يَسْأَلُونَكَ عَنِ الْأَنفَالِ ۖ قُلِ الْأَنفَالُ لِلَّهِ وَالرَّسُولِ ۖ فَاتَّقُوا اللَّهَ وَأَصْلِحُوا ذَاتَ بَيْنِكُمْ ۖ وَأَطِيعُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ إِن كُنتُم مُّؤْمِنِينَ (1)
Питају те о плену. Реци: „Плен припада Аллаху и Посланику.“ Зато се бојте Аллаха и изгладите међусобне размирице, и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, ако сте прави верници |
إِنَّمَا الْمُؤْمِنُونَ الَّذِينَ إِذَا ذُكِرَ اللَّهُ وَجِلَتْ قُلُوبُهُمْ وَإِذَا تُلِيَتْ عَلَيْهِمْ آيَاتُهُ زَادَتْهُمْ إِيمَانًا وَعَلَىٰ رَبِّهِمْ يَتَوَكَّلُونَ (2)
Прави су верници само они чија се срца страхом испуне кад се Аллах спомене, а кад им се речи Његове казују, веровање им повећају и ослањају се само на свога Господара |
الَّذِينَ يُقِيمُونَ الصَّلَاةَ وَمِمَّا رَزَقْنَاهُمْ يُنفِقُونَ (3)
Они који обављају молитву и удељују део од онога што им Ми дајемо |
أُولَٰئِكَ هُمُ الْمُؤْمِنُونَ حَقًّا ۚ لَّهُمْ دَرَجَاتٌ عِندَ رَبِّهِمْ وَمَغْفِرَةٌ وَرِزْقٌ كَرِيمٌ (4)
Они су, заиста, прави верници - њих код њиховог Господара чекају почасти, и опрост, и дивна опскрба |
كَمَا أَخْرَجَكَ رَبُّكَ مِن بَيْتِكَ بِالْحَقِّ وَإِنَّ فَرِيقًا مِّنَ الْمُؤْمِنِينَ لَكَارِهُونَ (5)
Тако је било и онда када те је Господар твој са правом извео из твога дома, а то једној групи верника није никако било по вољи |
يُجَادِلُونَكَ فِي الْحَقِّ بَعْدَمَا تَبَيَّنَ كَأَنَّمَا يُسَاقُونَ إِلَى الْمَوْتِ وَهُمْ يَنظُرُونَ (6)
Расправљали су са тобом о борби, након што је било очигледно да ће да победе, као да наочиглед своју смрт гоне |
وَإِذْ يَعِدُكُمُ اللَّهُ إِحْدَى الطَّائِفَتَيْنِ أَنَّهَا لَكُمْ وَتَوَدُّونَ أَنَّ غَيْرَ ذَاتِ الشَّوْكَةِ تَكُونُ لَكُمْ وَيُرِيدُ اللَّهُ أَن يُحِقَّ الْحَقَّ بِكَلِمَاتِهِ وَيَقْطَعَ دَابِرَ الْكَافِرِينَ (7)
И кад вам је Аллах обећао да ће да буде ваша једна од две скупине, а ви сте више волели да то буде она која није била наоружана. Аллах је хтео Својим речима да утврди Истину и да порази невернике до последњег |
لِيُحِقَّ الْحَقَّ وَيُبْطِلَ الْبَاطِلَ وَلَوْ كَرِهَ الْمُجْرِمُونَ (8)
Да Истину утврди и неистину уништи, макар то злочинцима не било по вољи |
إِذْ تَسْتَغِيثُونَ رَبَّكُمْ فَاسْتَجَابَ لَكُمْ أَنِّي مُمِدُّكُم بِأَلْفٍ مِّنَ الْمَلَائِكَةِ مُرْدِفِينَ (9)
И када сте од свога Господара затражили спас, Он вам се одазвао: „Послаћу вам у помоћ хиљаду анђела који ће једни за другим да долазе.“ |
وَمَا جَعَلَهُ اللَّهُ إِلَّا بُشْرَىٰ وَلِتَطْمَئِنَّ بِهِ قُلُوبُكُمْ ۚ وَمَا النَّصْرُ إِلَّا مِنْ عِندِ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ عَزِيزٌ حَكِيمٌ (10)
Аллах је то учинио да би вас обрадовао и да би се тиме ваша срца умирила; а победа је само од Аллаха јер Аллах је заиста силан и мудар |
إِذْ يُغَشِّيكُمُ النُّعَاسَ أَمَنَةً مِّنْهُ وَيُنَزِّلُ عَلَيْكُم مِّنَ السَّمَاءِ مَاءً لِّيُطَهِّرَكُم بِهِ وَيُذْهِبَ عَنكُمْ رِجْزَ الشَّيْطَانِ وَلِيَرْبِطَ عَلَىٰ قُلُوبِكُمْ وَيُثَبِّتَ بِهِ الْأَقْدَامَ (11)
Кад је Он учинио да вас сан, као спокојство од Њега, обузме и са неба вам кишу спустио да би вас њоме очистио, и да би од вас отклонио ђавољево узнемиравање, и да би учинио ваша срца јаким и да би њоме учврстио стопала |
إِذْ يُوحِي رَبُّكَ إِلَى الْمَلَائِكَةِ أَنِّي مَعَكُمْ فَثَبِّتُوا الَّذِينَ آمَنُوا ۚ سَأُلْقِي فِي قُلُوبِ الَّذِينَ كَفَرُوا الرُّعْبَ فَاضْرِبُوا فَوْقَ الْأَعْنَاقِ وَاضْرِبُوا مِنْهُمْ كُلَّ بَنَانٍ (12)
Кад је Господ твој надахнуо анђеле: „Ја сам са вама, па учврстите оне који верују! У срца неверника Ја ћу да улијем страх, па их ви по потиљцима ударите, и ударите их по свим деловима тела.“ |
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ شَاقُّوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ ۚ وَمَن يُشَاقِقِ اللَّهَ وَرَسُولَهُ فَإِنَّ اللَّهَ شَدِيدُ الْعِقَابِ (13)
То је зато што су се супротстављали Аллаху и Његовом Посланику; а онога ко се супротставља Аллаху и Његовом Посланику, Аллах ће, заиста, да казни страшно |
ذَٰلِكُمْ فَذُوقُوهُ وَأَنَّ لِلْكَافِرِينَ عَذَابَ النَّارِ (14)
Казна вам је то, па је искусите, а невернике чека патња у Ватри |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا لَقِيتُمُ الَّذِينَ كَفَرُوا زَحْفًا فَلَا تُوَلُّوهُمُ الْأَدْبَارَ (15)
О ви који верујете, када се сукобите са неверницима, а њих је много, леђа им не окрећите |
وَمَن يُوَلِّهِمْ يَوْمَئِذٍ دُبُرَهُ إِلَّا مُتَحَرِّفًا لِّقِتَالٍ أَوْ مُتَحَيِّزًا إِلَىٰ فِئَةٍ فَقَدْ بَاءَ بِغَضَبٍ مِّنَ اللَّهِ وَمَأْوَاهُ جَهَنَّمُ ۖ وَبِئْسَ الْمَصِيرُ (16)
Онај ко им тада окрене леђа, осим онај који се повуче са намером да се поновно бори или приступи другој чети, вратиће се натоварен Божјом срџбом; Пакао ће да буде његово пребивалиште, а ужасно је то крајње одредиште |
فَلَمْ تَقْتُلُوهُمْ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ قَتَلَهُمْ ۚ وَمَا رَمَيْتَ إِذْ رَمَيْتَ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ رَمَىٰ ۚ وَلِيُبْلِيَ الْمُؤْمِنِينَ مِنْهُ بَلَاءً حَسَنًا ۚ إِنَّ اللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٌ (17)
Њих нисте ви убијали, него Аллах; и ниси ти гађао, кад си гађао, него је Аллах гађао, да би вернике лепом кушњом искушао - Аллах је, заиста, Онај Који све чује и Онај Који све зна |
ذَٰلِكُمْ وَأَنَّ اللَّهَ مُوهِنُ كَيْدِ الْكَافِرِينَ (18)
Тако је то било, а заиста је Аллах Онај Који ослабљује сплетке неверника |
إِن تَسْتَفْتِحُوا فَقَدْ جَاءَكُمُ الْفَتْحُ ۖ وَإِن تَنتَهُوا فَهُوَ خَيْرٌ لَّكُمْ ۖ وَإِن تَعُودُوا نَعُدْ وَلَن تُغْنِيَ عَنكُمْ فِئَتُكُمْ شَيْئًا وَلَوْ كَثُرَتْ وَأَنَّ اللَّهَ مَعَ الْمُؤْمِنِينَ (19)
Ако сте се молили о неверници да победите, па дошла вам је, ето, 'победа'! А да се оканите неверовања, било би вам боље! И ако се поново вратите, Ми ћемо поново да се вратимо, и нимало неће да вам користи ваш табор, ма колико био бројан, јер Аллах је, заиста, уз вернике |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا أَطِيعُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَلَا تَوَلَّوْا عَنْهُ وَأَنتُمْ تَسْمَعُونَ (20)
О ви који верујете, покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, и не окрећите се од њега, а чујете га |
وَلَا تَكُونُوا كَالَّذِينَ قَالُوا سَمِعْنَا وَهُمْ لَا يَسْمَعُونَ (21)
и не будите као они који су рекли: „Чули смо!“- А не слушају |
۞ إِنَّ شَرَّ الدَّوَابِّ عِندَ اللَّهِ الصُّمُّ الْبُكْمُ الَّذِينَ لَا يَعْقِلُونَ (22)
Заиста, најгора бића код Аллаха су они који су глуви и неми на истину, који не разумеју |
وَلَوْ عَلِمَ اللَّهُ فِيهِمْ خَيْرًا لَّأَسْمَعَهُمْ ۖ وَلَوْ أَسْمَعَهُمْ لَتَوَلَّوا وَّهُم مُّعْرِضُونَ (23)
Да Аллах зна да од њих може да буде икаквог добра, учинио би да чују, а да је учинио и да чују, они би се, опет, окрећући се од тога удаљили |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اسْتَجِيبُوا لِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ إِذَا دَعَاكُمْ لِمَا يُحْيِيكُمْ ۖ وَاعْلَمُوا أَنَّ اللَّهَ يَحُولُ بَيْنَ الْمَرْءِ وَقَلْبِهِ وَأَنَّهُ إِلَيْهِ تُحْشَرُونَ (24)
О ви који верујете, одазовите се Аллаху и Посланику кад од вас затражи да чините оно што вас оживљава; и нека знате да Аллах делује између човека и његовог срца, и да ћете сви да будете сакупљени пред Њим |
وَاتَّقُوا فِتْنَةً لَّا تُصِيبَنَّ الَّذِينَ ظَلَمُوا مِنكُمْ خَاصَّةً ۖ وَاعْلَمُوا أَنَّ اللَّهَ شَدِيدُ الْعِقَابِ (25)
И чувајте се искушења која неће да погоде само оне међу вама који су чинили неправду, и знајте да Аллах страшно кажњава |
وَاذْكُرُوا إِذْ أَنتُمْ قَلِيلٌ مُّسْتَضْعَفُونَ فِي الْأَرْضِ تَخَافُونَ أَن يَتَخَطَّفَكُمُ النَّاسُ فَآوَاكُمْ وَأَيَّدَكُم بِنَصْرِهِ وَرَزَقَكُم مِّنَ الطَّيِّبَاتِ لَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ (26)
И сетите се кад вас је било мало, кад сте на земљи били потлачени - бојали сте се да вас људи не похватају, па вам је Он дао склониште и Својом помоћу вас ојачао и благодатима вас опскрбио да бисте били захвални |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَخُونُوا اللَّهَ وَالرَّسُولَ وَتَخُونُوا أَمَانَاتِكُمْ وَأَنتُمْ تَعْلَمُونَ (27)
О ви који верујете, не изневеравајте Аллаха и Посланика и не проневеравајте оно што вам је дато на чување, а знате - свесни сте да то радите |
وَاعْلَمُوا أَنَّمَا أَمْوَالُكُمْ وَأَوْلَادُكُمْ فِتْنَةٌ وَأَنَّ اللَّهَ عِندَهُ أَجْرٌ عَظِيمٌ (28)
И нека знате да су ваша богатства и ваша деца само искушење, и да је само код Аллаха велика награда |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِن تَتَّقُوا اللَّهَ يَجْعَل لَّكُمْ فُرْقَانًا وَيُكَفِّرْ عَنكُمْ سَيِّئَاتِكُمْ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ۗ وَاللَّهُ ذُو الْفَضْلِ الْعَظِيمِ (29)
О ви који верујете, ако се будете бојали Аллаха, Он ће способност да вам дарује да раздвајате истину од неистине и преко ваших ружних поступака ће да пређе и опростиће вам. А Аллахова је доброта неизмерна |
وَإِذْ يَمْكُرُ بِكَ الَّذِينَ كَفَرُوا لِيُثْبِتُوكَ أَوْ يَقْتُلُوكَ أَوْ يُخْرِجُوكَ ۚ وَيَمْكُرُونَ وَيَمْكُرُ اللَّهُ ۖ وَاللَّهُ خَيْرُ الْمَاكِرِينَ (30)
И кад су ти неверници правили замке да би те бацили у тамницу или да би те убили, или да би те прогнали; они су замке спремали па је и Аллах њима спремао замке, а Аллах спрема најбоље замке |
وَإِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ آيَاتُنَا قَالُوا قَدْ سَمِعْنَا لَوْ نَشَاءُ لَقُلْنَا مِثْلَ هَٰذَا ۙ إِنْ هَٰذَا إِلَّا أَسَاطِيرُ الْأَوَّلِينَ (31)
Када им се уче Наше речи, говоре: „Већ смо чули! Да хоћемо, и ми бисмо рекли тако нешто; то су само измишљотине древних народа.“ |
وَإِذْ قَالُوا اللَّهُمَّ إِن كَانَ هَٰذَا هُوَ الْحَقَّ مِنْ عِندِكَ فَأَمْطِرْ عَلَيْنَا حِجَارَةً مِّنَ السَّمَاءِ أَوِ ائْتِنَا بِعَذَابٍ أَلِيمٍ (32)
А кад су они рекли: „Аллаху, ако је ово збиља Твоја истина, Ти пусти на нас камење са неба као кишу или нам пошаљи болну патњу!“ |
وَمَا كَانَ اللَّهُ لِيُعَذِّبَهُمْ وَأَنتَ فِيهِمْ ۚ وَمَا كَانَ اللَّهُ مُعَذِّبَهُمْ وَهُمْ يَسْتَغْفِرُونَ (33)
Аллах их и није казнио док си ти био међу њима; и Аллах неће да их казни све док они моле за опрост |
وَمَا لَهُمْ أَلَّا يُعَذِّبَهُمُ اللَّهُ وَهُمْ يَصُدُّونَ عَنِ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ وَمَا كَانُوا أَوْلِيَاءَهُ ۚ إِنْ أَوْلِيَاؤُهُ إِلَّا الْمُتَّقُونَ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ (34)
А заслужују да их Аллах казни када бране другима приступ Часном храму, а они нису његови чувари. Чувари његови треба да буду само они који се боје Аллаха, али већина њих не зна |
وَمَا كَانَ صَلَاتُهُمْ عِندَ الْبَيْتِ إِلَّا مُكَاءً وَتَصْدِيَةً ۚ فَذُوقُوا الْعَذَابَ بِمَا كُنتُمْ تَكْفُرُونَ (35)
Њихова молитва поред Ка'бе своди се само на звиждање и пљескање рукама; зато искусите патњу јер не верујете |
إِنَّ الَّذِينَ كَفَرُوا يُنفِقُونَ أَمْوَالَهُمْ لِيَصُدُّوا عَن سَبِيلِ اللَّهِ ۚ فَسَيُنفِقُونَهَا ثُمَّ تَكُونُ عَلَيْهِمْ حَسْرَةً ثُمَّ يُغْلَبُونَ ۗ وَالَّذِينَ كَفَرُوا إِلَىٰ جَهَنَّمَ يُحْشَرُونَ (36)
Заиста они који не верују троше своју имовину да би одвраћали од Аллаховог пута. Они ће тако да је троше, затим ће због тога да се кају и на крају ће да буду побеђени. А они који не буду веровали - у Пакао ће да буду скупљени |
لِيَمِيزَ اللَّهُ الْخَبِيثَ مِنَ الطَّيِّبِ وَيَجْعَلَ الْخَبِيثَ بَعْضَهُ عَلَىٰ بَعْضٍ فَيَرْكُمَهُ جَمِيعًا فَيَجْعَلَهُ فِي جَهَنَّمَ ۚ أُولَٰئِكَ هُمُ الْخَاسِرُونَ (37)
да би Аллах одвојио добре од неваљалих и да би неваљале једне на друге наслагао, а онда их све у гомилу збио и у Пакао бацио. Они су заиста губитници |
قُل لِّلَّذِينَ كَفَرُوا إِن يَنتَهُوا يُغْفَرْ لَهُم مَّا قَدْ سَلَفَ وَإِن يَعُودُوا فَقَدْ مَضَتْ سُنَّتُ الْأَوَّلِينَ (38)
Реци онима који не верују: ако се окане неверовања, биће им опроштено оно што је било пре; а ако се не окане - па зна се шта је било са древним народима |
وَقَاتِلُوهُمْ حَتَّىٰ لَا تَكُونَ فِتْنَةٌ وَيَكُونَ الدِّينُ كُلُّهُ لِلَّهِ ۚ فَإِنِ انتَهَوْا فَإِنَّ اللَّهَ بِمَا يَعْمَلُونَ بَصِيرٌ (39)
И борите се против њих док смутња не ишчезне и док само Божја вера не остане. Ако се они окане, па заиста Аллах добро види шта они раде |
وَإِن تَوَلَّوْا فَاعْلَمُوا أَنَّ اللَّهَ مَوْلَاكُمْ ۚ نِعْمَ الْمَوْلَىٰ وَنِعْمَ النَّصِيرُ (40)
А ако се окрену, знајте да је Аллах ваш заштитник, а диван је Он Заштитник и диван Помагач |
۞ وَاعْلَمُوا أَنَّمَا غَنِمْتُم مِّن شَيْءٍ فَأَنَّ لِلَّهِ خُمُسَهُ وَلِلرَّسُولِ وَلِذِي الْقُرْبَىٰ وَالْيَتَامَىٰ وَالْمَسَاكِينِ وَابْنِ السَّبِيلِ إِن كُنتُمْ آمَنتُم بِاللَّهِ وَمَا أَنزَلْنَا عَلَىٰ عَبْدِنَا يَوْمَ الْفُرْقَانِ يَوْمَ الْتَقَى الْجَمْعَانِ ۗ وَاللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (41)
И знајте да од свега што заплените у борби једна петина припада Аллаху и Посланику, и његовој родбини, и сирочади, и сиромасима, и путницима - намерницима, ако верујете у Аллаха и у оно што смо објавили Нашем Посланику на Дан раздвајања Истине од неистине, на дан кад су се сукобиле две војске - а Аллах над свим има моћ |
إِذْ أَنتُم بِالْعُدْوَةِ الدُّنْيَا وَهُم بِالْعُدْوَةِ الْقُصْوَىٰ وَالرَّكْبُ أَسْفَلَ مِنكُمْ ۚ وَلَوْ تَوَاعَدتُّمْ لَاخْتَلَفْتُمْ فِي الْمِيعَادِ ۙ وَلَٰكِن لِّيَقْضِيَ اللَّهُ أَمْرًا كَانَ مَفْعُولًا لِّيَهْلِكَ مَنْ هَلَكَ عَن بَيِّنَةٍ وَيَحْيَىٰ مَنْ حَيَّ عَن بَيِّنَةٍ ۗ وَإِنَّ اللَّهَ لَسَمِيعٌ عَلِيمٌ (42)
када сте ви били у ближој страни долине, они у даљој страни долине, а каравана је била испод вас. И да сте се договарали о времену борбе, не бисте се договорили, али се она догодила да би Аллах дао да се испуни оно што је морало да се догоди, да неверник остане неверник после очигледног доказа, и да верник остане верник после очигледног доказа - а Аллах је, заиста, Свечујући и Свезнајући |
إِذْ يُرِيكَهُمُ اللَّهُ فِي مَنَامِكَ قَلِيلًا ۖ وَلَوْ أَرَاكَهُمْ كَثِيرًا لَّفَشِلْتُمْ وَلَتَنَازَعْتُمْ فِي الْأَمْرِ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ سَلَّمَ ۗ إِنَّهُ عَلِيمٌ بِذَاتِ الصُّدُورِ (43)
Кад ти је Аллах у сну показао да је њих мало; а да ти је показао да их је много, ви бисте духом клонули и о борби се расправљали, али је Аллах указао спас. Он, заиста, добро зна шта скривају свачије груди |
وَإِذْ يُرِيكُمُوهُمْ إِذِ الْتَقَيْتُمْ فِي أَعْيُنِكُمْ قَلِيلًا وَيُقَلِّلُكُمْ فِي أَعْيُنِهِمْ لِيَقْضِيَ اللَّهُ أَمْرًا كَانَ مَفْعُولًا ۗ وَإِلَى اللَّهِ تُرْجَعُ الْأُمُورُ (44)
А кад сте се сукобили, у вашим очима Он их је приказао у малом броју, а вас у њиховим очима такође у малом броју, да би Аллах дао да се испуни оно што је морало да се догоди - а Аллаху се све враћа |
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا لَقِيتُمْ فِئَةً فَاثْبُتُوا وَاذْكُرُوا اللَّهَ كَثِيرًا لَّعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ (45)
О ви који верујете, кад се са неком четом сукобите, будите храбри и непрестано славите Аллаха, да бисте успели |
وَأَطِيعُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَلَا تَنَازَعُوا فَتَفْشَلُوا وَتَذْهَبَ رِيحُكُمْ ۖ وَاصْبِرُوا ۚ إِنَّ اللَّهَ مَعَ الصَّابِرِينَ (46)
и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, и не препирите се да не бисте клонули и остали без борбеног духа; и будите стрпљиви, а Аллах је, заиста, уз стрпљиве |
وَلَا تَكُونُوا كَالَّذِينَ خَرَجُوا مِن دِيَارِهِم بَطَرًا وَرِئَاءَ النَّاسِ وَيَصُدُّونَ عَن سَبِيلِ اللَّهِ ۚ وَاللَّهُ بِمَا يَعْمَلُونَ مُحِيطٌ (47)
И не будите као они који су, да се покажу свету, надмено из свога града изашли да би одвраћали од Аллаховог пута, а Аллах обухвата оно што раде |
وَإِذْ زَيَّنَ لَهُمُ الشَّيْطَانُ أَعْمَالَهُمْ وَقَالَ لَا غَالِبَ لَكُمُ الْيَوْمَ مِنَ النَّاسِ وَإِنِّي جَارٌ لَّكُمْ ۖ فَلَمَّا تَرَاءَتِ الْفِئَتَانِ نَكَصَ عَلَىٰ عَقِبَيْهِ وَقَالَ إِنِّي بَرِيءٌ مِّنكُمْ إِنِّي أَرَىٰ مَا لَا تَرَوْنَ إِنِّي أَخَافُ اللَّهَ ۚ وَاللَّهُ شَدِيدُ الْعِقَابِ (48)
И када им је ђаво њихове поступке представио лепим и рекао: „Нико данас не може да вас победи, и ја сам, уистину, ваш заштитник!“ - Онда се он, кад су се сукобила два противничка табора, уназад повукао, и рекао: „Ја, заиста, немам ништа са вама, ја видим оно што ви не видите, и ја се бојим Аллаха, а Аллах страшно кажњава.“ |
إِذْ يَقُولُ الْمُنَافِقُونَ وَالَّذِينَ فِي قُلُوبِهِم مَّرَضٌ غَرَّ هَٰؤُلَاءِ دِينُهُمْ ۗ وَمَن يَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ فَإِنَّ اللَّهَ عَزِيزٌ حَكِيمٌ (49)
И сети се када су лицемери и они чија су срца болесна говорили: „Ове је обманула њихова вера!“ А онај ко се поузда у Аллаха – па Аллах је, заиста, силан и мудар |
وَلَوْ تَرَىٰ إِذْ يَتَوَفَّى الَّذِينَ كَفَرُوا ۙ الْمَلَائِكَةُ يَضْرِبُونَ وُجُوهَهُمْ وَأَدْبَارَهُمْ وَذُوقُوا عَذَابَ الْحَرِيقِ (50)
А да си само видео кад су анђели узимали душе неверницима и по њиховим лицима их и страга ударали: „Искусите патњу у Огњу!“ |
ذَٰلِكَ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيكُمْ وَأَنَّ اللَّهَ لَيْسَ بِظَلَّامٍ لِّلْعَبِيدِ (51)
То је оно што сте сами себи припремили, а Аллах, заиста, не чини неправду Својим створењима |
كَدَأْبِ آلِ فِرْعَوْنَ ۙ وَالَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ ۚ كَفَرُوا بِآيَاتِ اللَّهِ فَأَخَذَهُمُ اللَّهُ بِذُنُوبِهِمْ ۗ إِنَّ اللَّهَ قَوِيٌّ شَدِيدُ الْعِقَابِ (52)
Тако је било и са фараоновим људима и онима пре њих - у Аллахове доказе нису веровали, па их је Аллах казнио због њихових греха. Аллах је, уистину, моћан и страшно кажњава |
ذَٰلِكَ بِأَنَّ اللَّهَ لَمْ يَكُ مُغَيِّرًا نِّعْمَةً أَنْعَمَهَا عَلَىٰ قَوْمٍ حَتَّىٰ يُغَيِّرُوا مَا بِأَنفُسِهِمْ ۙ وَأَنَّ اللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٌ (53)
То је зато што Аллах неће да лиши благостања народ коме је благостање подарио - све док се он сам не промени - а Аллах је Онај Који све чује и Онај Који све зна |
كَدَأْبِ آلِ فِرْعَوْنَ ۙ وَالَّذِينَ مِن قَبْلِهِمْ ۚ كَذَّبُوا بِآيَاتِ رَبِّهِمْ فَأَهْلَكْنَاهُم بِذُنُوبِهِمْ وَأَغْرَقْنَا آلَ فِرْعَوْنَ ۚ وَكُلٌّ كَانُوا ظَالِمِينَ (54)
Тако је било са фараоновим људима и онима пре њих: знакове свога Господара нису признавали, па смо их Ми, због њихових греха, уништили, а фараонове људе смо потопили – сви су они били неверници |
إِنَّ شَرَّ الدَّوَابِّ عِندَ اللَّهِ الَّذِينَ كَفَرُوا فَهُمْ لَا يُؤْمِنُونَ (55)
Најгора бића код Аллаха су, заиста, они који поричу; они не верују |
الَّذِينَ عَاهَدتَّ مِنْهُمْ ثُمَّ يَنقُضُونَ عَهْدَهُمْ فِي كُلِّ مَرَّةٍ وَهُمْ لَا يَتَّقُونَ (56)
они са којима ти склапаш уговоре, па они сваки пут, не бојећи се Аллаха, крше свој уговор |
فَإِمَّا تَثْقَفَنَّهُمْ فِي الْحَرْبِ فَشَرِّدْ بِهِم مَّنْ خَلْفَهُمْ لَعَلَّهُمْ يَذَّكَّرُونَ (57)
Ако се у борби сукобиш са њима, казни их тако да се због њих разбеже они који су иза њих, како би се присетили и узели поуку |
وَإِمَّا تَخَافَنَّ مِن قَوْمٍ خِيَانَةً فَانبِذْ إِلَيْهِمْ عَلَىٰ سَوَاءٍ ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْخَائِنِينَ (58)
И чим приметиш издајство код неког народа, ти њима уговор откажи – јер Аллах, уистину, не воли издајице |
وَلَا يَحْسَبَنَّ الَّذِينَ كَفَرُوا سَبَقُوا ۚ إِنَّهُمْ لَا يُعْجِزُونَ (59)
И нека никако не мисле они који не верују да ће да се спасе; они, заиста, неће моћи да умакну |
وَأَعِدُّوا لَهُم مَّا اسْتَطَعْتُم مِّن قُوَّةٍ وَمِن رِّبَاطِ الْخَيْلِ تُرْهِبُونَ بِهِ عَدُوَّ اللَّهِ وَعَدُوَّكُمْ وَآخَرِينَ مِن دُونِهِمْ لَا تَعْلَمُونَهُمُ اللَّهُ يَعْلَمُهُمْ ۚ وَمَا تُنفِقُوا مِن شَيْءٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ يُوَفَّ إِلَيْكُمْ وَأَنتُمْ لَا تُظْلَمُونَ (60)
И против њих припремите колико год можете снаге и коња за бој, да бисте тиме заплашили Аллахове и ваше непријатеље, и друге осим њих - ви их не познајете, Аллах их зна. Све што на Аллаховом путу потрошите биће вам надокнађено, и неће да вам буде учињена неправда |
۞ وَإِن جَنَحُوا لِلسَّلْمِ فَاجْنَحْ لَهَا وَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ ۚ إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ (61)
Ако они буду склони миру, буди и ти склон и поуздај се у Аллаха, а Он је, уистину, Свечујући и Свезнајући |
وَإِن يُرِيدُوا أَن يَخْدَعُوكَ فَإِنَّ حَسْبَكَ اللَّهُ ۚ هُوَ الَّذِي أَيَّدَكَ بِنَصْرِهِ وَبِالْمُؤْمِنِينَ (62)
А ако буду хтели да те преваре - па теби је, заиста, довољан Аллах; Он те подржава Својом помоћу и верницима |
وَأَلَّفَ بَيْنَ قُلُوبِهِمْ ۚ لَوْ أَنفَقْتَ مَا فِي الْأَرْضِ جَمِيعًا مَّا أَلَّفْتَ بَيْنَ قُلُوبِهِمْ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ أَلَّفَ بَيْنَهُمْ ۚ إِنَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ (63)
и Он је сјединио њихова срца. Да си ти потрошио све оно што на Земљи постоји, ти не би сјединио њихова срца, али их је Аллах сјединио. Он је заиста силан и мудар |
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ حَسْبُكَ اللَّهُ وَمَنِ اتَّبَعَكَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ (64)
О Веровесниче, Аллах је довољан теби и верницима који те следе |
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ حَرِّضِ الْمُؤْمِنِينَ عَلَى الْقِتَالِ ۚ إِن يَكُن مِّنكُمْ عِشْرُونَ صَابِرُونَ يَغْلِبُوا مِائَتَيْنِ ۚ وَإِن يَكُن مِّنكُم مِّائَةٌ يَغْلِبُوا أَلْفًا مِّنَ الَّذِينَ كَفَرُوا بِأَنَّهُمْ قَوْمٌ لَّا يَفْقَهُونَ (65)
О Веровесниче, бодри вернике на борбу! Ако вас буде двадесет издржљивих, победићете две стотине; а ако вас буде стотину - победићете хиљаду оних који не верују, зато што су они људи који не схватају |
الْآنَ خَفَّفَ اللَّهُ عَنكُمْ وَعَلِمَ أَنَّ فِيكُمْ ضَعْفًا ۚ فَإِن يَكُن مِّنكُم مِّائَةٌ صَابِرَةٌ يَغْلِبُوا مِائَتَيْنِ ۚ وَإِن يَكُن مِّنكُمْ أَلْفٌ يَغْلِبُوا أَلْفَيْنِ بِإِذْنِ اللَّهِ ۗ وَاللَّهُ مَعَ الصَّابِرِينَ (66)
Сада вам Аллах даје олакшицу и зна да међу вама има слабости. Ако вас буде стотину издржљивих - победићете две стотине, а ако вас буде хиљаду - победићете, Аллаховом дозволом, две хиљаде. А Аллах је уз стрпљиве |
مَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَن يَكُونَ لَهُ أَسْرَىٰ حَتَّىٰ يُثْخِنَ فِي الْأَرْضِ ۚ تُرِيدُونَ عَرَضَ الدُّنْيَا وَاللَّهُ يُرِيدُ الْآخِرَةَ ۗ وَاللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ (67)
Ниједном веровеснику није било допуштено да држи заробљенике док не оствари победу на Земљи; ви желите пролазна добра овога света, а Аллах жели онај свет. Заиста је Аллах силан и мудар |
لَّوْلَا كِتَابٌ مِّنَ اللَّهِ سَبَقَ لَمَسَّكُمْ فِيمَا أَخَذْتُمْ عَذَابٌ عَظِيمٌ (68)
Да није раније Аллахове одредбе, снашла би вас патња велика због онога што сте узели |
فَكُلُوا مِمَّا غَنِمْتُمْ حَلَالًا طَيِّبًا ۚ وَاتَّقُوا اللَّهَ ۚ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ (69)
Сада трошите оно што сте запленили као допуштено и лепо, и бојте се Аллаха; Аллах је, заиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је |
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ قُل لِّمَن فِي أَيْدِيكُم مِّنَ الْأَسْرَىٰ إِن يَعْلَمِ اللَّهُ فِي قُلُوبِكُمْ خَيْرًا يُؤْتِكُمْ خَيْرًا مِّمَّا أُخِذَ مِنكُمْ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ۗ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَّحِيمٌ (70)
О Веровесниче, реци онима који су као заробљеници пали у ваше руке: „Ако Аллах зна да у вашим срцима има било шта добро, даће вам боље од онога што вам је узето и опростиће вам, а Аллах је Онај Који опрашта грехе и милостив је.“ |
وَإِن يُرِيدُوا خِيَانَتَكَ فَقَدْ خَانُوا اللَّهَ مِن قَبْلُ فَأَمْكَنَ مِنْهُمْ ۗ وَاللَّهُ عَلِيمٌ حَكِيمٌ (71)
А ако желе да те преваре, па они су и пре настојали Аллаха да варају и зато ти је Он омогућио да их победиш; а Аллах је Онај Који све зна и мудар је |
إِنَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَهَاجَرُوا وَجَاهَدُوا بِأَمْوَالِهِمْ وَأَنفُسِهِمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالَّذِينَ آوَوا وَّنَصَرُوا أُولَٰئِكَ بَعْضُهُمْ أَوْلِيَاءُ بَعْضٍ ۚ وَالَّذِينَ آمَنُوا وَلَمْ يُهَاجِرُوا مَا لَكُم مِّن وَلَايَتِهِم مِّن شَيْءٍ حَتَّىٰ يُهَاجِرُوا ۚ وَإِنِ اسْتَنصَرُوكُمْ فِي الدِّينِ فَعَلَيْكُمُ النَّصْرُ إِلَّا عَلَىٰ قَوْمٍ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَهُم مِّيثَاقٌ ۗ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرٌ (72)
Заиста они који верују и исељавају се, и у борби на Аллаховом путу залажу своја богатства и своје животе, и они који пружају уточиште и помажу, они су једни другима заштитници. А онима који верују, а који се нису иселили, ви не можете, све док се не иселе, да будете заштитници. А ако вас замоле да им помогнете у вери, дужни сте да им притекнете у помоћ, осим против народа са којим о ненападању имате закључен уговор. А Аллах добро види оно што радите |
وَالَّذِينَ كَفَرُوا بَعْضُهُمْ أَوْلِيَاءُ بَعْضٍ ۚ إِلَّا تَفْعَلُوهُ تَكُن فِتْنَةٌ فِي الْأَرْضِ وَفَسَادٌ كَبِيرٌ (73)
Неверници су једни другима заштитници. Ако не поступите тако, настаће смутња на Земљи и велики неред |
وَالَّذِينَ آمَنُوا وَهَاجَرُوا وَجَاهَدُوا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالَّذِينَ آوَوا وَّنَصَرُوا أُولَٰئِكَ هُمُ الْمُؤْمِنُونَ حَقًّا ۚ لَّهُم مَّغْفِرَةٌ وَرِزْقٌ كَرِيمٌ (74)
Они који верују и иселе се, и боре се на Аллаховом путу, и они који пружају склониште и помажу - они су збиља прави верници - њих чека опрост и дивна опскрба |
وَالَّذِينَ آمَنُوا مِن بَعْدُ وَهَاجَرُوا وَجَاهَدُوا مَعَكُمْ فَأُولَٰئِكَ مِنكُمْ ۚ وَأُولُو الْأَرْحَامِ بَعْضُهُمْ أَوْلَىٰ بِبَعْضٍ فِي كِتَابِ اللَّهِ ۗ إِنَّ اللَّهَ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمٌ (75)
А они који касније верници постану, па се иселе и у борби заједно са вама учествују - они су ваши. А рођаци су, према Аллаховој Књизи једни другима пречи. Аллах, заиста, све добро зна |
