القرآن باللغة الصربية - سورة الصافات مترجمة إلى اللغة الصربية، Surah Assaaffat in Serbian. نوفر ترجمة دقيقة سورة الصافات باللغة الصربية - Serbian, الآيات 182 - رقم السورة 37 - الصفحة 446.
وَالصَّافَّاتِ صَفًّا (1) Тако ми оних поређаних у редове |
فَالزَّاجِرَاتِ زَجْرًا (2) и оних који гоне облаке |
فَالتَّالِيَاتِ ذِكْرًا (3) и оних који читају Опомену |
إِنَّ إِلَٰهَكُمْ لَوَاحِدٌ (4) ваш Бог је, уистину, Један |
رَّبُّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا وَرَبُّ الْمَشَارِقِ (5) Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока |
إِنَّا زَيَّنَّا السَّمَاءَ الدُّنْيَا بِزِينَةٍ الْكَوَاكِبِ (6) Ми смо најближе небо звездама украсили |
وَحِفْظًا مِّن كُلِّ شَيْطَانٍ مَّارِدٍ (7) и чувамо га од сваког пркосног ђавола |
لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى الْمَلَإِ الْأَعْلَىٰ وَيُقْذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٍ (8) да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају |
دُحُورًا ۖ وَلَهُمْ عَذَابٌ وَاصِبٌ (9) па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња |
إِلَّا مَنْ خَطِفَ الْخَطْفَةَ فَأَتْبَعَهُ شِهَابٌ ثَاقِبٌ (10) а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња |
فَاسْتَفْتِهِمْ أَهُمْ أَشَدُّ خَلْقًا أَم مَّنْ خَلَقْنَا ۚ إِنَّا خَلَقْنَاهُم مِّن طِينٍ لَّازِبٍ (11) Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче |
بَلْ عَجِبْتَ وَيَسْخَرُونَ (12) Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују |
وَإِذَا ذُكِّرُوا لَا يَذْكُرُونَ (13) а кад им се савети упућују, они их не прихватају |
وَإِذَا رَأَوْا آيَةً يَسْتَسْخِرُونَ (14) и кад виде знак, они се подсмејавају |
وَقَالُوا إِنْ هَٰذَا إِلَّا سِحْرٌ مُّبِينٌ (15) и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија |
أَإِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا وَعِظَامًا أَإِنَّا لَمَبْعُوثُونَ (16) Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени |
أَوَآبَاؤُنَا الْأَوَّلُونَ (17) и наши давни преци?!“ |
قُلْ نَعَمْ وَأَنتُمْ دَاخِرُونَ (18) Реци: „Да, а бићете и понижени!“ |
فَإِنَّمَا هِيَ زَجْرَةٌ وَاحِدَةٌ فَإِذَا هُمْ يَنظُرُونَ (19) То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати |
وَقَالُوا يَا وَيْلَنَا هَٰذَا يَوْمُ الدِّينِ (20) и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“ |
هَٰذَا يَوْمُ الْفَصْلِ الَّذِي كُنتُم بِهِ تُكَذِّبُونَ (21) Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали |
۞ احْشُرُوا الَّذِينَ ظَلَمُوا وَأَزْوَاجَهُمْ وَمَا كَانُوا يَعْبُدُونَ (22) „Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали |
مِن دُونِ اللَّهِ فَاهْدُوهُمْ إِلَىٰ صِرَاطِ الْجَحِيمِ (23) мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води |
وَقِفُوهُمْ ۖ إِنَّهُم مَّسْئُولُونَ (24) И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани |
مَا لَكُمْ لَا تَنَاصَرُونَ (25) Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?'“ |
بَلْ هُمُ الْيَوْمَ مُسْتَسْلِمُونَ (26) Али, тога Дана они ће сасвим да се препусте |
وَأَقْبَلَ بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ يَتَسَاءَلُونَ (27) И приступиће пребацивајући једни другима |
قَالُوا إِنَّكُمْ كُنتُمْ تَأْتُونَنَا عَنِ الْيَمِينِ (28) Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“ |
قَالُوا بَل لَّمْ تَكُونُوا مُؤْمِنِينَ (29) „Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете |
وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيْكُم مِّن سُلْطَانٍ ۖ بَلْ كُنتُمْ قَوْمًا طَاغِينَ (30) И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ |
فَحَقَّ عَلَيْنَا قَوْلُ رَبِّنَا ۖ إِنَّا لَذَائِقُونَ (31) и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила |
فَأَغْوَيْنَاكُمْ إِنَّا كُنَّا غَاوِينَ (32) а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“ |
فَإِنَّهُمْ يَوْمَئِذٍ فِي الْعَذَابِ مُشْتَرِكُونَ (33) И они ће тог Дана да буду заједно у патњи |
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفْعَلُ بِالْمُجْرِمِينَ (34) а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо |
إِنَّهُمْ كَانُوا إِذَا قِيلَ لَهُمْ لَا إِلَٰهَ إِلَّا اللَّهُ يَسْتَكْبِرُونَ (35) Кад им је говорено: „Само је Аллах Бог!“ Они су се, заиста, охолили |
وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُو آلِهَتِنَا لِشَاعِرٍ مَّجْنُونٍ (36) и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“ |
بَلْ جَاءَ بِالْحَقِّ وَصَدَّقَ الْمُرْسَلِينَ (37) А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили |
إِنَّكُمْ لَذَائِقُو الْعَذَابِ الْأَلِيمِ (38) Ви ћете сигурно да искусите болну патњу |
وَمَا تُجْزَوْنَ إِلَّا مَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ (39) и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени |
إِلَّا عِبَادَ اللَّهِ الْمُخْلَصِينَ (40) Али не и Аллахове искрене слуге |
أُولَٰئِكَ لَهُمْ رِزْقٌ مَّعْلُومٌ (41) Њима ће заиста да припадне посебна опскрба |
فَوَاكِهُ ۖ وَهُم مُّكْرَمُونَ (42) разно воће, и биће поштовани |
فِي جَنَّاتِ النَّعِيمِ (43) у рајским баштама наслађа |
عَلَىٰ سُرُرٍ مُّتَقَابِلِينَ (44) на диванима, једни према другим, седеће |
يُطَافُ عَلَيْهِم بِكَأْسٍ مِّن مَّعِينٍ (45) биће послужени пићем – из извора који стално тече – |
بَيْضَاءَ لَذَّةٍ لِّلشَّارِبِينَ (46) бистрим и пријатним онима који буду пили |
لَا فِيهَا غَوْلٌ وَلَا هُمْ عَنْهَا يُنزَفُونَ (47) од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити |
وَعِندَهُمْ قَاصِرَاتُ الطَّرْفِ عِينٌ (48) Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију |
كَأَنَّهُنَّ بَيْضٌ مَّكْنُونٌ (49) као да су оне јаја заштићена |
فَأَقْبَلَ بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ يَتَسَاءَلُونَ (50) И они ће један с другим разговарати |
قَالَ قَائِلٌ مِّنْهُمْ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٌ (51) И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга |
يَقُولُ أَإِنَّكَ لَمِنَ الْمُصَدِّقِينَ (52) који је говорио: 'Зар и ти верујеш |
أَإِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا وَعِظَامًا أَإِنَّا لَمَدِينُونَ (53) да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“ |
قَالَ هَلْ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ (54) „Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће |
فَاطَّلَعَ فَرَآهُ فِي سَوَاءِ الْجَحِيمِ (55) И он ће да погледа, и тога усред Пакла да угледа |
قَالَ تَاللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرْدِينِ (56) „Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио |
وَلَوْلَا نِعْمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ الْمُحْضَرِينَ (57) Да није било милости мога Господара, и ја бих се сад мучио.” |
أَفَمَا نَحْنُ بِمَيِّتِينَ (58) А ми више нећемо никад да умиремо |
إِلَّا مَوْتَتَنَا الْأُولَىٰ وَمَا نَحْنُ بِمُعَذَّبِينَ (59) Једном смо умрли, и нећемо да будемо подвргнути патњи |
إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ (60) ово је, заиста, велики успех!“ |
لِمِثْلِ هَٰذَا فَلْيَعْمَلِ الْعَامِلُونَ (61) За овако нешто нека се вредни труде |
أَذَٰلِكَ خَيْرٌ نُّزُلًا أَمْ شَجَرَةُ الزَّقُّومِ (62) А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум |
إِنَّا جَعَلْنَاهَا فِتْنَةً لِّلظَّالِمِينَ (63) Које смо неверницима као искушење одредили |
إِنَّهَا شَجَرَةٌ تَخْرُجُ فِي أَصْلِ الْجَحِيمِ (64) То је дрво које расте усред Пакла |
طَلْعُهَا كَأَنَّهُ رُءُوسُ الشَّيَاطِينِ (65) плод му је попут ђавољих глава |
فَإِنَّهُمْ لَآكِلُونَ مِنْهَا فَمَالِئُونَ مِنْهَا الْبُطُونَ (66) Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне |
ثُمَّ إِنَّ لَهُمْ عَلَيْهَا لَشَوْبًا مِّنْ حَمِيمٍ (67) затим ће то с кључалом водом измешати |
ثُمَّ إِنَّ مَرْجِعَهُمْ لَإِلَى الْجَحِيمِ (68) а потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ |
إِنَّهُمْ أَلْفَوْا آبَاءَهُمْ ضَالِّينَ (69) Они су своје очеве затекли у заблуди |
فَهُمْ عَلَىٰ آثَارِهِمْ يُهْرَعُونَ (70) па су и они њиховим стопама наставили |
وَلَقَدْ ضَلَّ قَبْلَهُمْ أَكْثَرُ الْأَوَّلِينَ (71) А и пре њих су древни народи већином били у заблуди |
وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ (72) иако смо им Ми слали оне који су их опомињали |
فَانظُرْ كَيْفَ كَانَ عَاقِبَةُ الْمُنذَرِينَ (73) зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани |
إِلَّا عِبَادَ اللَّهِ الْمُخْلَصِينَ (74) тако није било само са Аллаховим искреним слугама |
وَلَقَدْ نَادَانَا نُوحٌ فَلَنِعْمَ الْمُجِيبُونَ (75) А када Нас је Ноје позвао, Ми смо се лепо одазвали |
وَنَجَّيْنَاهُ وَأَهْلَهُ مِنَ الْكَرْبِ الْعَظِيمِ (76) и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље |
وَجَعَلْنَا ذُرِّيَّتَهُ هُمُ الْبَاقِينَ (77) и само смо његове потомке оставили у животу |
وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِي الْآخِرِينَ (78) и у каснијим нараштајима му сачували спомен |
سَلَامٌ عَلَىٰ نُوحٍ فِي الْعَالَمِينَ (79) Мир и спас Ноју од свих светова |
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ (80) Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела |
إِنَّهُ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِينَ (81) он је био слуга Наш, верник |
ثُمَّ أَغْرَقْنَا الْآخَرِينَ (82) а остале смо после потопили |
۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِ لَإِبْرَاهِيمَ (83) Исте вере као и он био је и Аврам |
إِذْ جَاءَ رَبَّهُ بِقَلْبٍ سَلِيمٍ (84) кад је своме Господару дошао искреног срца |
إِذْ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوْمِهِ مَاذَا تَعْبُدُونَ (85) кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате |
أَئِفْكًا آلِهَةً دُونَ اللَّهِ تُرِيدُونَ (86) Зар хоћете лажна божанства уместо Аллаха |
فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ الْعَالَمِينَ (87) И шта о Господару светова мислите?“ |
فَنَظَرَ نَظْرَةً فِي النُّجُومِ (88) И он баци поглед на звезде |
فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٌ (89) па рече: “Ја сам болестан!” |
فَتَوَلَّوْا عَنْهُ مُدْبِرِينَ (90) И они га оставише, окрећући се од њега |
فَرَاغَ إِلَىٰ آلِهَتِهِمْ فَقَالَ أَلَا تَأْكُلُونَ (91) а он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете |
مَا لَكُمْ لَا تَنطِقُونَ (92) Шта вам је па не говорите?“ |
فَرَاغَ عَلَيْهِمْ ضَرْبًا بِالْيَمِينِ (93) И кришом им приђе ударајући их десном руком |
فَأَقْبَلُوا إِلَيْهِ يَزِفُّونَ (94) па му народ журећи дође |
قَالَ أَتَعْبُدُونَ مَا تَنْحِتُونَ (95) „Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита |
وَاللَّهُ خَلَقَكُمْ وَمَا تَعْمَلُونَ (96) „кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“ |
قَالُوا ابْنُوا لَهُ بُنْيَانًا فَأَلْقُوهُ فِي الْجَحِيمِ (97) „Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“ |
فَأَرَادُوا بِهِ كَيْدًا فَجَعَلْنَاهُمُ الْأَسْفَلِينَ (98) И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим |
وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهْدِينِ (99) „Идем онамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба |
رَبِّ هَبْ لِي مِنَ الصَّالِحِينَ (100) Мој Господару, даруј ми честит пород!“ |
فَبَشَّرْنَاهُ بِغُلَامٍ حَلِيمٍ (101) И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави |
فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ السَّعْيَ قَالَ يَا بُنَيَّ إِنِّي أَرَىٰ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أَذْبَحُكَ فَانظُرْ مَاذَا تَرَىٰ ۚ قَالَ يَا أَبَتِ افْعَلْ مَا تُؤْمَرُ ۖ سَتَجِدُنِي إِن شَاءَ اللَّهُ مِنَ الصَّابِرِينَ (102) И кад он одрасте толико да поче у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати.” |
فَلَمَّا أَسْلَمَا وَتَلَّهُ لِلْجَبِينِ (103) И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи |
وَنَادَيْنَاهُ أَن يَا إِبْرَاهِيمُ (104) Ми га зовнусмо: „О Авраме |
قَدْ صَدَّقْتَ الرُّؤْيَا ۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ (105) ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“ |
إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ الْبَلَاءُ الْمُبِينُ (106) То је, заиста, било очигледно искушење |
وَفَدَيْنَاهُ بِذِبْحٍ عَظِيمٍ (107) Великом жртвом га искуписмо |
وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِي الْآخِرِينَ (108) и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен |
سَلَامٌ عَلَىٰ إِبْرَاهِيمَ (109) Нека је у миру Аврам!“ |
كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ (110) Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела |
إِنَّهُ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِينَ (111) он је био слуга Наш, верник |
وَبَشَّرْنَاهُ بِإِسْحَاقَ نَبِيًّا مِّنَ الصَّالِحِينَ (112) и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком |
وَبَارَكْنَا عَلَيْهِ وَعَلَىٰ إِسْحَاقَ ۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحْسِنٌ وَظَالِمٌ لِّنَفْسِهِ مُبِينٌ (113) и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних |
وَلَقَدْ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَارُونَ (114) И Мојсију и Арону смо дали благодати |
وَنَجَّيْنَاهُمَا وَقَوْمَهُمَا مِنَ الْكَرْبِ الْعَظِيمِ (115) па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље |
وَنَصَرْنَاهُمْ فَكَانُوا هُمُ الْغَالِبِينَ (116) и помогли им, па су они били победници |
وَآتَيْنَاهُمَا الْكِتَابَ الْمُسْتَبِينَ (117) и дали им јасну Књигу |
وَهَدَيْنَاهُمَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ (118) и обојицу на Прави пут упутили |
وَتَرَكْنَا عَلَيْهِمَا فِي الْآخِرِينَ (119) и у каснијим нараштајима им сачували спомен |
سَلَامٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَارُونَ (120) Нека су у миру Мојсије и Арон |
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ (121) Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела |
إِنَّهُمَا مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِينَ (122) а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници |
وَإِنَّ إِلْيَاسَ لَمِنَ الْمُرْسَلِينَ (123) И Илјас је био посланик |
إِذْ قَالَ لِقَوْمِهِ أَلَا تَتَّقُونَ (124) Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите |
أَتَدْعُونَ بَعْلًا وَتَذَرُونَ أَحْسَنَ الْخَالِقِينَ (125) Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља |
اللَّهَ رَبَّكُمْ وَرَبَّ آبَائِكُمُ الْأَوَّلِينَ (126) Зар се клоните Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“ |
فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمْ لَمُحْضَرُونَ (127) Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени |
إِلَّا عِبَادَ اللَّهِ الْمُخْلَصِينَ (128) осим Аллахове искрене слуге |
وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِي الْآخِرِينَ (129) и у каснијим нараштајима му сачували спомен |
سَلَامٌ عَلَىٰ إِلْ يَاسِينَ (130) Нека је у миру Илјас |
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ (131) Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела |
إِنَّهُ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِينَ (132) он је био слуга Наш, верник |
وَإِنَّ لُوطًا لَّمِنَ الْمُرْسَلِينَ (133) И Лот је био посланик |
إِذْ نَجَّيْنَاهُ وَأَهْلَهُ أَجْمَعِينَ (134) Ми смо њега и читаву његову породицу спасили |
إِلَّا عَجُوزًا فِي الْغَابِرِينَ (135) осим старице, она је била са онима који су настрадали |
ثُمَّ دَمَّرْنَا الْآخَرِينَ (136) а остале смо уништили |
وَإِنَّكُمْ لَتَمُرُّونَ عَلَيْهِم مُّصْبِحِينَ (137) и ви поред њихових насеља пролазите и дању |
وَبِاللَّيْلِ ۗ أَفَلَا تَعْقِلُونَ (138) и ноћу, па зашто се не уразумите |
وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ الْمُرْسَلِينَ (139) И Јона је био посланик |
إِذْ أَبَقَ إِلَى الْفُلْكِ الْمَشْحُونِ (140) И он побеже на једну лађу препуну |
فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ الْمُدْحَضِينَ (141) и са њима баци коцку и коцка на њега паде |
فَالْتَقَمَهُ الْحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٌ (142) и риба га прогута, а био је заслужио прекор |
فَلَوْلَا أَنَّهُ كَانَ مِنَ الْمُسَبِّحِينَ (143) и да није био један од оних који Аллаха славе и величају |
لَلَبِثَ فِي بَطْنِهِ إِلَىٰ يَوْمِ يُبْعَثُونَ (144) сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени |
۞ فَنَبَذْنَاهُ بِالْعَرَاءِ وَهُوَ سَقِيمٌ (145) и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан |
وَأَنبَتْنَا عَلَيْهِ شَجَرَةً مِّن يَقْطِينٍ (146) и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве |
وَأَرْسَلْنَاهُ إِلَىٰ مِائَةِ أَلْفٍ أَوْ يَزِيدُونَ (147) и посласмо га стотини хиљада људи, и више |
فَآمَنُوا فَمَتَّعْنَاهُمْ إِلَىٰ حِينٍ (148) и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока |
فَاسْتَفْتِهِمْ أَلِرَبِّكَ الْبَنَاتُ وَلَهُمُ الْبَنُونَ (149) А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“ |
أَمْ خَلَقْنَا الْمَلَائِكَةَ إِنَاثًا وَهُمْ شَاهِدُونَ (150) Зар смо у њиховом присуству створили анђеле као жене |
أَلَا إِنَّهُم مِّنْ إِفْكِهِمْ لَيَقُولُونَ (151) Ето, они, због тога што лажу, заиста говоре |
وَلَدَ اللَّهُ وَإِنَّهُمْ لَكَاذِبُونَ (152) „Аллах је родио!“ - Они су, заиста, лажљивци |
أَصْطَفَى الْبَنَاتِ عَلَى الْبَنِينَ (153) Зар је Он кћери синовима претпоставио |
مَا لَكُمْ كَيْفَ تَحْكُمُونَ (154) Шта вам је, како расуђујете |
أَفَلَا تَذَكَّرُونَ (155) Зашто не размислите |
أَمْ لَكُمْ سُلْطَانٌ مُّبِينٌ (156) Или, ви, можда, имате очигледан доказ |
فَأْتُوا بِكِتَابِكُمْ إِن كُنتُمْ صَادِقِينَ (157) Донесите своју Књигу, ако говорите истину |
وَجَعَلُوا بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْجِنَّةِ نَسَبًا ۚ وَلَقَدْ عَلِمَتِ الْجِنَّةُ إِنَّهُمْ لَمُحْضَرُونَ (158) Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени |
سُبْحَانَ اللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ (159) Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују |
إِلَّا عِبَادَ اللَّهِ الْمُخْلَصِينَ (160) То не чине Аллахове искрене слуге |
فَإِنَّكُمْ وَمَا تَعْبُدُونَ (161) Али, ни ви, ни они које обожавате |
مَا أَنتُمْ عَلَيْهِ بِفَاتِنِينَ (162) не можете никога да одведете у заблуду |
إِلَّا مَنْ هُوَ صَالِ الْجَحِيمِ (163) осим оног који ће ионако у ватри горети |
وَمَا مِنَّا إِلَّا لَهُ مَقَامٌ مَّعْلُومٌ (164) Свакоме од нас је одређено место |
وَإِنَّا لَنَحْنُ الصَّافُّونَ (165) ми смо поређани у редове |
وَإِنَّا لَنَحْنُ الْمُسَبِّحُونَ (166) и само Њега славимо и величамо |
وَإِن كَانُوا لَيَقُولُونَ (167) А они су говорили |
لَوْ أَنَّ عِندَنَا ذِكْرًا مِّنَ الْأَوَّلِينَ (168) „Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи |
لَكُنَّا عِبَادَ اللَّهِ الْمُخْلَصِينَ (169) сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“ |
فَكَفَرُوا بِهِ ۖ فَسَوْفَ يَعْلَمُونَ (170) Али у Кур'ан нису хтели да поверују, и знаће они |
وَلَقَدْ سَبَقَتْ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا الْمُرْسَلِينَ (171) А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима |
إِنَّهُمْ لَهُمُ الْمَنصُورُونَ (172) Они ће да буду, заиста, потпомогнути |
وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ الْغَالِبُونَ (173) и Наша војска засигурно ће да победи |
فَتَوَلَّ عَنْهُمْ حَتَّىٰ حِينٍ (174) Зато се неко време окрени од њих |
وَأَبْصِرْهُمْ فَسَوْفَ يُبْصِرُونَ (175) и посматрај их, и они ће да посматрају |
أَفَبِعَذَابِنَا يَسْتَعْجِلُونَ (176) Зар они Нашу казну да пожурују |
فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمْ فَسَاءَ صَبَاحُ الْمُنذَرِينَ (177) Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени |
وَتَوَلَّ عَنْهُمْ حَتَّىٰ حِينٍ (178) Зато се неко време окрени од њих |
وَأَبْصِرْ فَسَوْفَ يُبْصِرُونَ (179) и посматрај, и они ће да посматрају |
سُبْحَانَ رَبِّكَ رَبِّ الْعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ (180) Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они |
وَسَلَامٌ عَلَى الْمُرْسَلِينَ (181) И мир нека је над посланицима |
وَالْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ (182) и хваљен нека је Бог, Господар светова |