста већи од вашег презира сада према себи.“ |
قَالُوا رَبَّنَا أَمَتَّنَا اثْنَتَيْنِ وَأَحْيَيْتَنَا اثْنَتَيْنِ فَاعْتَرَفْنَا بِذُنُوبِنَا فَهَلْ إِلَىٰ خُرُوجٍ مِّن سَبِيلٍ (11)
„Господару наш“, рећи ће они, „два пута си нас усмртио и два пута си нас оживео; ми признајемо наше грехе, па има ли каквог начина за излазак из Ватре?“ |
ذَٰلِكُم بِأَنَّهُ إِذَا دُعِيَ اللَّهُ وَحْدَهُ كَفَرْتُمْ ۖ وَإِن يُشْرَكْ بِهِ تُؤْمِنُوا ۚ فَالْحُكْمُ لِلَّهِ الْعَلِيِّ الْكَبِيرِ (12)
„То вам је зато што нисте веровали кад се позивало Једином Аллаху, а веровали сте ако би Му неко други био придружен у обожавању! Пресуда припада једино Аллаху, Узвишеном и Великом.“ |
هُوَ الَّذِي يُرِيكُمْ آيَاتِهِ وَيُنَزِّلُ لَكُم مِّنَ السَّمَاءِ رِزْقًا ۚ وَمَا يَتَذَكَّرُ إِلَّا مَن يُنِيبُ (13)
Он вам показује Своје знакове и спушта вам опскрбу са неба, а поуку ће да прихвати само онај који се Њему обраћа |
فَادْعُوا اللَّهَ مُخْلِصِينَ لَهُ الدِّينَ وَلَوْ كَرِهَ الْكَافِرُونَ (14)
Обожавајте зато једино Аллаха, искрено Му исповедајући веру - па макар то неверницима било мрско |
رَفِيعُ الدَّرَجَاتِ ذُو الْعَرْشِ يُلْقِي الرُّوحَ مِنْ أَمْرِهِ عَلَىٰ مَن يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ لِيُنذِرَ يَوْمَ التَّلَاقِ (15)
Он је власник високих степена, Господар Престоља Који шаље Објаву, речи Своје – коме хоће међу Својим слугама, да упозори на Дан међусобног сусрета |
يَوْمَ هُم بَارِزُونَ ۖ لَا يَخْفَىٰ عَلَى اللَّهِ مِنْهُمْ شَيْءٌ ۚ لِّمَنِ الْمُلْكُ الْيَوْمَ ۖ لِلَّهِ الْوَاحِدِ الْقَهَّارِ (16)
на Дан када ће они да се појаве, када Аллаху неће да буде о њима ништа скривено. “Ко ће имати једину власт тог Дана? Бог, Једини и Свемоћни!” |
الْيَوْمَ تُجْزَىٰ كُلُّ نَفْسٍ بِمَا كَسَبَتْ ۚ لَا ظُلْمَ الْيَوْمَ ۚ إِنَّ اللَّهَ سَرِيعُ الْحِسَابِ (17)
Сваки ће човек тог Дана да буде кажњен или награђен према заслузи; тог Дана неће да буде неправде! Аллах ће, заиста, брзо свести рачуне |
وَأَنذِرْهُمْ يَوْمَ الْآزِفَةِ إِذِ الْقُلُوبُ لَدَى الْحَنَاجِرِ كَاظِمِينَ ۚ مَا لِلظَّالِمِينَ مِنْ حَمِيمٍ وَلَا شَفِيعٍ يُطَاعُ (18)
И упозори их на Блиски дан, када ће срца до гркљана да допру и попрече се, када неверници неће имати ни блиског пријатеља ни посредника чији заговор би био услишан |
يَعْلَمُ خَائِنَةَ الْأَعْيُنِ وَمَا تُخْفِي الصُّدُورُ (19)
Он зна погледе који криомице у оно што је забрањено гледају, а и оно што груди крију |
وَاللَّهُ يَقْضِي بِالْحَقِّ ۖ وَالَّذِينَ يَدْعُونَ مِن دُونِهِ لَا يَقْضُونَ بِشَيْءٍ ۗ إِنَّ اللَّهَ هُوَ السَّمِيعُ الْبَصِيرُ (20)
Аллах ће по правди да пресуди, а они које поред Њега моле - неће ни по чему да суде. Аллах, заиста, све чује и све види |
۞ أَوَلَمْ يَسِيرُوا فِي الْأَرْضِ فَيَنظُرُوا كَيْفَ كَانَ عَاقِبَةُ الَّذِينَ كَانُوا مِن قَبْلِهِمْ ۚ كَانُوا هُمْ أَشَدَّ مِنْهُمْ قُوَّةً وَآثَارًا فِي الْأَرْضِ فَأَخَذَهُمُ اللَّهُ بِذُنُوبِهِمْ وَمَا كَانَ لَهُم مِّنَ اللَّهِ مِن وَاقٍ (21)
Зашто они не путују по Земљи, па да виде какав је био крај оних пре њих? Били су од њих моћнији и више су трагова на Земљи оставили, али их је Аллах, због њихових греха, казнио и није имао ко да их од Аллахове казне заштити |
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ كَانَت تَّأْتِيهِمْ رُسُلُهُم بِالْبَيِّنَاتِ فَكَفَرُوا فَأَخَذَهُمُ اللَّهُ ۚ إِنَّهُ قَوِيٌّ شَدِيدُ الْعِقَابِ (22)
Аллах их је казнио зато што су порицали јасне доказе које су им доносили њихови посланици; Он је, заиста, Моћни, Он жестоко кажњава |
وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا مُوسَىٰ بِآيَاتِنَا وَسُلْطَانٍ مُّبِينٍ (23)
Ми смо послали Мојсија са Нашим речима и јасним доказом |
إِلَىٰ فِرْعَوْنَ وَهَامَانَ وَقَارُونَ فَقَالُوا سَاحِرٌ كَذَّابٌ (24)
фараону и Хаману и Каруну, али су они рекли: „Чаробњак и лажов!“ |
فَلَمَّا جَاءَهُم بِالْحَقِّ مِنْ عِندِنَا قَالُوا اقْتُلُوا أَبْنَاءَ الَّذِينَ آمَنُوا مَعَهُ وَاسْتَحْيُوا نِسَاءَهُمْ ۚ وَمَا كَيْدُ الْكَافِرِينَ إِلَّا فِي ضَلَالٍ (25)
А кад им је он донео истину од Нас, рекли су: “Убијајте мушку децу оних који верују у оно што он говори, а остављајте у животу њихову женску децу!” Али, лукавства неверника увек су узалудна |
وَقَالَ فِرْعَوْنُ ذَرُونِي أَقْتُلْ مُوسَىٰ وَلْيَدْعُ رَبَّهُ ۖ إِنِّي أَخَافُ أَن يُبَدِّلَ دِينَكُمْ أَوْ أَن يُظْهِرَ فِي الْأَرْضِ الْفَسَادَ (26)
„Пустите ви мени“, рече фараон, „да убијем Мојсија, а он нека моли помоћ од свога Господара, јер бојим се да вам он веру вашу не измени или да у земљи неред не изазове.“ |
وَقَالَ مُوسَىٰ إِنِّي عُذْتُ بِرَبِّي وَرَبِّكُم مِّن كُلِّ مُتَكَبِّرٍ لَّا يُؤْمِنُ بِيَوْمِ الْحِسَابِ (27)
Мојсије рече: „Молим свога Господара и вашег Господара да ме заштити од сваког охолог који не верује у Дан у коме ће да се полаже рачун!“ |
وَقَالَ رَجُلٌ مُّؤْمِنٌ مِّنْ آلِ فِرْعَوْنَ يَكْتُمُ إِيمَانَهُ أَتَقْتُلُونَ رَجُلًا أَن يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ وَقَدْ جَاءَكُم بِالْبَيِّنَاتِ مِن رَّبِّكُمْ ۖ وَإِن يَكُ كَاذِبًا فَعَلَيْهِ كَذِبُهُ ۖ وَإِن يَكُ صَادِقًا يُصِبْكُم بَعْضُ الَّذِي يَعِدُكُمْ ۖ إِنَّ اللَّهَ لَا يَهْدِي مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ كَذَّابٌ (28)
А један човек, верник, из фараонове породице, који је крио своје веровање, рече: „Зар да убијете човека зато што говори: 'Мој Господар је Аллах!' А донео вам је јасне доказе од вашег Господара? Ако је лажов, његова лаж ће њему да науди, а ако говори истину, онда ће да вас стигне бар нешто од онога што вам се прети; заиста Аллах неће да упути на Прави пут онога који у злу претерује и који много лаже |
يَا قَوْمِ لَكُمُ الْمُلْكُ الْيَوْمَ ظَاهِرِينَ فِي الْأَرْضِ فَمَن يَنصُرُنَا مِن بَأْسِ اللَّهِ إِن جَاءَنَا ۚ قَالَ فِرْعَوْنُ مَا أُرِيكُمْ إِلَّا مَا أَرَىٰ وَمَا أَهْدِيكُمْ إِلَّا سَبِيلَ الرَّشَادِ (29)
О мој народе, данас вама припада власт и надмоћни сте у земљи, па ко ће да нас одбрани од Аллахове казне ако нас она стигне?“ А фараон рече: „Саветујем вам само оно што мислим, а само ћу ја да вас на Прави пут упутим.“ |
وَقَالَ الَّذِي آمَنَ يَا قَوْمِ إِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُم مِّثْلَ يَوْمِ الْأَحْزَابِ (30)
А онда онај верник рече: “О народе мој, бојим се да и вас не стигне оно што је стигло народе који су се против посланика били уротили |
مِثْلَ دَأْبِ قَوْمِ نُوحٍ وَعَادٍ وَثَمُودَ وَالَّذِينَ مِن بَعْدِهِمْ ۚ وَمَا اللَّهُ يُرِيدُ ظُلْمًا لِّلْعِبَادِ (31)
као што је то било са Нојевим народом, и Адом и Семудом, и онима после њих. А Аллах није неправедан према Својим слугама |
وَيَا قَوْمِ إِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُمْ يَوْمَ التَّنَادِ (32)
О мој народе, плашим се шта ће да буде са вама на Дан када једни друге будете дозивали |
يَوْمَ تُوَلُّونَ مُدْبِرِينَ مَا لَكُم مِّنَ اللَّهِ مِنْ عَاصِمٍ ۗ وَمَن يُضْلِلِ اللَّهُ فَمَا لَهُ مِنْ هَادٍ (33)
на Дан кад будете узмичући бежали, кад вас од Аллаха неће моћи нико одбранити. А оног кога Аллах у заблуди остави, тога неће нико упутити |
وَلَقَدْ جَاءَكُمْ يُوسُفُ مِن قَبْلُ بِالْبَيِّنَاتِ فَمَا زِلْتُمْ فِي شَكٍّ مِّمَّا جَاءَكُم بِهِ ۖ حَتَّىٰ إِذَا هَلَكَ قُلْتُمْ لَن يَبْعَثَ اللَّهُ مِن بَعْدِهِ رَسُولًا ۚ كَذَٰلِكَ يُضِلُّ اللَّهُ مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ مُّرْتَابٌ (34)
Јосиф вам је, још давно, донео јасне доказе, али ви сте стално сумњали у оно шта вам је донео. А кад је он умро, рекли сте: „Аллах више неће после њега да пошаље посланика!“ Ето, тако Аллах оставља у заблуди сваког ко у злу претерује и сумња |
الَّذِينَ يُجَادِلُونَ فِي آيَاتِ اللَّهِ بِغَيْرِ سُلْطَانٍ أَتَاهُمْ ۖ كَبُرَ مَقْتًا عِندَ اللَّهِ وَعِندَ الَّذِينَ آمَنُوا ۚ كَذَٰلِكَ يَطْبَعُ اللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ قَلْبِ مُتَكَبِّرٍ جَبَّارٍ (35)
они који о Аллаховим речима и знаковима расправљају, иако им никакав доказ није дошао. То презиру Аллах и они који верују. Тако Аллах печати срце сваког охолог силника |
وَقَالَ فِرْعَوْنُ يَا هَامَانُ ابْنِ لِي صَرْحًا لَّعَلِّي أَبْلُغُ الْأَسْبَابَ (36)
„О Хамане“, рече фараон, „сагради ми торањ не бих ли стигао до стаза |
أَسْبَابَ السَّمَاوَاتِ فَأَطَّلِعَ إِلَىٰ إِلَٰهِ مُوسَىٰ وَإِنِّي لَأَظُنُّهُ كَاذِبًا ۚ وَكَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِفِرْعَوْنَ سُوءُ عَمَلِهِ وَصُدَّ عَنِ السَّبِيلِ ۚ وَمَا كَيْدُ فِرْعَوْنَ إِلَّا فِي تَبَابٍ (37)
небеских стаза, не бих ли се попео до Мојсијевог Бога, а ја сматрам да је он, заиста, лажов.“ И ето тако су фараону његова ружна дела улепшана, и он је био одвраћен од Правог пута, а лукавство се фараоново завршило на његову штету |
وَقَالَ الَّذِي آمَنَ يَا قَوْمِ اتَّبِعُونِ أَهْدِكُمْ سَبِيلَ الرَّشَادِ (38)
А онај који је веровао рече: „О мој народе, мене следите, ја ћу на Прави пут да вам укажем |
يَا قَوْمِ إِنَّمَا هَٰذِهِ الْحَيَاةُ الدُّنْيَا مَتَاعٌ وَإِنَّ الْآخِرَةَ هِيَ دَارُ الْقَرَارِ (39)
О народе мој, живот на овом свету само је пролазно уживање, а онај је свет, заиста, Кућа вечна |
مَنْ عَمِلَ سَيِّئَةً فَلَا يُجْزَىٰ إِلَّا مِثْلَهَا ۖ وَمَنْ عَمِلَ صَالِحًا مِّن ذَكَرٍ أَوْ أُنثَىٰ وَهُوَ مُؤْمِنٌ فَأُولَٰئِكَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ يُرْزَقُونَ فِيهَا بِغَيْرِ حِسَابٍ (40)
Ко год учини зло, само ће због њега да буде кажњен, а ко год учини добро - био мушкарац или жена, а верник је - тај ће да уђе у Рај; у њему ће имати у обиљу свега, без рачуна |
۞ وَيَا قَوْمِ مَا لِي أَدْعُوكُمْ إِلَى النَّجَاةِ وَتَدْعُونَنِي إِلَى النَّارِ (41)
О народе мој! Шта је ово? Ја вас позивам у спас, а ви мене позивате у Ватру |
تَدْعُونَنِي لِأَكْفُرَ بِاللَّهِ وَأُشْرِكَ بِهِ مَا لَيْسَ لِي بِهِ عِلْمٌ وَأَنَا أَدْعُوكُمْ إِلَى الْعَزِيزِ الْغَفَّارِ (42)
Позивате ме да не верујем у Аллаха и да поред Њега обожавам оно о чему немам знања, а ја вас позивам Силноме, Оном који опрашта |
لَا جَرَمَ أَنَّمَا تَدْعُونَنِي إِلَيْهِ لَيْسَ لَهُ دَعْوَةٌ فِي الدُّنْيَا وَلَا فِي الْآخِرَةِ وَأَنَّ مَرَدَّنَا إِلَى اللَّهِ وَأَنَّ الْمُسْرِفِينَ هُمْ أَصْحَابُ النَّارِ (43)
Нема нимало сумње у то да се они којима ме позивате неће ником ни на овом ни на оном свету одазвати и да ћемо се Богу вратити и да ће незнанобошци становници у Огњу бити |
فَسَتَذْكُرُونَ مَا أَقُولُ لَكُمْ ۚ وَأُفَوِّضُ أَمْرِي إِلَى اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ بَصِيرٌ بِالْعِبَادِ (44)
И сетићете се овог што вам кажем! А ја Аллаху препуштам свој случај; Аллах, уистину, добро види Своје слуге.“ |
فَوَقَاهُ اللَّهُ سَيِّئَاتِ مَا مَكَرُوا ۖ وَحَاقَ بِآلِ فِرْعَوْنَ سُوءُ الْعَذَابِ (45)
И Аллах га је сачувао од зала оног што су сплеткарили, а фараонове присталице зла патња задеси |
النَّارُ يُعْرَضُونَ عَلَيْهَا غُدُوًّا وَعَشِيًّا ۖ وَيَوْمَ تَقُومُ السَّاعَةُ أَدْخِلُوا آلَ فِرْعَوْنَ أَشَدَّ الْعَذَابِ (46)
Они ће се ујутру и навече у ватри пржити. А кад наступи Час: “Уведите фараонове људе у патњу најтежу!” |
وَإِذْ يَتَحَاجُّونَ فِي النَّارِ فَيَقُولُ الضُّعَفَاءُ لِلَّذِينَ اسْتَكْبَرُوا إِنَّا كُنَّا لَكُمْ تَبَعًا فَهَلْ أَنتُم مُّغْنُونَ عَنَّا نَصِيبًا مِّنَ النَّارِ (47)
И када се у Ватри буду препирали, а они који су били потлачени кажу својим главешинама: „Ми смо били ваши следбеници, можете ли да нас макар мало ослободите Ватре?“ |
قَالَ الَّذِينَ اسْتَكْبَرُوا إِنَّا كُلٌّ فِيهَا إِنَّ اللَّهَ قَدْ حَكَمَ بَيْنَ الْعِبَادِ (48)
Онда ће главешине да кажу: „Заиста смо сви у њој! Аллах је већ пресудио Својим слугама.“ |
وَقَالَ الَّذِينَ فِي النَّارِ لِخَزَنَةِ جَهَنَّمَ ادْعُوا رَبَّكُمْ يُخَفِّفْ عَنَّا يَوْمًا مِّنَ الْعَذَابِ (49)
И они који ће да буду у Ватри говориће чуварима Пакла: „Замолите свога Господара да нам бар један дан ублажи патњу!“ |
قَالُوا أَوَلَمْ تَكُ تَأْتِيكُمْ رُسُلُكُم بِالْبَيِّنَاتِ ۖ قَالُوا بَلَىٰ ۚ قَالُوا فَادْعُوا ۗ وَمَا دُعَاءُ الْكَافِرِينَ إِلَّا فِي ضَلَالٍ (50)
„А зар вам ваши посланици нису доносили јасне доказе?“ Упитаће они. „Јесу!“ Одговориће. „Молите онда ви!“ Рећи ће они. Али ће молба неверника узалудна да буде |
إِنَّا لَنَنصُرُ رُسُلَنَا وَالَّذِينَ آمَنُوا فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَيَوْمَ يَقُومُ الْأَشْهَادُ (51)
Ми ћемо, заиста, да помогнемо Наше посланике и оне који верују на овом свету, а и на Дан кад устану сведоци |
يَوْمَ لَا يَنفَعُ الظَّالِمِينَ مَعْذِرَتُهُمْ ۖ وَلَهُمُ اللَّعْنَةُ وَلَهُمْ سُوءُ الدَّارِ (52)
на Дан кад неверницима њихово правдање неће да буде од користи; њих чека проклетство и најгоре пребивалиште |
وَلَقَدْ آتَيْنَا مُوسَى الْهُدَىٰ وَأَوْرَثْنَا بَنِي إِسْرَائِيلَ الْكِتَابَ (53)
Ми смо Мојсију дали упуту и Израиљевим синовима смо оставили Књигу у наследство |
هُدًى وَذِكْرَىٰ لِأُولِي الْأَلْبَابِ (54)
да буде упутство и опомена онима који буду имали памети |
فَاصْبِرْ إِنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ وَاسْتَغْفِرْ لِذَنبِكَ وَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ بِالْعَشِيِّ وَالْإِبْكَارِ (55)
Па ти буди стрпљив - Аллахово обећање је истина - и моли да ти буду опроштени греси, и свога Господара слави и хвали увече и ујутру |
إِنَّ الَّذِينَ يُجَادِلُونَ فِي آيَاتِ اللَّهِ بِغَيْرِ سُلْطَانٍ أَتَاهُمْ ۙ إِن فِي صُدُورِهِمْ إِلَّا كِبْرٌ مَّا هُم بِبَالِغِيهِ ۚ فَاسْتَعِذْ بِاللَّهِ ۖ إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْبَصِيرُ (56)
Заиста они који о Аллаховим доказима и речима расправљају, иако им никакав доказ није дошао, у њиховим срцима је само охолост која неће да их доведе до жељеног циља, па ти моли од Аллаха заштиту. Он, уистину, све чује и све види |
لَخَلْقُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ أَكْبَرُ مِنْ خَلْقِ النَّاسِ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يَعْلَمُونَ (57)
Стварање небеса и Земље сигурно је веће него стварање људског рода, али већина људи не зна |
وَمَا يَسْتَوِي الْأَعْمَىٰ وَالْبَصِيرُ وَالَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَلَا الْمُسِيءُ ۚ قَلِيلًا مَّا تَتَذَكَّرُونَ (58)
Нису једнаки слепац и онај који види, нису једнаки верници који добра дела чине и злочинитељи. Како мало вас поуку прима |
إِنَّ السَّاعَةَ لَآتِيَةٌ لَّا رَيْبَ فِيهَا وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يُؤْمِنُونَ (59)
Доћи ће Судњи час, у то нема сумње, али већина људи не верује |
وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ ۚ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ (60)
Ваш Господар каже: „Помолите Ми се, и ја ћу вам се одазвати! Заиста, они који из охолости неће да Ме обожавају - ући ће, сигурно, понижени у Пакао.“ |
اللَّهُ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ اللَّيْلَ لِتَسْكُنُوا فِيهِ وَالنَّهَارَ مُبْصِرًا ۚ إِنَّ اللَّهَ لَذُو فَضْلٍ عَلَى النَّاسِ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يَشْكُرُونَ (61)
Аллах вам је дао ноћ да се у њој одмарате, а дан да видите. Аллах је неизмерно дарежљив према људима, али већина људи не захваљује |
ذَٰلِكُمُ اللَّهُ رَبُّكُمْ خَالِقُ كُلِّ شَيْءٍ لَّا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ۖ فَأَنَّىٰ تُؤْفَكُونَ (62)
То вам је, ето, Аллах, ваш Господар, Створитељ свега, другог истинског бога осим Њега нема, па куда се онда одмећете |
كَذَٰلِكَ يُؤْفَكُ الَّذِينَ كَانُوا بِآيَاتِ اللَّهِ يَجْحَدُونَ (63)
Тако су се одметали и они који су Аллахове речи и доказе порицали |
اللَّهُ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ الْأَرْضَ قَرَارًا وَالسَّمَاءَ بِنَاءً وَصَوَّرَكُمْ فَأَحْسَنَ صُوَرَكُمْ وَرَزَقَكُم مِّنَ الطَّيِّبَاتِ ۚ ذَٰلِكُمُ اللَّهُ رَبُّكُمْ ۖ فَتَبَارَكَ اللَّهُ رَبُّ الْعَالَمِينَ (64)
Бог вам је учинио Земљу пребивалиштем, а небо здањем, и Он вам обличје даје и ликове ваше чини лепим, и јелима вас опскрбљује укусним. То је Аллах, ваш Господар, и нека је Узвишен Аллах, Господар светова |
هُوَ الْحَيُّ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ فَادْعُوهُ مُخْلِصِينَ لَهُ الدِّينَ ۗ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ (65)
Он је Живи, нема истинског бога осим Њега, па, молите Га, исповедајући Му искрено веру. Свака хвала припада Аллаху, Господару светова |
۞ قُلْ إِنِّي نُهِيتُ أَنْ أَعْبُدَ الَّذِينَ تَدْعُونَ مِن دُونِ اللَّهِ لَمَّا جَاءَنِيَ الْبَيِّنَاتُ مِن رَّبِّي وَأُمِرْتُ أَنْ أُسْلِمَ لِرَبِّ الْعَالَمِينَ (66)
Реци: „Мени је забрањено да обожавам оне које ви мимо Аллаха молите, након што су ми дошли јасни докази од мога Господара, и наређено ми је да се предам Господару светова.“ |
هُوَ الَّذِي خَلَقَكُم مِّن تُرَابٍ ثُمَّ مِن نُّطْفَةٍ ثُمَّ مِنْ عَلَقَةٍ ثُمَّ يُخْرِجُكُمْ طِفْلًا ثُمَّ لِتَبْلُغُوا أَشُدَّكُمْ ثُمَّ لِتَكُونُوا شُيُوخًا ۚ وَمِنكُم مَّن يُتَوَفَّىٰ مِن قَبْلُ ۖ وَلِتَبْلُغُوا أَجَلًا مُّسَمًّى وَلَعَلَّكُمْ تَعْقِلُونَ (67)
Он вас ствара од земље, затим од капи семена, затим од угрушка, затим чини да се као дојенчад рађате, и да до мужевног доба стигнете, и да старци постанете – а неки од вас умиру пре – и да до одређеног рока поживите како бисте могли схватити |
هُوَ الَّذِي يُحْيِي وَيُمِيتُ ۖ فَإِذَا قَضَىٰ أَمْرًا فَإِنَّمَا يَقُولُ لَهُ كُن فَيَكُونُ (68)
И Он даје живот и смрт! А кад нешто одлучи, само каже: „Буди“, и оно буде |
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ يُجَادِلُونَ فِي آيَاتِ اللَّهِ أَنَّىٰ يُصْرَفُونَ (69)
Зар не видиш оне који расправљају о Аллаховим речима и знацима; куда се они окрећу |
الَّذِينَ كَذَّبُوا بِالْكِتَابِ وَبِمَا أَرْسَلْنَا بِهِ رُسُلَنَا ۖ فَسَوْفَ يَعْلَمُونَ (70)
То су они који поричу Књигу и оно што смо слали по посланицима?! А сазнаће они |
إِذِ الْأَغْلَالُ فِي أَعْنَاقِهِمْ وَالسَّلَاسِلُ يُسْحَبُونَ (71)
Кад са оковима о врату и ланцима буду вучени |
فِي الْحَمِيمِ ثُمَّ فِي النَّارِ يُسْجَرُونَ (72)
по кључалој води, а затим пржени у Ватри |
ثُمَّ قِيلَ لَهُمْ أَيْنَ مَا كُنتُمْ تُشْرِكُونَ (73)
Затим ће да буду упитани: „Где су они које сте обожавали |
مِن دُونِ اللَّهِ ۖ قَالُوا ضَلُّوا عَنَّا بَل لَّمْ نَكُن نَّدْعُو مِن قَبْلُ شَيْئًا ۚ كَذَٰلِكَ يُضِلُّ اللَّهُ الْكَافِرِينَ (74)
мимо Аллаха?“ „Изгубили су се од нас“, одговориће, „ми се пре, у ствари, нисмо никоме ни молили.“ Ето, тако Аллах оставља у заблуди невернике |
ذَٰلِكُم بِمَا كُنتُمْ تَفْرَحُونَ فِي الْأَرْضِ بِغَيْرِ الْحَقِّ وَبِمَا كُنتُمْ تَمْرَحُونَ (75)
„То вам је зато што сте се без икаквог основа на Земљи радовали и што сте били дрски |
ادْخُلُوا أَبْوَابَ جَهَنَّمَ خَالِدِينَ فِيهَا ۖ فَبِئْسَ مَثْوَى الْمُتَكَبِّرِينَ (76)
Улазите кроз капије Пакла, у њему ћете вечно да останете - а ружно је пребивалиште охолих!“ |
فَاصْبِرْ إِنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ ۚ فَإِمَّا نُرِيَنَّكَ بَعْضَ الَّذِي نَعِدُهُمْ أَوْ نَتَوَفَّيَنَّكَ فَإِلَيْنَا يُرْجَعُونَ (77)
Зато се стрпи! Заиста је Аллахова претња истина! Било да ти покажемо део онога што им Ми претимо, било да ти пре живот одузмемо - Нама ће они да се врате |
وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا رُسُلًا مِّن قَبْلِكَ مِنْهُم مَّن قَصَصْنَا عَلَيْكَ وَمِنْهُم مَّن لَّمْ نَقْصُصْ عَلَيْكَ ۗ وَمَا كَانَ لِرَسُولٍ أَن يَأْتِيَ بِآيَةٍ إِلَّا بِإِذْنِ اللَّهِ ۚ فَإِذَا جَاءَ أَمْرُ اللَّهِ قُضِيَ بِالْحَقِّ وَخَسِرَ هُنَالِكَ الْمُبْطِلُونَ (78)
И пре тебе смо посланике слали, о некима од њих смо ти казивали, а о некима ти нисмо казивали. И ниједан посланик није могао учинити никакво чудо без Аллахове воље. А када се Аллахова одредба испуни, биће пресуђено по правди и заблудели ће тада да буду губитници |
اللَّهُ الَّذِي جَعَلَ لَكُمُ الْأَنْعَامَ لِتَرْكَبُوا مِنْهَا وَمِنْهَا تَأْكُلُونَ (79)
Аллах је за вас створио животиње, да на некима јашете а неке једете |
وَلَكُمْ فِيهَا مَنَافِعُ وَلِتَبْلُغُوا عَلَيْهَا حَاجَةً فِي صُدُورِكُمْ وَعَلَيْهَا وَعَلَى الْفُلْكِ تُحْمَلُونَ (80)
Ви од њих користи имате и ви на њима за вас важне потребе остварујете – и на њима и на лађама ви се превозите |
وَيُرِيكُمْ آيَاتِهِ فَأَيَّ آيَاتِ اللَّهِ تُنكِرُونَ (81)
Он вам показује доказе моћи Своје, па које од Божјих доказа не признајете |
أَفَلَمْ يَسِيرُوا فِي الْأَرْضِ فَيَنظُرُوا كَيْفَ كَانَ عَاقِبَةُ الَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ ۚ كَانُوا أَكْثَرَ مِنْهُمْ وَأَشَدَّ قُوَّةً وَآثَارًا فِي الْأَرْضِ فَمَا أَغْنَىٰ عَنْهُم مَّا كَانُوا يَكْسِبُونَ (82)
Зашто они не путују по свету, па да виде како су завршили они пре њих? Они су били од њих бројнији и јачи и више су трагова на Земљи оставили, и ништа им није користило оно што су стекли |
فَلَمَّا جَاءَتْهُمْ رُسُلُهُم بِالْبَيِّنَاتِ فَرِحُوا بِمَا عِندَهُم مِّنَ الْعِلْمِ وَحَاقَ بِهِم مَّا كَانُوا بِهِ يَسْتَهْزِئُونَ (83)
Када су им њихови посланици доносили јасне доказе, они су се дичили знањем које су имали, и снашло их је оно чему су се стално ругали |
فَلَمَّا رَأَوْا بَأْسَنَا قَالُوا آمَنَّا بِاللَّهِ وَحْدَهُ وَكَفَرْنَا بِمَا كُنَّا بِهِ مُشْرِكِينَ (84)
А кад би доживели Нашу казну, онда би говорили: „Ми верујемо у Аллаха, у Њега јединог, а одричемо се оних које смо Му у обожавању придруживали!“ |
فَلَمْ يَكُ يَنفَعُهُمْ إِيمَانُهُمْ لَمَّا رَأَوْا بَأْسَنَا ۖ سُنَّتَ اللَّهِ الَّتِي قَدْ خَلَتْ فِي عِبَادِهِ ۖ وَخَسِرَ هُنَالِكَ الْكَافِرُونَ (85)
Али им веровање њихово, кад би казну Нашу доживели, не би нимало било од користи, према Божјем закону који је вредео за све слуге Његове које су биле и нестале – и тад би неверници страдали |
