| إِذَا السَّمَاءُ انفَطَرَتْ (1) Кога небото ќе се расцепи
 | 
| وَإِذَا الْكَوَاكِبُ انتَثَرَتْ (2) и кога ѕвездите ќе испопаѓаат
 | 
| وَإِذَا الْبِحَارُ فُجِّرَتْ (3) и кога морињата едни во други ќе се влеат
 | 
| وَإِذَا الْقُبُورُ بُعْثِرَتْ (4) и кога гробовите ќе се испревртат
 | 
| عَلِمَتْ نَفْسٌ مَّا قَدَّمَتْ وَأَخَّرَتْ (5) секој ќе дознае што подготвил, а што пропуштил
 | 
| يَا أَيُّهَا الْإِنسَانُ مَا غَرَّكَ بِرَبِّكَ الْكَرِيمِ (6) О, човеку, што те измами толку та си Му непокорен на својот Благороден Господар
 | 
| الَّذِي خَلَقَكَ فَسَوَّاكَ فَعَدَلَكَ (7) Кој те создал – та направил да си складен и да си исправен
 | 
| فِي أَيِّ صُورَةٍ مَّا شَاءَ رَكَّبَكَ (8) и каков што сакал лик ти дал
 | 
| كَلَّا بَلْ تُكَذِّبُونَ بِالدِّينِ (9) А не чини така! Вие во Судниот ден не верувате
 | 
| وَإِنَّ عَلَيْكُمْ لَحَافِظِينَ (10) а над вас бдеат чувари
 | 
| كِرَامًا كَاتِبِينَ (11) кај Нас благородни писари
 | 
| يَعْلَمُونَ مَا تَفْعَلُونَ (12) кои знаат што правите
 | 
| إِنَّ الْأَبْرَارَ لَفِي نَعِيمٍ (13) Честитите сигурно ќе бидат во џеннетот
 | 
| وَإِنَّ الْفُجَّارَ لَفِي جَحِيمٍ (14) а грешниците сигурно во џехеннемот
 | 
| يَصْلَوْنَهَا يَوْمَ الدِّينِ (15) на Судниот ден во него ќе горат
 | 
| وَمَا هُمْ عَنْهَا بِغَائِبِينَ (16) и веќе од него изведени нема да бидат
 | 
| وَمَا أَدْرَاكَ مَا يَوْمُ الدِّينِ (17) А знаеш ли ти што е Судниот ден
 | 
| ثُمَّ مَا أَدْرَاكَ مَا يَوْمُ الدِّينِ (18) И уште еднаш: Знаеш ли ти што е Судниот ден
 | 
| يَوْمَ لَا تَمْلِكُ نَفْسٌ لِّنَفْسٍ شَيْئًا ۖ وَالْأَمْرُ يَوْمَئِذٍ لِّلَّهِ (19) Денот кога никој никому нема да може ни малку да му помогне, тој Ден власта единствено Аллах ќе ја има
 |